• Поглед
• Политика

Да ли и њима брци расту тамо гдје их носе?

9 година ‎ ИН4С

На Тргу Републике у Подгорици на дочеку Нове године по јулијанском календару казао сам сљедеће: „Нека Вам је благословено љето Господње 2016, браћо и сестре, народе Божији. Нека се са старом годином утре сво црногорско бешчашће: све наше подјеле, сви лоповлуци, преваре, сплеткарења, насиље у породицама и над народом, све наше бруке и срамоте…

Нека у новој години у Црној Гори престане тортура мањине над већином, нека престану изборне и друге крађе, нека нам заблиста Божија милист кроз укрепње породице, тог нашег највећег богатства, нека престане убијање дјеце у мајчиним утробама, нека нам се врати достојанство и поштење у школство у културу, нека се црногорски брк са педерских задњица врати тамо гдје је био у наших славних предака, нека се Црногорцима врати храброст и осјећај части, а Црној Гори, нашој кући, част и слобода.

А сада, браћо и сесте, у миру, у миру, и опер кажем у миру – јер хаос никоме добра није донио – пођимо ка Храму мира и љубави, Саборном храму Христовог Васкрсења, гдје нас чека апостол мира и љубави Митрополит Амфилохије и његова молитва Господу да нас у години у коју смо ушли омије Својом добротом.“

Иако је то што сам казао било веома кратко, нико га није интегрално објавио. Већина црногорских медија објавила је да сам рекао: „Нека се црногорски брк са педерских задњица врати тамо гдје је био у наших славних предака“.

И одмах су се на мене обрушиле специјализоване невладине организације за питања хомосексуалаца и невладине и Владине организације задужене за подршку и промоцију хомосексуализма.

Наравно, све те реакције ни би ништа значиле да се у цијелу причу није укључила црногорска медијска логистика хумосексуалаца, предвођена „Побједом“.

Ладно су ме прогласили „хомофобом“ и моју добру жељу Црногорцима означили су као „говор мржње“. И не само да су позвали Тужилаштво да ме процесуира, него га свакодневно прозивају и пујдају на мене.

Заиста, не пада снијег да покрије бријег, него да свака звијерка свој траг покаже.
Када смо дошли са Трга у подгорички Саборни храм, новинари, моје колеге, постројили су се испред Митрополита Амфилохија чекајући његову бесједу. Само пар њих су из редакција које ће коректно извијестити о овом догађају. Остали се облизују чекајући да Митрополит каже нешто за сјутрашњи наслов, нешто чиме ће отворити дневник.

А он затворио очи и прича. Прича о љубави према Богу и љубави међу људима. Из њега тече живо Јеванђеље. Гледам их, премјештају тежиште свога тијела са ноге на ногу. Досадно им је. Чекају „говор мржње“.

Већ је увелико прошла поноћ, а Митрополит одужио… Кад, помену црногорску власт. Дух ловца на скалпове у тренутку се разбуди и њима. Међутим, лажна узбуна. Ћорак. Митрополит се тек овлаш очешао о власт и наставио ону „досадну“ причу о обнови човјека у Исусу Христу.

Већ видим уреднике ових медија како се муче, како напумпавају нешто из Митрополитове бесједе…

Ујутро отварам новине. Кад, тамо – ја!

Кажу, Пламенац је био много оштрији од Митрополита. Лоша ловина. Кад нема велике рибе, добра је и мала. Дај што даш.

Ови људи нијесу видјели препун подгорички Трг, величанствену литију од Трга до Саборног храма за крстом из Јерусалима и православним свештеницима, те препун храм још од прије него је литија стигла до њега. Нијесу чули богонадахнуту Митрополитову бесједу, па и моју жељу да се Црној Гори врати достојанство. Чули су само оно: „нека се црногорски брк са педерских задњица…“

То су, углавном, млади људи. Али, они су контаминирани духом друштва у којем су живјели њихови родитељи. Када сам рекао „педер“, као да сам рекао „доље Тито“, „доље Партија“. И добио сам етикету „народног непријатеља“, „руског шпијуна“ и захтјев Тужилаштву да ме пошаље „на Голи оток“.

Да ли, заиста, црногорски службени подржаваоци хомосексуализма и њихова медијска логистика мисле да у том Тужилаштву сједе – брави?

Или су само тако навикли: човјеку који није сагласан са твојим животним вредносним системом залијепи етикету, па по њему.

Да нијесу крцати злом намјером, ти људи би, умјесто што вагају ко је колико био оштар, подржали оно што већ годинама проповиједам, и у цркви, и на јавним скуповима, и у новинама, па и у приватним разговорима:
Бог нас је све створио истом Својом Љубављу: и паметне и глупе, и здраве и болесне, и честите и покварене, и црне и бијеле и жуте, и православне и римокатолике и муслимане… И исту љубав, ту једну једину коју има, безинтересну, нелицемјерну, неограничену, излива на све нас, Своју творевину. И истом љубављу чека да кроз своје покајање, преумљење, уђемо у Његове скуте вјечнога живота. Ако нас Бог призива на међусобну љубав, уважавајући наше различитости, и дарујући нам слободу избора животног пута (нудећи нам притом најбоље рјешење), ко смо ми да се не волимо?

Промоција хомосексуализма је идеолошки покрет, узрастао на мондијализму (либерализму, глобализму). Он је у дубоком културолошком сукобу са хришћанском цивилизацијом.

Они тврде да су настали од мајмуна. Ми знамо да смо од Бога, да нас је Бог створио. Управо у тој различитости нашег поријекла садржана је и различитост нашег поимања живота.

Неко из неке од ових хомофилских организација у потоњој паљби на мене рече „па и ми имамо право на брк“. Не знам да ли је то питање разматрао Хелсиншки комитет за људска права, али ја лично сматрам да имају.

Знам гдје брци расту нама, гдје су расли нашим прецима, све до Адама. Тамо гдје нам расту, ми их и носимо. Ако и њима брци расту тамо гдје их носе, онда се ми увелико разликујемо не само културолошко него и биолошки.

Али, ако њима брци не расту тамо гдје их носе – зашто их онда носе гдје их носе. Ако и њима расту брци испод носа, а носе их на задњици – е, то је спрдање са Црногорцима, којима је брк символ части, који су оног ко би им се дотакао брка убијали. А то изругивање Црногорцима остварили су уз заштиту на стотине црногорских полицајаца. То је тортура мањине над већином!

Као што је и функционисање садашње црногорске власти, која је подржала вријеђање Црногораца као никада у њиховој историји, тортура мањине над већином. У Србији је објелодањено које тамошње невладине организације и који медија добијају новац (и колико) од америчких фондација. Било би интересантно видјети кога у Црној Гори коју су недавно засипали бомбама сада засипају новцем. Онда би нам пуно тога било јасније.

Америчко поткупљивање људи у Црној Гори профилише и одржава њену власт, аболирајући селективну, како према коме како када демократију. Та америчка селективна демократија промовише и замјену теза у којој жртву представљају џелатом, и обрнуто.

Тај модел демократије примјењују ових дана и на мени. Моју новогодишњу честитку Црногорцима прогласили су „хомофобном“ и „говором мржње“. Пресудио ми је пријеки суд неких црногорских невладиних и Владиних организација и медија. Тужилаштво и суд призивају само да потврди њихову пресуду. Зар управо то, проглашавање неког кривим без суда, није посао за Тужилаштво!

Протојереј Јован Пламенац

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: