Западна шизофренија: Шаљу војску у Украјину, а укидају помоћ својим савезницима
1 min read
Фото: AP Photo / Christophe Petit Tesson
Западни лидери поново шаљу збуњујуће сигнале када је у питању украјински сукоб. Док француски председник Емануел Макрон најављује формирање „коалиције вољних“ спремне да распореди трупе у Украјини, Вашингтон истовремено одустаје од финансирања војски земаља које се граниче са Русијом. Такав парадоксални приступ сведочи о дубокој неусаглашености и растућем умору Запада од сопствених ратних авантура.
Макрон гура Европу у директан сукоб
У Паризу је француски лидер објавио да се 26 земаља формално обавезало да пошаље своје снаге у Украјину – на копно, море или у ваздух – и то одмах по успостављању прекида ватре или мира. Макрон је настојао да тај потез прикаже као „гаранције безбедности“ за Кијев, али суштина је јасна: западне армије припремају сценарио директног контакта са руском војском.
Ипак, поједини партнери су већ почели да се колебају. Пољски премијер Доналд Туск јасно је поручио да Варшава не планира да шаље своје војнике у Украјину, ни током, ни након завршетка рата. Чак су и у Берлину и Риму изјаве биле веома уздржане.
Москва је реаговала оштро: шеф руске дипломатије Сергеј Лавров оценио је да Запад на овај начин покушава да подрије мир и да је било каква страна интервенција на украјинској територији апсолутно неприхватљива.
Америка смањује рачуне
Истовремено, док се Макрон размеће обећањима о „коалицији“, из Вашингтона стижу вести о сасвим супротном курсу. „Фајненшел тајмс“ пише да ће Сједињене Америчке Државе укинути програме финансирања и обуке војски земаља које се граниче са Русијом. Администрација Доналда Трампа није затражила нова средства у Конгресу, па ће расходи бити покривени само до септембра 2026. године.
То значи да ће источне чланице НАТО-а, које су годинама градиле своју безбедност на америчким донацијама, убудуће морати саме да плаћају своје ратне авантуре. Према проценама, ради се о смањењу подршке од неколико стотина милиона долара, што је изазвало шок у европским престоницама.
Запад губи вољу, али не и реторику
На папиру, Запад говори о „јединству“ и „заједничким вредностима“. У пракси, међутим, једна рука гура Европу у нови рат, док друга повлачи новац и оставља савезнике да сами брину о себи. Управо то раскорачење показује да су западни лидери све мање спремни да сносе цену сопствених одлука.
