Ћирилицом: Проф. др Јован Делић о „Пјесништву Јована Дучића“

На петом књижевном фестивалу Ћирилицом, синоћ је проф. др Јован Делић одржао занимљиво предавање на тему „Пјесништво Јована Дучића“. у Зборнику рарадова о Јовану Дучићу, уредник др Јован Делић је у уводној ријечи истакао:
„Рекао сам и остајем при томе да српска поезија има три своја метафизичка гребена, а то су Нјегош, Дучић и Иван В. Лалић.“

Јован Дучић је почео као велики Југословен, прозападно орјентисан, али тако нажалост није завршио због ужасних покоља почетком Другог свјетског рата, али његово југословенство је све до 1939. године апсолутно неспорно.
Проф. Делић је изнио низ занимљивих података, мање познатих из Дучићеве биографије.
“ Родјен је ко зна кад, али зна да је добро жашто. Као године Дучићевог родјења помињу се 1869., па све до 1876., медјутим 1871. узима се гаодином његовог родјења и зато се ова година и обиљежава као Дучићева година у Академији наука. Тачно се зна кад је умро, 07.априла 1943. године“.
Дучић је јако волио и био посебно везан за Требиње, и никада није другачије говорио, него моје мило Требиње, од којег је желио направити српски Вајмар, “ а ја мислим да је то још увијек могуће“, истиче проф. Делић.
У Мостару је учио трговачку школу, али је себе видио као учитеља у Мостару и Требињу, привлаче га глума и поезија, а 1886. године објавио је своју прву пјесму „Самохрана мајка“.
Дучић је веома млад почео да преводи са руског и њемачког, 1890. уписује Учитељски школу у Сарајеву и креће у остварење своје жеље, по завршеку, прву службу добија у Бјељини, говори више језика;француски, мадјарски, руски, њемачки, а занимљиво јекојлико је написао пјесама, „Бог једини зна“, каже професор Делић.
Почетком двадесетог вијека Дучићу се у Француској јавила жеља да буде дипломата, а од 1907. до 1941. обављао је дипломатску службу у Мадриду, Атини, Женеви при Друштву народа,Лисабону Каиру, Будимпешти и Риму. Имао је велико дивљење према Нјегошу и он је заиста у многао чему легитимни насљедник Нјегошев. На Дучићеву иницијативу, у Требињу је 1934. године подигнут први споменик Нјегошу, рад Томе Росандића.
„Јован Дучић умро је 07. априла 1943, а на груди му је приликом сахране стављена управо објављена књига Лирика“, врх његове поезије.Послије 57 година под санкцијама у тадашњој Југославији, обављена је трећа Дучићева сахрана, 22. октобра 2000. године у цркви на Црквинама, више Требиња у херцеговачкој Грачаници“, рекао је проф. др Јован Делић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: