Констатација да је савремена Црна Гора антипод оној историјској Црној Гори, није нова и довољно је до сада o томе речено, али је важно пратити форме самонегације које свакодневно добијају нове облике.
Најновије настојање дукљанских идеолога да „одбране гусле од злоупотребе“, после утакмице кошаркаша Црвене Звезде и Галатасараја у Београду, наставак су тужне хронике у новоцрногорској причи о апсурду, лицемјерју и трагикомичној имитацији народне традиције.
Бранећи форму, уз обавезно негирање суштине, „чувари“ црногорске традиције, примјењују раније установљени метод селективног присвајања богате баштине, па површно гребу по површини, надајући се да је „кост плитко закопана“.
Доживљавајући гусле и црногорску ношњу као зидне реквизите, ови скрнавитељи идентитета истинске Црне Горе, не доводе у питање суштину и симболику инструмента и ношње, који имају смисла једино као дио шире – српске оставштине.
Да ли треба неког подсјећати да је народна епика својина цијелог српског народа, а да то што се најдуже задржала у Црној Гори може бити само показатељ интензитета националног осјећаја људи из ових крајева.
Шуковић и ова НВО би дефинитивно жељели да гусле брендирају као црногорски инструмент, уз то да се гусларске пјесме избришу до последње, задржавајући само оне настајале на партијским посијелима, гудећи о Титу, Ђиду, Моши и Кардељу.
Инструмент који је у вишевјековном континуитету одржавао свијест достојну слободе, не може да живи без гудала и пјесама које су стваране на њему.
Попут пушке без муниције, тако и гусле без гудала немају никакву вриједност и више сличе туцњу за месо, него националном инструменту.
Новоцрногорци хоће да гусле буду “мртве” и неме, исто као што настоје да буду вјерници у мртвим црквама, “сакралним објектима“, како сваког дана изговарају у „доказивању“ својине над њима.
И гусле и црква у новоцрногорском поимању и стварању неке нове традиције и “културе” морају бити мртви, иначе би били незгодни свједоци куће коју граде од крова, подривајући темеље.
Живе гусле које гуде у рукама Марка Шћепановића су свједок њиховог конвертитства, као што је жива црква са молитвеним гласовима у њој, живи свједок њиховог антихришћанства.
То што је данас непримјерено величати икакво крвопролиће и промовисање одсијецања глава, одраз је напретка људске цивилизације и вриједности створене у новом цивилизацијско-историјском моменту којем припадамо.
<
Али у историјском контексту у којем су настале народне гусларске пјесме „сјеча турских глава“ била је пријеко потребна тема – надахњујући фактор у вјековној борби за слободу, па феномен „Шуковић & компани“ може да се згражава са „културолошке висине“ на коју су се самопоставили, али не и да намећу сопствени аутизам као образац понашања.
Имају и временски и цивилизацијски ближе примјере за згражавање, као што је она фотографија муринског моста, али не чусмо ламент над истргнутим удовима Мирослава Кнежевића, ни приближан овом који нам шире над “жртвама” Вула Нешковог Ђалетића из Мартинића, јунака епске пјесме коју је интерпретирао Марко Шћепановић.
Исто се односи на црногорску ношњу. Креирана да свако ко је носи, буде тробојни барјак српског народа, представљала је живо подсјећање и крајње уочљиво припадање народу.
Апсурд „Шуковић & компани“ који се одвија пред нашим очима ових дана, највише се огледа у томе да они који су били најгласнији у одстрањивању народне тробојке из Црне Горе, свлаче народну ношњу са Марка Шћепановића, баш зато што је он носи са пуном спознајом њене суштине.
Знамо сви да је није било лако носити у бременитијим временима од ових, управо због симболике коју је носила, па је разлога на понос њоме на претек.
Само да на крају упитамо, ко има разлог да се њоме поноси? Млади Марко Шћепановић, или они који га данас нападају?
Ти што имаш велику нужду да нешто речеш па засмрдиш нечојештвом треба да знаш да је Вук старо словенско име и да су га рецимо носили јунаци Горског вијенца: Вук Мићуновић, Вук Мандушић, те Вук Караџић.
Јесам ја давно рођен, живио сам и у колиби на планини и можда су ми родитељи дали име јер су из колибе видјели вука и пожељели да им син буде слободан и кадар “стићи и утећи” као вук.
Видиш у то вријеме у народу је и поред штете коју је чинио, дивљи вук је више поштован од рецимо корисног магарца који живот проведе служећи газдама. А мени се све чини да ти је магарац блиски рођак јер вам је поимање живота и њакање слично.
Ану,још нешто реци.
Davno si se ti rodio moj Vuče. Izgleda da su ti roditelji pogledali kroz prozor kolibe kada su ti dali ime. Slučajno naišao neki vuk pa ti postade Vuk. Mogu zamisliti da je pored prozora, u tom trenutku, prošla neka dugouha životinja. Tvoj život bi bio potpuno drugačiji.
Ovo je samo slikovita geneza njegovog imena. Ničiju porodicu nijesam pominjao u negativnom kontekstu. A i ti Smoje mogao bi reagovati kada neko ovdje kaže nekome “špijune od špijuna”.
У васцијелој малој Гори Црној није било ни једне свадбе да се не запјева “Под острогом у планини”… и “Долином Зете и града Спужа”. И једна и друга пјесма славила је црногорско јунаштво и слободарство и оданост вјери прађедовској.
Стари сам човјек, па и сад кад их чујем срце ми заигра и појави се нада да ова монтенегринска епидемија и новинарско-политичке Шуко утичнице неће задуго трајати.
Хвала ти Марко. Хвала ти Горане.
Рако, колико ја знам Горана Ћетковића нема већег поклоника црногорства као свјетионика српства.
Горан једнако љуби своје црногорске и косовске коријене што су толико јако саплетени да се ишчупати и одвојити недаду.
Сјајан човјек, који сјајно пише.
Нијеси ти Чавор, ти си неписмени блавор. Чавори су срби – цетињани, а ти и теби слични, што извикујете пароле “Убиј закољи да србин не постоји” и “Србе на врбе”, сте окот сљедбеника првог усташе Анте Старчевића и солдата Пирца Биролија што су вам бабе оплођавали и крв вам ђедосвску отровали. Насрнули сте на Петровиће и све што је изворно црногорско аветиње што се Бога не бојите и људи не стидите. Брукате славно Цетиње лајачи Славка Перовића – плаћеника Фрање Туђмана што му гузица памети дође и грдоначелника Богдановића – зета мафијаша Маровића што болује од мождане сиде.
– Kako neće? Ko još kome brani da uđe u grob? – zapitao se Matija.
– Ne znate Vi naš narod – uporno je ponavljao Đilas, na šta mu je Bećković rekao da o tome ne misli i da je u tom kraju on najpoznatija ličnost, te da su “prošla ta vremena i da se on vraća tamo odakle je pošao pre 80 godina sa tolikom sudbinom i istorijom i da to neće nikome pasti na pamet”.
– Ne znate vi naš narod. A sveštenik će mene da grdi i da psuje – bio je uporan Đilas.
– Neće, kako da Vas grdi sveštenik. On će na Vašem grobu da vrši onaj obred koji je vršio i vašem ocu i Vašem đedu. Nema tu ništa novo, to je davno smišljeno šta se čini kada neko umre i najveća bruka ovih poslednjih decenija je bila što smo mi smišljali šta da radimo sa čovekom kada umre – rekao mu je poznati akademik.
– A da li Vi meni obećavate, ako on počne mene da psuje da ćete ga preki-nuti? – upitao je Đilas.
– To neće biti, ali ako bude počeo prekinuću ga – obećao je Bećković.
Kada je Đilas umro njegov sin Alek-sa našao je na njegovom stolu oporuku u kojoj je rečeno da o sahrani brine sin Aleksa, a ako on ne bude u prilici da on moli da to učini Matija Bećković.
– A on je znao šta ću ja uraditi i šta ću ja učiniti. Ali se samo poslužio našim prijateljstvom da dođe do groba svoga oca i da bude sahranjen po našem pravoslavnom srpskom običaju. Tako je i bilo. Ja sam tu njegovu volju poštovao. Smatram da je on i time pokazao da je bio jedna jedinstvena ličnost – zaključio je Bećković.
Matija Bećković na Televiziji Kragujevac 14. novembra 1998. prepričao je razgovor vođen sa Milovanom Đilasom neposredno pre njegove smrti. Njegove reči zabeležio je novinara Dragan Alempijević.
Prema sopstvenim rečima, akademik Matija Bećković u subotnjem intervjuu Televiziji Kragujevac po prvi put je ispričao “ličnu stvar” iz svog prijateljovanja sa Milovanom Đilasom dok je on bio gonjen. U Đilasovim dubokim godinama razgovarano je i o smrti.
– Govorio sam mu da bi on trebalo da se sahrani u svom selu, u grobnici oca i majke, i da se sahrani sa sveštenikom – rekao je Bećković.
Crnogorci su Srbi i nema nikakvog smisla niti treba dozvoliti cijepanje srpstva. I još dalje: Crnogorci ne samo što su Srbi nego su najčistiji Srbi, kolijevka srpstva. Kao opravdanje ovog stanovišta navodi se prošlost Crne Gore, NJegoš, narodna pjesma itd”… piše, između ostalog, Milovan Đilas 1. maja 1945. godine u partijskom organu “Borba”.
Đilas ta “opravdanja” ne priznaje.
“Ali”, piše dalje Milovan Đilas, “to je sve bilo do ovih dana. Sada su se, međutim, stekli uslovi da se konačno kaže da postoji i crnogorski narod i da je to najpravilnije rešenje jer se crnogorska nacija (onako kako je zapisano u marksističkom učenju) rodila sto godina kasnije od srpske”.
Znači, kako je rekao tada svemoćni Josip Broz, a do njega svemoćni Milovan Đilas ispisao, rođena je crnogorska nacija.
Šta bi vi posrbice?Da diktat dajete što ćemo na Cetinje da radimo?Šta da skandiramo?nećete više,kunem vam se.Gledam ovog klipana kako bruka nošnju,tako bi i u cirkus sa njom ušao da jaše nojeve.Pi!Gori ste od najgorih negdašnjih poturica.Oni su ljudi bili za vas!!!
Fasisticki nepismeni zaguljeni sljamu! Pi! Hebali te komunisti koji ti mozak izaprase! Eto ti poturica, siptara i ustasa pa sa njima druguj po vazda, dok te ne dohvate pod svoje! Na svoje pljuvati tako! Sto mislis Cavore, sto oni za tebe misle kad si spreman svoje da izdas, bracu po krvi, sto ces njima uraditi? Koriste vas dudukljane da raskrste sa Srbima u CG, a ako im to podje za rukom, raskrstice i sa vama, glupanderi!
А шта би ти чаворе, да убијаш икољеш да Срби не постоје, да убијаш сбог брата, комшију, пријатеља? То сте усташе изабрали за идоле? И ти да говориш о негдашњости? Пи ти на нос окиђени, а од кога си гори и бољи …
Што се тиче гусала, Хрвати су их 92 уредно регистровали као своје национално благо на мајвишем међународном нивоу, тако да се око тога не морамо свађат, чије су
Марко је у својој одјећи, он је Ровчанин, Шћепановић. Имао је ту част да запјева испред навијача Звезде.
Причамо о домаћинском односу. Је ли домаћински од Турака што су убили младог момка, Звездиног навијача?
Овдје се непоштено говори. Покушава се свалити кривица на гуслара. Ко може одредити гуслару шта да обуче и шта ће да запјева? Да му није случајно Влада Црне Горе купила ношњу? Срамота!
Пјесма је из наше прошлости. Она је за мене часна, јуначка! И није увредљива!
Пјевај Марко, Бог ти помогао!
Odbrana u stilu:” Mi smo njih zato što su oni nas!” Bruka domaćina se ne može na taj način pravdat! Lako je biti hrđa na svojoj kući, no ljudi to ne cijene i imaju milion posprdnih imena za takve bezobrazne domaćine!
Jedno moralno pitanje: otkad je u trendu i ljudski u svojoj kući (Beograd) vrijeđat gosta (i ako je ekipa iz Turske)? Drugo, to vrijeđanje je izvršeno preko crnogorskih gusala i guslara koji je obukao crnogorsku narodnu nošnju! Kad već imate neodoljivu potrebu da nekog vrijeđate što to ne redite u svojoj odjeći (Pjesma kaže Jelek, anterija i opanci, po tome se sele znaju Srbijanci), ovom stihu bih dodao još srpsku šajkaču pa da cio svijet vidi da se radi o Srbinu. Ovako ja ovog guslara doživljavam kao kukavičje jaje koje je podmetnuto tradicionalnoj i slobodarskoj Crnoj Gori! I treće, stihovi pjesme su vrhunac stihoklepstva što nikad nije bila odlika crnogorskih narodnih pjesama! Ogromna je sramota sa takvom karikaturom od potpuno budalastih stihova predstavljat narodno pjesništvo CG, pa još da Crnogorci padnu na te grane da pjevaju ne o svom no o junaštvu Srba u Crnoj Gori !? Teško je odbranit ovolike gluposti, ali, izgleda, kod vas sve prolazi!
Шуковић очигледно не зна ништа о гуслама. Не вјерујем ни да их има у кући, макар као дио традиције. Он је само као један обични полтрончић потрчао да се “згрози” на поступак нашега Марка. Да се докаже као Дукљанин, као “савремени” Црногорац, који би да остави прошлост, да је закопа у земљу, да је нема. И да докаже шефу како је успјешан у борби против Срба! Да добије орден, диплому за заслуге у антисрпској кампањи.
А гусле му ремете снове, стално васкрсавају прошлост, памте, помињу, куну..Славе великане, проклињу издајнике. Помињу Вука Бранковића што издаде Косово. И опстају упркос онима који желе да их укину. И помињаће нове Бранковиће, памтиће и проклињаће, па нека Шуковић и Филип цркну од једа.
Ти што имаш велику нужду да нешто речеш па засмрдиш нечојештвом треба да знаш да је Вук старо словенско име и да су га рецимо носили јунаци Горског вијенца: Вук Мићуновић, Вук Мандушић, те Вук Караџић.
Јесам ја давно рођен, живио сам и у колиби на планини и можда су ми родитељи дали име јер су из колибе видјели вука и пожељели да им син буде слободан и кадар “стићи и утећи” као вук.
Видиш у то вријеме у народу је и поред штете коју је чинио, дивљи вук је више поштован од рецимо корисног магарца који живот проведе служећи газдама. А мени се све чини да ти је магарац блиски рођак јер вам је поимање живота и њакање слично.
Ану,још нешто реци.
Pa vuk zavija, ne laje!
Davno si se ti rodio moj Vuče. Izgleda da su ti roditelji pogledali kroz prozor kolibe kada su ti dali ime. Slučajno naišao neki vuk pa ti postade Vuk. Mogu zamisliti da je pored prozora, u tom trenutku, prošla neka dugouha životinja. Tvoj život bi bio potpuno drugačiji.
Govedo,seljacko,nevaspitano,porodica se ne uvlaci u politicke rasprave.
Ovo je samo slikovita geneza njegovog imena. Ničiju porodicu nijesam pominjao u negativnom kontekstu. A i ti Smoje mogao bi reagovati kada neko ovdje kaže nekome “špijune od špijuna”.
Мора да су твоји родитељи погледали на нешто галатно те ти дали име по томе па га се стидиш, толико да ти речем нешто
У васцијелој малој Гори Црној није било ни једне свадбе да се не запјева “Под острогом у планини”… и “Долином Зете и града Спужа”. И једна и друга пјесма славила је црногорско јунаштво и слободарство и оданост вјери прађедовској.
Стари сам човјек, па и сад кад их чујем срце ми заигра и појави се нада да ова монтенегринска епидемија и новинарско-политичке Шуко утичнице неће задуго трајати.
Хвала ти Марко. Хвала ти Горане.
Рако, колико ја знам Горана Ћетковића нема већег поклоника црногорства као свјетионика српства.
Горан једнако љуби своје црногорске и косовске коријене што су толико јако саплетени да се ишчупати и одвојити недаду.
Сјајан човјек, који сјајно пише.
Нијеси ти Чавор, ти си неписмени блавор. Чавори су срби – цетињани, а ти и теби слични, што извикујете пароле “Убиј закољи да србин не постоји” и “Србе на врбе”, сте окот сљедбеника првог усташе Анте Старчевића и солдата Пирца Биролија што су вам бабе оплођавали и крв вам ђедосвску отровали. Насрнули сте на Петровиће и све што је изворно црногорско аветиње што се Бога не бојите и људи не стидите. Брукате славно Цетиње лајачи Славка Перовића – плаћеника Фрање Туђмана што му гузица памети дође и грдоначелника Богдановића – зета мафијаша Маровића што болује од мождане сиде.
Хвла Ти г. Чавор на јављању. Све си лијепо поређао. Већу тежину има када Ти то кажеш. Јер, Ти си прави цетињанин, а не ови изроди и одроди.
Đilas mu je odgovorio:
– Neće oni meni dati u grob.
– Kako neće? Ko još kome brani da uđe u grob? – zapitao se Matija.
– Ne znate Vi naš narod – uporno je ponavljao Đilas, na šta mu je Bećković rekao da o tome ne misli i da je u tom kraju on najpoznatija ličnost, te da su “prošla ta vremena i da se on vraća tamo odakle je pošao pre 80 godina sa tolikom sudbinom i istorijom i da to neće nikome pasti na pamet”.
– Ne znate vi naš narod. A sveštenik će mene da grdi i da psuje – bio je uporan Đilas.
– Neće, kako da Vas grdi sveštenik. On će na Vašem grobu da vrši onaj obred koji je vršio i vašem ocu i Vašem đedu. Nema tu ništa novo, to je davno smišljeno šta se čini kada neko umre i najveća bruka ovih poslednjih decenija je bila što smo mi smišljali šta da radimo sa čovekom kada umre – rekao mu je poznati akademik.
– A da li Vi meni obećavate, ako on počne mene da psuje da ćete ga preki-nuti? – upitao je Đilas.
– To neće biti, ali ako bude počeo prekinuću ga – obećao je Bećković.
Kada je Đilas umro njegov sin Alek-sa našao je na njegovom stolu oporuku u kojoj je rečeno da o sahrani brine sin Aleksa, a ako on ne bude u prilici da on moli da to učini Matija Bećković.
– A on je znao šta ću ja uraditi i šta ću ja učiniti. Ali se samo poslužio našim prijateljstvom da dođe do groba svoga oca i da bude sahranjen po našem pravoslavnom srpskom običaju. Tako je i bilo. Ja sam tu njegovu volju poštovao. Smatram da je on i time pokazao da je bio jedna jedinstvena ličnost – zaključio je Bećković.
POSLEDNJA ŽELJA MILOVANA ĐILASA
Matija Bećković na Televiziji Kragujevac 14. novembra 1998. prepričao je razgovor vođen sa Milovanom Đilasom neposredno pre njegove smrti. Njegove reči zabeležio je novinara Dragan Alempijević.
Prema sopstvenim rečima, akademik Matija Bećković u subotnjem intervjuu Televiziji Kragujevac po prvi put je ispričao “ličnu stvar” iz svog prijateljovanja sa Milovanom Đilasom dok je on bio gonjen. U Đilasovim dubokim godinama razgovarano je i o smrti.
– Govorio sam mu da bi on trebalo da se sahrani u svom selu, u grobnici oca i majke, i da se sahrani sa sveštenikom – rekao je Bećković.
Crnogorci su Srbi i nema nikakvog smisla niti treba dozvoliti cijepanje srpstva. I još dalje: Crnogorci ne samo što su Srbi nego su najčistiji Srbi, kolijevka srpstva. Kao opravdanje ovog stanovišta navodi se prošlost Crne Gore, NJegoš, narodna pjesma itd”… piše, između ostalog, Milovan Đilas 1. maja 1945. godine u partijskom organu “Borba”.
Đilas ta “opravdanja” ne priznaje.
“Ali”, piše dalje Milovan Đilas, “to je sve bilo do ovih dana. Sada su se, međutim, stekli uslovi da se konačno kaže da postoji i crnogorski narod i da je to najpravilnije rešenje jer se crnogorska nacija (onako kako je zapisano u marksističkom učenju) rodila sto godina kasnije od srpske”.
Znači, kako je rekao tada svemoćni Josip Broz, a do njega svemoćni Milovan Đilas ispisao, rođena je crnogorska nacija.
Ovo su desavanja u PRESTONICI centu Crne Gore.
https://www.youtube.com/watch?v=k7RFe0URw3Q#t=39
Na zensku kosarku!@@@@@@@@@@@@@…
Šta bi vi posrbice?Da diktat dajete što ćemo na Cetinje da radimo?Šta da skandiramo?nećete više,kunem vam se.Gledam ovog klipana kako bruka nošnju,tako bi i u cirkus sa njom ušao da jaše nojeve.Pi!Gori ste od najgorih negdašnjih poturica.Oni su ljudi bili za vas!!!
Nemoj tako,nema ljepseg kola od moravca.
шта то нећемо више што нијесмо смијели, не будали образа ти, ако га уопште имаш
Fasisticki nepismeni zaguljeni sljamu! Pi! Hebali te komunisti koji ti mozak izaprase! Eto ti poturica, siptara i ustasa pa sa njima druguj po vazda, dok te ne dohvate pod svoje! Na svoje pljuvati tako! Sto mislis Cavore, sto oni za tebe misle kad si spreman svoje da izdas, bracu po krvi, sto ces njima uraditi? Koriste vas dudukljane da raskrste sa Srbima u CG, a ako im to podje za rukom, raskrstice i sa vama, glupanderi!
А шта би ти чаворе, да убијаш икољеш да Срби не постоје, да убијаш сбог брата, комшију, пријатеља? То сте усташе изабрали за идоле? И ти да говориш о негдашњости? Пи ти на нос окиђени, а од кога си гори и бољи …
Што се тиче гусала, Хрвати су их 92 уредно регистровали као своје национално благо на мајвишем међународном нивоу, тако да се око тога не морамо свађат, чије су
Марко је у својој одјећи, он је Ровчанин, Шћепановић. Имао је ту част да запјева испред навијача Звезде.
Причамо о домаћинском односу. Је ли домаћински од Турака што су убили младог момка, Звездиног навијача?
Овдје се непоштено говори. Покушава се свалити кривица на гуслара. Ко може одредити гуслару шта да обуче и шта ће да запјева? Да му није случајно Влада Црне Горе купила ношњу? Срамота!
Пјесма је из наше прошлости. Она је за мене часна, јуначка! И није увредљива!
Пјевај Марко, Бог ти помогао!
Odbrana u stilu:” Mi smo njih zato što su oni nas!” Bruka domaćina se ne može na taj način pravdat! Lako je biti hrđa na svojoj kući, no ljudi to ne cijene i imaju milion posprdnih imena za takve bezobrazne domaćine!
Jedno moralno pitanje: otkad je u trendu i ljudski u svojoj kući (Beograd) vrijeđat gosta (i ako je ekipa iz Turske)? Drugo, to vrijeđanje je izvršeno preko crnogorskih gusala i guslara koji je obukao crnogorsku narodnu nošnju! Kad već imate neodoljivu potrebu da nekog vrijeđate što to ne redite u svojoj odjeći (Pjesma kaže Jelek, anterija i opanci, po tome se sele znaju Srbijanci), ovom stihu bih dodao još srpsku šajkaču pa da cio svijet vidi da se radi o Srbinu. Ovako ja ovog guslara doživljavam kao kukavičje jaje koje je podmetnuto tradicionalnoj i slobodarskoj Crnoj Gori! I treće, stihovi pjesme su vrhunac stihoklepstva što nikad nije bila odlika crnogorskih narodnih pjesama! Ogromna je sramota sa takvom karikaturom od potpuno budalastih stihova predstavljat narodno pjesništvo CG, pa još da Crnogorci padnu na te grane da pjevaju ne o svom no o junaštvu Srba u Crnoj Gori !? Teško je odbranit ovolike gluposti, ali, izgleda, kod vas sve prolazi!
hahaha…Ovo mlado rovacko momce vam je dupe pomjerilo.Pjevaj Marko,kuca ti daje!
Шуковић очигледно не зна ништа о гуслама. Не вјерујем ни да их има у кући, макар као дио традиције. Он је само као један обични полтрончић потрчао да се “згрози” на поступак нашега Марка. Да се докаже као Дукљанин, као “савремени” Црногорац, који би да остави прошлост, да је закопа у земљу, да је нема. И да докаже шефу како је успјешан у борби против Срба! Да добије орден, диплому за заслуге у антисрпској кампањи.
А гусле му ремете снове, стално васкрсавају прошлост, памте, помињу, куну..Славе великане, проклињу издајнике. Помињу Вука Бранковића што издаде Косово. И опстају упркос онима који желе да их укину. И помињаће нове Бранковиће, памтиће и проклињаће, па нека Шуковић и Филип цркну од једа.
Bezvezno klepetanje. Da je Srbin Goran bi se prezivao Cvetković, a ne Ćetković.
Bravo!
Svaku ste mi rijec, sa srca skinuli!
Туцањ за месо је ипак користан алат па га не треба мијешати са новоцрнгорским реквизитима
Сјајно Горане! Чисто, убједљиво!