Дон Жуан — или домаћин са завештањем
Мишо Вујовић
Пише: Мишо Вујовић
Себе не сматра Дон Жуаном, већ пасионираним љубитељем живота. Динамичног и репродуктивног.
Такозвани велики заводници су за њега неозбиљни мушкарчићи са слаткоречивим форама и краткорочним намерама.
Он је домаћин човек.
Са пуним радним временом и проширеном одговорношћу.
Живи у отвореним заједницама. Четири жене — званично. Добро распоређене.
Неколико неименованих симпатизерки — ван конкуренције.
Релација: Црна Гора – Дедиње – Аустрија.
Речју: међународни домаћин.
Једанаесторо деце. Сва призната. Сваком за рођендан — торта, књига и лекција о искрености.
Његов животни мото:
„Шта тајиш — тајиш против себе. Шта покажеш — показаш против других.“
На једном породичном ручку, приђе му рођака — морална полиција у цивилу. Стаде му над главом као инспекција санитарна:
“Је л’ истина… четири жене? Једанаесторо деце?
Он је одложио виљушку, обрисао уста, погледао је као да јој чита здравствени картон душе:
“Јесте, драга снајка. То исто ради и твој муж. Само што ја не кријем, а он не стиже да призна.
Тишина је пала као чинија просуте чорбе.
Он је долио чашу.
Наздравио.
За децу. За жене. За транспарентан неморал.
И наставио ручак,сит туђих предрасуда и знатижеље чувара туђег морала.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
