Брже, драги, брже, дане ми у ноћи: Бранко Радичевић – Њени јади
Сини, зоро бела. Сини, слатка селе. А ти, сунце, грани к'о никад доселе.
Бранко Радичевић
Њени јади
Сини, зоро бела,
Сини, слатка селе,
А ти, сунце, грани
Ко никад доселе.
Та данас ће, данас
Драго моје доћи,
Брже, драги, брже,
Дане ми у ноћи!
И зорица сину,
И сунашце грану,
Она узе суде,
Оде низ пољану.
И већ ето стиже
На ту реку ледну,
Око јој се оте,
Уз матицу гледну.
Боже, што то плови,
И све амо ближе?
Ко је, Боже, ко је?
Већ до брега стиже.
Гледну, он је, он је,
Ао њени јада!
Боже, страшни Боже!
Повриснула млада.
Ао ноно бела, вода те однела,
вода те однела, мени те донела…