Ђукановић: Сачували смо потрошаче, крећемо у велике пројекте

Предсједник Одбора директора Електропривреде (ЕПЦГ) Милутин Ђукановић у интервјуу “Вијестима” је најавио да ће након куповине имовине Жељезаре бити основана ћерка фирма “Жељезара Солари Никшић” која би могла да се бави пословима који су у функцији дјелатности државне енергетске компаније.

”Након тога би слиједила реализација идеје о изградњи соларне електране, што представља велику развојну шансу, имајући у виду снагу прикључка. Упоредо са тим на простору који је обухваћен купопродајним уговором би се радиле потконструкције за потребе ЕПЦГ. Што се тиче осталих дјелатности, засада можемо рећи само то да би се свака наредна активност у смислу проширења наших послова у Жељезари одвијала фазно, односно у складу са потребама ЕПЦГ, тако да је преурањено говорити о тим активностима”, казао је Ђукановић, додајући да ће на конкурсу бирати раднике за потребе ћерке фирме.

Ђукановић је казао да се прецизни прелиминарни подаци о пословању ЕПЦГ у 2022. години могу очекивати у другој половини јануара, те да ће државна енергетска компанија успјети да у великој мјери ублажи негативне посљедице које је имала због поремећаја на тржишту електричне енергије и екстремно високих цијена енергије на берзи у периоду јако изражене увозне зависности и неповољне хидрологије.

”По основу задржавања постојеће цијене за електричну енергију, грађанима смо за 11 мјесеци уштедјели 737.829.670,91 еура јер да су цијене за њих усклађиване са тржишним промјенама, просјечан рачун не би износио 33,38 еура, него 141,90 еура”, истакао је Ђукановић за Вијести.

Он је оцијенио да неће бити једноставно за ЕПЦГ надомјести производњу ТЕ “Пљевља” која ће због радова на еколошкој реконструкцији и адаптацији котла бити ван погона седам и по мјесеци (од 01.03.2024. до 15.10.2024), те да је план да ту електричну енергију државна енергетска компанија надомјести на два начина – дијелом кроз хидро и солар производњу, а дијелом из увоза.

Ђукановић је казао да је Специјално државно тужилаштво (СДТ) поново покренуло извиђај по кривичној пријави ЕПЦГ из априла 2021. године против бившег премијера Душка Марковића, бивше министарке економије Драгице Секулић, власника Унипрома и Комбината алуминијума Веселина Пејовића и других, због тога што је бивша Влада уступила бесплатне емисионе ЦО2 кредите, које је Унипром касније продао ЕПЦГ за 17 милиона. Ову пријаву је одбацило СДТ за вријеме доскорашњег специјалног тужиоца Миливоја Катнића.

ЕПЦГ је купила имовину Жељезаре. Најављено је да ће се у њеним халама убудуће склапати соларни панели, а да ће на крововима бити соларне електране. Колико ћете запослити радника и када, и да ли ће досадашњи радници Жељезаре имати предност? Да ли ћете сачувати високе пећи у челичани, како би се поново могла покренути производња челика?

Потписивање уговора о куповини имовине Жељезаре се очекује у наредним данима. У том дијелу, улажемо максималан напор да процес тече оптималном брзином, али не зависи све од нас, будући да, по логици ствари, нијесмо једина страна у преговорима. Друга фаза процеса односи се на формирање ћерке-фирме, “Жељезара Солар Никшић”, која би могла да се бави пословима који су у функцији дјелатности ЕПЦГ. Након тога би слиједила реализација идеје о изградњи соларне електране, што представља велику развојну шансу, имајући у виду снагу прикључка. Упоредо са тим, као што сте и навели, на простору који је обухваћен купопродајним уговором би се радиле потконструкције за потребе ЕПЦГ.

Што се тиче осталих дјелатности, засада можемо рећи само то да би се свака наредна активност у смислу проширења наших послова у Жељезари одвијала фазно, односно у складу са потребама ЕПЦГ, тако да је преурањено говорити о тим активностима. Када је ријеч о радној снази, разумије се да ћемо, путем конкурса, бирати кандидате чије би референце најбоље одговарале производним потребама ћерке-фирме. Вјерујем да међу досадашњим радницима Жељезаре има много оних чије знање и искуство могу бити компатибилни са потребама ћерке-фирме, с тим што је, у овом тренутку, док ишчекујемо потписивање уговора, заиста незахвално говорити о детаљима даљег тока процеса.

Нама је, у основи, најважније то што смо, чињеницом да је држава откупила дио акција ЕПЦГ, по цијени од 15 милиона евра, дошли у прилику да тим средствима купимо веома вриједно земљиште и тако стекнемо шансу за проширење производног портфолија компаније. Да није било тог откупа, сада бисмо се нашли у позицији да комплетан контингент сопствених акција – процес који се, по сили закона, морао окончати 26. септембра 2022. године – буде поништен, као што се то већ једном десило, прије три године.

ЕПЦГ је у априлу 2021. године поднијела кривичне пријаве против бившег премијера Душка Марковића, бивше министарке економије Драгице Секулић, власника “Унипрома” и Комбината алуминијума Веселина Пејовића и других, због тога што је бивша Влада уступила бесплатне емисионе ЦО2 кредите, које је “Унипром” касније продао ЕПЦГ за 17 милиона. Да ли вам је познато шта се десило са том кривичном пријавом и да ли је било неких одговора из тужилаштва?

Кривични поступак је инициран од стране Одбора директора ЕПЦГ, а поступајући адвокат је Мироје Јовановић. Кривична пријава је за вријеме доскорашњег Главног специјалног тужиоца Миливоја Катнића прво била одбачена, да би притужба на рјешење о одбачају кривичне пријаве касније била уважена од стране ВДТ-а, чиме је одбијајуће рјешење укинуто као преурањено, тако да је предмет поново у фази извиђаја.

Са којим пословним резултатом очекујете да ће ЕПЦГ завршити 2022. годину и какве су пројекције менаџмента за 2023. годину?

Прецизније прелиминарне податке о пословању ЕПЦГ у 2022. години можемо очекивати тек у другој половини јануара 2023. године. До тада дужни смо да останемо резервисани јер до краја 2022. године, још фигурира низ околности и значајних елемената билансирања који, у знатној мјери, опредјељују предзнак резултата пословања за 2022. годину.

Упркос свим објективним околностима које су се огледале у непредвидивим поремећајима на тржишту електричне енергије и екстремно високим цијенама енергије на берзи у периоду јако изражене увозне зависности и неповољне хидрологије – са падавинама током посљедњих седмица, укупна количина је на свега 83% у односу на годишњи просјек – евидентно је да ће ЕПЦГ успјети да, до краја пословне године, у великој мјери ублажи негативне посљедице поменутих околности.

Хидролошка ситуација се поправила крајем новембра и првој половини децембра, када је наша компанија, за нешто више од 30 дана, од извоза приходовала преко 80 милиона еура, те је реално очекивање да се остваре значајни позитивни ефекти по питању односа извоза и увоза електричне енергије и у највећој мјери санирају изражени дефицит и губици из другог, а нарочито из трећег квартала 2022. године. Да ли ће се тај успјех рефлектовати већ 30. децембра или 15. јануара, цијеним да је мање битно од чињенице да успјешно превазилазимо ефекте кризе, тим прије што сличност структуре производње у земљама региона, у значајној мјери, диктира и кретања на берзи: цијене су, логично, веће током другог и трећег квартала, када сви кубуре са хидрологијом, а спуштају се током првог и четвртог, када и други имају мање потребе за увозом.

Пројекције менаџмента за 2023. годину су оптимистичне, јер указују на позитивне резултате, највећим дијелом због очекиваног повољнијег односа увоза и извоза, али и бенефита који се очекују од пројеката “Солари 3000+ и 500+” и “Солари 5000+ (70 МW)”, у смислу ослобођених вишкова електричне енергије и очувања стандарда грађана и потрошача, којим се обезбјеђује висок степен наплате.

Црна Гора је једна од ријетких земаља која током енергетске кризе 2022. године није повећавала цијене струје, а оне неће бити веће ни у 2023. године. Да ли имате упоредне податке колико ће износити коначне цијене струје за домаћинства са свим ставкама на рачуну и ПДВ-ом у 2023. години у Црној Гори, а колико ће оне бити у сусједним земљама и чланицама ЕУ?

ЕПЦГ одређује цијену активне енергије, а цијене осталих ставки на рачуну (ангажовање мрежног капацитета, губици у мрежи, накнада оператору тржишта те накнаде за подстицање ОИЕ) су изван наших ингеренција. Што се тиче поређења за дио рачуна на чију висину утиче ЕПЦГ, можемо рећи да је цијена активне енергије, по двотарифном моделу, у 2021. и 2022. години износила 5,2424 €ц/кWх за вишу и 2,6212 €ц/кWх за нижу тарифу. Цијена активне енергије, по једнотарифном моделу, у 2021. и 2022. години износила је 4,2686 €ц/кWх. Те цијене се, као што смо већ истицали, неће мијењати ни у 2023. години.

Овом приликом смо дужни напоменути да смо, по основу задржавања постојеће цијене за електричну енергију, грађанима за 11 мјесеци уштедјели 737.829.670,91 еура јер да су цијене за њих усклађиване са тржишним промјенама, просјечан рачун не би износио 33,38 еура, него 141,90 еура. Такође, нијесмо посезали за рестрикцијама, а и уплатили смо 30 милиона еура у државни буџет прошле године, што нас чини једном од ријетких енергетских компанија која је без помоћи надлежних институција, сама сносила терет енергетске кризе, тако да мислим да је оправдано рећи да смо доказали виталност система и способност да и у незгодним околностима, одговорно и успјешно послујемо.

Која су Ваша очекивања о будућим цијенама електричне енергије на европском тржишту. Да ли се и када може очекивати стабилизација тих цијена и да ли је уопште могуће очекивати да се цијена мегават сата врати на ниво од 30 до 40 еура колико је износила прије двије године?

Цијене електричне енергије су тржишне, па, с тим у вези, зависе од понуде и потражње електричне енергије на тржиштима Европе. ЕПЦГ је тржишно оријентисана компанија, што значи да одлука о томе по којој ћемо цијени увести и/или извести електричну енергију директно зависи од енергетске енергије и цијене свих енергетната у Европи. Док год траје рат у Украјини, Европа ће да буде у стању енергетске нестабилности, нарочито у погледу зависности од гаса и угља. Но, чак и кад дође до стабилизације прилика, енергетска ситуација ће у значајној мјери зависити од геополитичких одлука.

Тешко је очекивати да цијене електричне енергије у сљедећих 10 година достигну пређашњи ниво 30-40 €/МWх. Предуслов за овај ниво цијена електричне енергије је да се изгради велики број нових капацитета – соларне, вјетро, али и нуклеарне и хидроелектране. Фјучерс цијене које се данас виде на њемачкој берзи показују да се тек за пет година може очекивати стабилизација цијена (ниво од 110 €/МWх), док се, за сљедеће двије године, може очекивати да цијене прелазе цифру од 200 €/МWх. Изградњом додатних МW, ЕПЦГ види своју шансу: да кроз извоз својих вишкова електричне енергије обезбиједи новац за добро пословање и брзи поврат инвестиција у производним погонима.

Које енергетске пројекте ЕПЦГ планира да покрене у 2023. години и када ће они бити завршени?

Након покренутог историјског пројекта “Солари 3000+ и 500+”, вриједног 30 милиона еура, који ЕПЦГ реализује у сарадњи са Инвестиционо-развојним фондом Црне Горе, а који предвиђа уградњу 30 МW новоинсталисаних капацитета, уз очекивану годишњу производњу од 44 ГWх, у 2023. години се планира реализација пројекта “Солари 5000+ (70 МW)”, који предвиђа уградњу нових 70 МW соларних капацитета очекиване производње од око 100 ГWх и вриједности од око 70 милиона еура.

Даље нас у 2023. очекује почетак изградње ВЕ “Гвозд”, снаге 54,6 МW и очекиване годишње производње од 150 ГWх. Пројекат се реализује у сарадњи са Европском банком за обнову и развој, са којом ћемо и потписати кредитни аранжман вриједан 82 милиона еура. Предвиђено вријеме изградње је 18 мјесеци од почетка радова тако да очекујемо ВЕ “Гвозд” на мрежи у 2024. години.

