• Политика

Бојанић за ИН4С: Министар Бошковић велича НАТО због личних привилегија

1 min read

6 година ‎ ИН4С

Економски аналитичар Младен Бојанић оцијенио је, да је изјава министра одбране Предрага Бошковића, који је казао да је Црна Гора већ у првој години чланства имала за 250 одсто већи прилив директних страних инвестиција из земаља чланица НАТО-а, последица одбране сопствене позиције и бенефита које има као први човјек ресора одбране.

Младен Бојанић

Економски аналитичар Младен Бојанић оцијенио је да је изјава министра одбране Предрага Бошковића, који је казао да је Црна Гора већ у првој години чланства имала за 250 одсто већи прилив директних страних инвестиција из земаља чланица НАТО-а, последица одбране сопствене позиције и бенефита које има као први човјек ресора одбране.

“Бошковић је у позицији на којој мора протежира НАТО, без обзира што то ради потпуном замјеном теза. Ја га разумијем, треба да оправда ту позицију и његове личне бенефите које има као министар одбране у промоцији НАТО-а, али ствари су мало другачије”, казао је Бојанић за портал ИН4С.

Он наводи да Бошковић барата цифром директних инвестиција прилива, али не правом цифром, дакле, нето приливом страних инвестиција.

“Кад одузмемо оно што су компаније унијеле и изнијеле из Црне Горе, односно страни инвеститори добићемо да је износ био 328 милиона  у 2018. години што је пад за 32 посто у односу на 2017. годину“, каже Бојанић.

Он истиче да по, званичним подацима Централне банке Црне Горе, међу прва три мјеста по страним ивестицијама су Азербејџан, Мађарска, па онда Русија.

“Дакле, од те три земље, само Мађарска је, да ја знам, чланица НАТО-а, а можда министар Бошковић има неке њему знане податке, да су Азербејџан и Русија кријући од јавности ушле у НАТО пакт и то дојавили министру Бошковићу, па их је он уврстио у прилив НАТО земаља”, ироничан је Бојанић.

Сав тај прилив од тих инвестиција, додаје Бојанић, углавном се креће унутар компанија, односно интеркомпанијских улагања које се у првом реду односе на банке.

“Те су компаније већ отворене овдје и то не можемо назвати неком директном инвестицијом”, сматра Бојанић.

Држава не смије да крпи рупе у буџету задуживањем

Он је, такође, прокоментарисао и изјаву Божa Михаиловић, редовног професора Економског факултета Универзитета Црне Горе и предсједника Савеза економиста Црне Горе да је боље купити обвезнице него новац држати у банци.

“Тачна је та његова изјава да је исплативије купити обвезницу која носи три посто камате на пет година, односно, 3,5 посто камате на седам година у односну на штедњу код банака. То је добро. Добра је ствар, што ће том акцијом, једна обвезница да вреди 1000 евра, тако да ће грађани са мањим износима да се јављају да купују штедњу”, истиче Бојанић.

Оно што као битну чињеницу Бојанић истиче јесте да се негдје мора укључити нето корист или бенефити да би умањили инфлације која иде у том пероду и која се креће негдје око 2, – 2,5 посто.

“Дакле, биће неки реалан приход за грађане, неких један посто годишње. Да ли им се испалти, нека сами процијене. Оно што ми је засметало у званичном саопштењу Министарства финансија је то, што правдају мисије обавезница на домаћем тржишту као њиховом жељом да активније укључе домаће тржиште и да развију тржиште капитала”, наглашава Бојанић.

То са главним разлогом, додаје он, нема везе.

“Истина је и чини се да ће овај пут јефтиније доћи до средстава за крпљење рупа у буџуту из домаћих извора, односно од грађана Црне Горе. Није добро да се држава задужује за буџетски дефицит и да то ради од грађана Црне Горе”, закључио је Бојанић.

Прочитајте још:

Зенка: ЕУ гријеши – није Црна Гора, већ Косово* лидер у поштовању мањинских права

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: