Broj ruskih turista smanjen za trećinu zbog „negativne medijske atmosfere“

U poslednjih nekoliko nedelja broj građana Rusije koji se interesuju za putovanje u Crnu Goru smanjio se za jednu trećinu, saopštava list „Kommersant“. Uzrok smanjenog interesovanja se objašnjava „negativnom medijskom atmosferom“ koja je stvorena oko Crne Gore posle izjava ruskog Ministarstva spoljnih poslova i Federalne turističke agencije „Rosturizm“.

Konsultovani akteri ruskog turističkog tržišta izjavili su za list „Kommersant“ da je interesovanje građana Rusije za odmor u Crnoj Gori opalo otkako su ruske vlasti okarakterisale situaciju u toj zemlji kao nestabilnu. Konkretno, 20. aprila je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova izjavila da u Crnoj Gori nastaje situacija koja nije povoljna za građane Rusije.

„U kontekstu naglog pogoršanja bilateralnih odnosa koje je isprovocirala Podgorica, kao i članstva Crne Gore u NATO-u čija se realizacija očekuje u najskorije vreme, a takođe u kontekstu odluke o potpunom pridruživanju sankcijama Evropske unije protiv Rusije koju su crnogorske vlasti same inicirale, primećujemo bujanje antiruske histerije u toj zemlji. Beležimo rast negativnog odnosa prema ruskom biznisu i našim sunarodnicima, raspirivanje negativnog raspoloženja prema Rusiji i njenim građanima u crnogorskom društvu koje podgreva vladajuća koalicija. Ne isključujemo moguće provokacije, hapšenja iz sumnjivih razloga i pokušaje izručivanja državljana Rusije trećim zemljama, pre svega Sjedinjenim Američkim Državama“, rekla je Zaharova. Ona je odluku crnogorskih vlasti da produže rok bezviznog boravka građana Rusije u Crnoj Gori na 90 dana okarakterisala kao „smicalicu“. Posle ove izjave Marije Zaharove šef „Rosturizma“ Oleg Safronov pozvao je turističke agencije da informišu svoje klijente o nepovoljnoj situaciji u Crnoj Gori.

„U ovom trenutku zvanično izneti stavovi Ministarstva spoljnih poslova Rusije i ’Rosturizma’ u vezi sa nepovoljnom situacijom u Crnoj Gori jasan su signal svim strukturama turističke industrije u Rusiji da interesi bezbednosti i zdravlja državljana Rusije moraju biti prioritet“, rekao je u komentaru za „Rusku reč“ Viktor Kolbanovski, direktor Balkanskog centra za međunarodnu saradnju.
Da li je interesovanje zaista smanjeno?

Kako je istaknuto u Asocijaciji turističkih agencija Rusije, dinamika rezervisanja turističkih putovanja u pravcu Crne Gore je upravo od treće dekade aprila opala za 25-30% u odnosu na prethodne nedelje. Sergej Tolčin, direktor za prodaju u turističkoj agenciji „Inturist“, navodi slične brojke. Prema podacima koje on iznosi, interesovanje za Crnu Goru je u proteklih nekoliko nedelja smanjeno za 30-40%. Sa druge strane, izvršni direktor Asocijacije turističkih operatera Rusije Maja Lomidze izjavila je da će tek krajem maja moći konačno da se oceni uticaj izjava ruskog Ministarstva spoljnih poslova na interesovanje za put u Crnu Goru.

Irina Tjurina, predstavnica Ruskog saveza turističke industrije, smatra da je pad interesovanja karakterističan za ovo doba godine. Po njenim rečima, interesovanje je smanjeno u svim pravcima jer klijenti posle majskih praznika još uvek nisu počeli da uplaćuju novac za turistička putovanja tokom leta. Tjurina, doduše, ističe da su pojedini turistički operateri zaista zabeležili manji broj otkazanih putovanja u Crnu Goru (jedno ili dva putovanja po svakom operateru). I Sergej Tolčin govori o sezonskom padu interesovanja. „Izjave vlasti su odigrale izvesnu ulogu, ali ona nije velika“, istakao je on u komentaru za „Kommersant“.

Međutim, turističke agencije su stavile na raspolaganje podatke po kojima je interesovanje za Crnu Goru manje u poređenju sa istim periodom prošle godine. Agencija za onlajn kupovinu turističkih aranžmana „Onlinetur.ru“ je izračunala da je sada Crna Gora na listi svih turističkih destinacija zastupljena sa 1,1%, što je 3,5 puta manje nego u maju prošle godine kada je bila zastupljena sa 3,7%. Predstavnik agencije „Onlinetur.ru“ Igor Blinov smatra da je na to mogla uticati Turska koja se vratila na masovno tržište u Rusiji i odvukla jedan deo turista. Prema drugim podacima (Travelata.ru), interesovanje za turistička putovanja u Crnu Goru od 1. aprila do 15. maja opalo je za 14% u poređenju sa prošlom godinom.

U segmentu samostalnih putovanja takođe je primetan pad interesovanja za Crnu Goru. Predstavnici onlajn servisa za prodaju karata avionskih kompanija OneTwoTrip saopštavaju da je u prvom kvartalu interesovanje za letove u Crnu Goru opalo za 10% u poređenju sa istim periodom prošle godine. Prema podacima ruskog turističkog onlajn servisa „Tutu.ru“, udeo Crne Gore u strukturi prodaja avionskih karata u inostranstvo tokom letnjeg perioda je za godinu dana opao sa 10,2% na 6,6%.

Crna Gora je jedna od popularnih letnjih turističkih destinacija građana Rusije, podseća list „Kommersant“. Ruski savez turističke industrije (RST) navodi podatke, pozivajući se na bazu podataka pogranične službe FSB, da su građani Rusije tokom 2016. godine realizovali 254.200 turističkih putovanja u Crnu Goru.