Поред тога што ће у 2023. отпочети радови на реализацији пројекта реконструкције и модернизације ХЕ “Перућица” са аустријском компанијом “Воитх” вриједне 29,4 милиона еура, у 2023. години ће, у сарадњи са Њемачком развојном банком, бити покренуте и активности у вези са пројектом уградње агрегата А8 ХЕ “Перућица”, гдје ћемо, без било каквих значајних утицаја на животну средину доћи до новоинсталисаних 58,5 МW снаге. У 2023. очекује нас и потписивање новог аранжмана са КфW банком, вриједног 30 милиона еура и потписивање извођачког уговора за уградњу агрегата А8 за чију је уградњу потребно 36 мјесеци.

Додатно ћемо, у духу промоције соларног потенцијала, у 2023. години реализовати пројекат уградње соларних панела на нашим бранама “Слано” и “Вртац” укупног капацитета од четири МW, а ту су и припремне активности за пројекте плутајућих СЕ на Сланом и Крупцу. Посебно нас радује чињеница да ћемо у 2023. завршити активности које се тичу израде студије за ХЕ “Крушево” у двије варијанте прелиминарних енергетских процјена електране од 90 до 100 МW са очекиваном производњом од око 265 ГWх и створити предуслове за даљи развој овог значајног пројекта из области хидроенергетике, тј. израду идејног пројекта.

ТЕ Пљевља ће због реконструкције у 2024. години бити ван погона око осам мјесеци. Колико ће то тада бити проблем с обзиром на то да она производи више од половине потреба за електричном енергијом и како мислите да га рјешите? Да ли ће неки нови енергетски пројекти до тада бити завршени како би ублажили тај недостатак?

ТЕ Пљевља ће, по тренутно важећем динамичком плану, због радова на еколошкој реконструкцији и адаптацији котла бити ван погона седам и по мјесеци (од 01. 03. 2024. до 15. 10. 2024). Свакако да неће бити једноставно за ЕПЦГ да надомјести производњу ТЕ Пљевља у том периоду, али планирамо да ову електричну енергију надомјестимо на два начина: дијелом кроз хидро и солар производњу, а дијелом из увоза. План производње ТЕ “Пљевља” за 2024. годину је 609 ГWх, што је неких 47% просјечне годишње производње, управо због застоја у трајању од седам и по мјесеци.

По данашњим цијенама, замјенска електрична енергија на тржишту вриједи близу 200 милиона еура. У разговорима са извођачем, планирамо да убрзамо динамику радова и вријеме застоја ТЕ “Пљевља” скратимо на неких шест мјесеци. Ово нам је важно због остварења бољег пословног резултата и ЕПЦГ и Рудника угља Пљевља. Планираћемо рад наших хидроелектрана тако да ниво акумулација у том периоду буде што већи. Такође, до 2024. године, кроз развој пројеката обновљивих извора енергије, планирамо да у систему имамо додатну производњу (ВЕ “Гвозд”, пројекте “Солари 3000+ и 500+” и “Солари 5000+”), што ће, једним дијелом, компензовати недостатајућу енергију из ТЕ Пљевља за тај период.

Како оцјењујете пројекат “Солари”? Колико је до сада постављено мини соларних електрана на крововима домаћинстава и правних лица, а колико их је од тог броја прикључено на мрежу и производи струју? Због чега неки корисници чекају мјесецима на прикључење и да ли се и како то може убрзати?

Мислим да о квалитету пројекта “Солари 3000+ и 500+” најбоље говори чињеница да смо, недавним расписивањем јавног позива за физичка и правна лица те јавног позива домаћим и међународним финансијским институцијама за учешће у пројекту “Солари 5000+ (70 МW)”, показали да је то један врло успјешан концепт. До посљедње седмице децембра, наши агенти су обишли 3.137 потенцијалних купаца (укупна инсталисана снага њихових објеката износи 34.465 КW), гдје је установљено да техничке услове испуњава 1.501 објекат (21.166 КW), а уговор је потписан са 1.343 клијента (14.900 КW), док су фотонапонски системи уграђени на 930 објеката (7.501 КW).

Што се тиче чекања на прикључење, разумијемо да то представља потешкоћу, с тим што је разлог за наведено чекање у томе што процедура за добијање атеста подразумијева и екстерне чиниоце, што значи да се морају расписивати јавни позиви по том основу, а они, опште је познато, одузимају значајно вријеме.

Како видите развој пројекта “Солари” и колико ће мини соларних електрана на крововима бити постављено 2023. године? Када ће ЕПЦГ поставити најављене плутајуће соларне електране на језерима Слано и Крупац, а када се може очекивати почетак изградње соларне електране “Бриска гора”?

Очекујемо да, у контексту пројекта “Солари 5000+ (70 МW)” у 2023. години дођемо до назначене цифре, чиме би енергетски систем био прилично растерећен, а грађани би добили могућност да, сходно геслу “Производи тамо гдје трошиш”, остваре значајан степен енергетске независности.

Када је ријеч о осталим пројектима из Вашег питања, можемо рећи да ће се дио припремних активности за плутајуће СЕ на акумулацијама Слано и Крупац радити већ у 2023. години, а идејним рјешењем је предвиђена фазна изградња пројекта соларне електране “Бриска гора”, и то: фаза И – инсталисане снаге 50 МW, очекиване годишње производње око 90 ГWх; фаза ИИ – инсталисане снаге 200 МW, очекиване годишње производње око 360 ГWх. Рок за изградњу фазе И је 18 мјесеци. Усвојеним пословним планом ЕПЦГ предвиђено је да се фаза И СЕ “Бриска гора” пусти у рад 2024. године.

Запослено 1.149 радника, просјечна зарада 1.108,18 еура

Колико ЕПЦГ сада има запослених и колика је просјечна нето зарада у компанији? Да ли ће бити нових запошљавања у 2023. години или ћете можда смањити број радника што је предлагало Министарство капиталних инвестиција?

ЕПЦГ има 1.149 запослених, од чега 146 на одређено вријеме. Просјечна нето зарада у ЕПЦГ за период од 1. јануара до 30. новембра 2022. године износила је 1.108,18 еура. У складу са пословним планом компаније, односно слиједећи потребе производње и организацију процеса рада, ЕПЦГ ће на радним мјестима која су већ дефицитарна или ће то бити у наредном периоду, због одласка запослених у пензију – сљедеће године преко 20 запослених окончава радни однос по сили закона због навршених година живота – вршити ангажовање нових извршилаца у складу са законом и компанијским процедурама.

Комисије завршиле посао и извјештај послале МКИ

Када сте Ви дошли на чело борда ЕПЦГ формирано је више комисија које су провјеравале пословање бившег руководства компаније. Да ли су комисије завршиле те провјере и шта су откриле? Колико је новца потрошено на рад тих комисија и колико их је формирано?

Комисије – њих дванаест – формиране су са задатком да изврше анализу досадашњег рада из предметних области, као и да дају предлоге за побољшањем процеса који су предмет анализе. Након што су формиране комисије окончале свој посао и сачиниле детаљне извјештаје (који се темеље на прегледу пословне документације, а која броји око 700.000 страница), исти су достављени почетком маја 2022. на упознавање и даље поступање Министарству капиталних инвестиција – Одјељењу за борбу против корупције. Наша компанија свакако није надлежна, а ни овлашћења да из наведених извјештаја даје одређене кваликације у вези са поступањем и начином рада у појединим процесима, који су се одвијали у компанији у претходним годинама.

Оно што је важно нагласити јесте чињеница да су комисије за одређене сегменте пословања дале своје препоруке и сугестије, а након чега је менаџмент компаније одређени број истих имплементирао или пак покренуо процедуре којима ће се створити предуслови за њихову даљу реализацију. Такође је кроз извјештај о раду појединих комисија апострофиран проблем законских и подзаконских одредби и процедура, којима се ЕПЦГ доводи у неравноправан положај, а у вези са чим је покренута, а у једном дијелу већ и спроведена измјена истих. Што се тиче накнада по основу ангажмана за рад наведених комисија, напомињемо да су исте одређене у складу са компанијским актима и процедурама које регулишу ову материју.

Вијести 

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: