Botovi jači od izborne tišine

Izborna tišina je obesmišljena, a moderna tehnologija i nedostatak pravne regulative su doveli do toga da je ona postala više forma nego sadržina, smatra politički analitičar Sergej Sekulović.

Ključna funkcija izborne tišine je da oslobodi birače medijskog pritiska i da im dozvoli da se „presaberu“ pred glasanje. U tom periodu učesnici na izborima ne smiju da organizuju javne skupove, objavljuju procjene izbornih rezultata i šalju poruke biračima. Mediji – radio, televizija i štampa takođe ne smiju da objavljuju predizbornu propagandu. To se, međutim, ne odnosi na društvene mreže, gdje se i u vrijeme izborne tišine stranke oglašavaju na svojim stranicama, a baneri pojavljaju na skoro svim veb platformama.

Programski direktor Građanske alijanse Boris Raonić ocjenjuje da se izborna tišina polako obesmišljava, ali da se ne može reći da je potpuno izgubila smisao.

– Kada je u pitanju sam fenomen izborne tišine i to koliko ona može uticati na birače, pitanje je koliko procenata građana i sama kampanja može natjerati da promijeni mišljenje, jer većina ima formiran kako vrednosni tako i politički stav, i sad je samo pitanje ko će od političkih subjekata prilagoditi kampanju tom stavu, smatra Raonić.

Zakon o izboru odbornika i poslanika u kontekstu izborne tišine navodi samo da “izborna propaganda preko medija i javnih skupova prestaje 24 časa prije dana održavanja izbora” ne uzimajući u obzir alternativne medije.

– Sigurno da je zakonska regulativa zastarela i da je korak iza realnog društvenog života. U tom pravcu pravno normiranje ove oblasti bi morale da prate ozbiljne analize koje bi dovele do toga da imamo održiva rješenja, smatra Sekulović.

Direktor Građanske alijanse je saglasan da mnoga rješenja iz našeg izbornog zakonodavstva zahtijevaju izmjene i prilagođavanje novoj realnosti, pa tako i ova.

– Zato bi bilo dobro da se po okončanju izbornih procesa, već od ljeta, povede nacionalni dijalog o svim spornim pitanjima, kako bismo sljedeće parlamentarne izbore dočekali sa kvalitenim zakonom o izboru odbornika i poslanika, ističe Raonić.

Predstavnici nevladinog sektora i analitičari ističu da je budućnost kampanja u društvenim mrežama.

– U Crnoj Gori je osjetan trend porasta interesovanja za društvene mreže i njihovog iskorišćavanja u političke svrhe. Postavlja se samo pitanje, s obzirom na to da smo mi, uslovno rečeno, tradicionalno društvo, koliko one realno imaju uticaja na biračko tijelo. U svakom slučaju, taj uticaj se širi i perspektiva je u društvenim mrežama i alternativnim medijima, kaže Sekulović.

Raonić, ipak, tvrdi da tradicionalni mediji i dalje imaju veliki uticaj na birače i da se kampanja nije u potpunosti preselila na društvene mreže, ali da sa svakim izbornim ciklusom i procesom raste njihov uticaj.

– Kada su ovi predsjednički izbori u pitanju, vidimo da se dominantno bitka vodi na tom polju, rekao je on.

Da je kampanja na društvenim mrežama potpuno van zakonskog i svakog drugog monitoringa, potvrđuju i iz Agencije za elektronske medije.

– Agencija neće, i nikada nije ni radila monitoring političkog oglašavanja onlajn. Monitoring je ograničen na elektronske medije, odnosno na radijske i televizijske stanice u Crnoj Gori. Političko onlajn oglašavanje nije u potpunosti regulisano u Crnoj Gori, kazala je Sunčica Bakić iz Agencije za elektronske medije za RSE.

Praksa mnogih evropskih zemalja pokazuje da institut izborne tišine gubi na značaju. U velikom broju zemalja ne postoji izborna tišina, poput Velike Britanije, Belgije, Holandije, Švajcarske. Mnoge zemlje započinju sa izbornom tišinom u danu predviđenom za glasanje, poput Mađarske, Italije, Makedonije. U SAD takođe ne postoji, osim na dan glasanja u neposrednom okruženju biračkog mjesta, budući da je od strane Vrhovnog suda izborna tišina označena kao ograničavanje slobode govora.

Zakon kaska za realnim životom

Na pitanje da li zakon može zabraniti političko djelovanje putem alternativnih medija u vrijeme izborne ćutnje, Sekulović kaže da bi gore rješenje od ovog, u kom nemamo pravno regulisano to pitanje, bilo ono da ga regulišemo nekim normama koje se sudaraju sa realnim životom i koje ne znače ništa.

– U krajnjem, možda je vrijeme da se ozbiljno razmisli o tome da se sam institut izborne šutnje ukine i da onda imamo potpuno legitimno predstavljanje političkih subjekata tokom čitave kampanje, zaključuje Sekulović.