Šta ne valja u crnogorskim odmaralištima?

U ekskluzivnom komentaru za sajt „Ruska reč“ nezavisni politikolog dr Nikita Bondarev je rekao da će dinamika odlazaka ruskih turista u Crnu Goru moći tačno da se oceni sredinom juna, s tim što će građani Rusije koji redovno odlaze na odmor u Crnu Goru, najverovatnije otići i ove godine: „Tamo će svakako otići oni koji imaju nekretnine u toj zemlji, ili oni koji su tamo stekli dobre prijatelje“.

Međutim, po njegovim rečima, crnogorska odmarališta nisu opasna samo zbog onoga o čemu govore rusko Ministarstvo spoljnih poslova i ruska televizija. Daleko veću opasnost, po mišljenju ovog politikologa, predstavlja nepovoljna ekološka i epidemiološka situacija u mnogim većim crnogorskim odmaralištima o kojoj se stalno diskutuje u blogovima, na forumima i društvenim mrežama ruskog interneta, a nedavno je ta tema razmatrana i na Prvom kanalu ruske državne televizije. Konkretno, reč je o nekakvoj lokalnoj crevnoj infekciji koja po rečima Nikite Bondareva često napada turiste u Crnoj Gori zato što se kanalizacija ispušta direktno u more. „Đukanović i njegova ekipa su 27 godina na vlasti i za to vreme se nisu pobrinuli za poboljšanje kvaliteta vodovoda, kanalizacije i čistoće“.

Sa Bondarevom se slaže i Viktor Kolbanovski. Po njegovim rečima sanitarno-epidemiološka situacija u odmaralištima Crne Gore izaziva sve veću zabrinutost. „Usled odsustva savremenih objekata za prečišćavanje, a u pojedinim mestim i direktnog izbacivanja kanalizacije, morska voda je postala izvor opasne virusne infekcije od koje se zaraze mnogi turisti u Crnoj Gori iz Rusije i drugih zemalja. Crnogorske vlasti svim sredstvima skrivaju prave informacije o sanitarnom stanju crnogorskih odmarališta i statistiku slučajeva zaraze među turistima“, rekao je ekspert.

Opšte je poznato da je Crnu Goru u drugoj polovini prošle decenije zahvatio talas novogradnje, umnogome zahvaljujući prilivu ruskih investicija, i da je usled toga u primorskim naseljima udvostručen, a ponegde i utrostručen broj hotela i stambenih zgrada. „Međutim, sistemi kanalizacije su ostali stari, a oni su predviđeni samo za ljude koji stalno žive u tim naseljima. Crnogorske vlasti su bile zauzete oko pitanja vezanih za uvlačenje zemlje u NATO po svaku cenu i nisu obraćale praktično nikakvu pažnju ne samo na razvoj, nego čak i na redovni remont postojećeg sistema objekata za prečišćavanje komunalnih otpadnih voda. Usled toga su vode ’ekološkog bisera’ Jadrana, pretvorene u izvor opasnih infekcija i bolesti“, zaključio je Kolbanovski. On je takođe istakao da je nova opoziciona koalicija koja je došla na vlast posle lokalnih izbora u Budvi, Kotoru i Herceg Novom bukvalno prinuđena da vadi kestenje iz vatre koje je nasledila od Đukanovićevog režima.

Kakva će biti dalja politika Rusije prema Crnoj Gori?

Zabrana uvoza crnogorskih vina „Plantaže“ iz sanitarnih razloga bio je prvi odgovor na striktnu antirusku spoljnu politiku Podgorice, u koju spada i upućivanje direktnih optužbi Kremlju za navodni pokušaj svrgavanja aktuelne vlasti u oktobru 2016. godine i sabotažu evroatlantske integracije Crne Gore, a glavni cilj te integracije, kako su same crnogrske vlasti u više navrata priznale, jeste jačanje NATO-a i SAD na Jadranu i Balkanu, i sužavanje hipotetičkih mogućnosti Moskve da pojača svoj uticaj u regionu.

Govoreći o perspektivama rusko-crnogorskih odnosa posle konačnog ulaska Crne Gore u NATO, planiranog za 5. jun, Nikita Bondarev nije isključio mogućnost da Rusija nastavi politiku ograničavanja saradnje sa ovom zemljom:

„Mislim da Rusija može zabraniti čarter letove u Crnu Goru, što bi mogao biti ozbiljan udarac za turistički sektor crnogorske ekonomije. Verovatno će biti preduzete i neke mere na nivou turističkih operatera i novih izjava Ministarstva spoljnih poslova RF. Ali sve je to, naravno, trebalo učiniti ranije, pre godinu ili dve. Tada bi to možda imalo smisla“, zaključio je ekspert.

Ima, međutim, i drugačijih mišljenja. Jedan od lidera ruskojezične dijaspore u Crnoj Gori Aleksandar Hrgian u intervjuu za „Kommersant“ izneo je sumnju da će se odnosi između dveju zemalja i dalje zaoštravati. Po njegovoj proceni, u Crnoj Gori ima stalno mesto boravka oko 15.000 državljana Rusije, a 200.000 ruskih turista i vlasnika nekretnina svake godine dolazi tokom leta. Pored toga, mnogi predstavnici dijaspore, koji su često naklonjeni Đukanoviću i antiruski nastrojeni, negiraju da postoji bilo kakva opasnost po bezbednost turista u Crnoj Gori, optužujući za sve „zvaničnu rusku propagandu“. U razloge za uznemirenost povodom bezbednosti državljana RF sumnjaju i mnogi radnici turističke industrije Rusije koji ne žele da ostanu bez zarade.

(ruskarec.ru, Katarina Lane)