Bog je Otac, a Srbija je majka – biti Srbin znači biti dete tih roditelja
Kažu da se heroji ne vraćaju kući! Lažu! Kažu da se heroji vraćaju kući! Opet lažu! Srpski narod je obe tvrdnje pobio još pre jednog veka. Oni koji su ostali tamo gde su otišli, veliki su heroji, kao i oni koji su se u Srbiju vratili. Srbi ne bi bili Srbi da ne teraju inat celom svetu.
Osim tih izreka koje svaka država kreira tako da one odgovaraju njihovoj istoriji, iz tih istih država i iz tog istog sveta stižu i druge poruke. Rekli su da je moj narod kriv za početak Prvog svetskog rata! Kazali su da je moj narod genocidni! Govorili su da moj narod treba da bude topovsko meso! Tvrdili su da moj narod vredi manje od drugih! Kleli su se u to da je moj narod mali! Dokazivali su da moj narod nije moj narod! Ukazivali su na to da je moj narod glup! Smatrali su da moj narod nije evropski! Hteli su da moj narod iščezne! Namera im je bila da moj narod iskoriste za svoje potrebe! Želeli su da Srbije ne bude!
Taj, kako se oni upinjaše da kažu, mali, glup, neevropski, genocidni, povodljivi narod, narod koji služi da drugi na njemu vežbaju ciljanje, narod koji postoji samo za druge, u tom ratu dokazao je sve suprotno od onoga u šta su se drugi kleli!
Kada je srpski narod uradio nemoguće, i to više puta kroz istoriju, postajali smo svetli primeri, kako Marko Miljanov reče, čojstva i junaštva. Zemlja nam se okiti bistama heroja, parkovi se okitiše spomenicima, česme dobiše svoja imena, nekadašnje seoske straćare u kojima su se rađali velikani postadoše muzeji, a srpsko nebo i srpska zemlja postadoše slobodni!
U tom ratu smo izgubili mnogo, ali smo dobili sve! Sve što je došlo posle tog rata, bio je čist gubitak! Ako je istina da svaki narod mora jednom nestati, mi smo morali tad – na svom vrhuncu nošeni krilima pobede!
Kako i tad terasmo inat, preživesmo do današnjih dana! Ono što se danas naziva Srbijom, toga se isti ti preci stide! Potomci govore… Otkud nam pravo da govorimo? Nije li žrtvom naših predaka u tom ratu sve rečeno? Šta da govorimo posle prelaska Albanije? O čemu mi da pričamo posle proboja Solunskog fronta? Koje su nam reči ostale posle Kajmakčalana? Pričati posle Principovog pucnja je besmisleno! Naglabati posle usijanog srpskog oružja je sramotno! Kada mi pričamo, preci nas ne slušaju. Nismo zaslužili. Nisu ni oni zaslužili da im to radimo!
Sve smo zavete izneverili! Sve smo pravedne prognali! Svoj smo jezik zatravili! Svoju zastavu želimo da menjamo za drugu, ozvezdanu! Svojim smo svecima kandila pogasili! Svoju smo zemlju tuđom načinili! U svakom smo ratu pobedili, a u svakom miru bili potučeni do kolena! Svoju smo glupost uzdigli na pijedestale! Svoje smo korene presekli i sad pokušavamo da se nakalemimo na neko drugo drvo koje ne rađa! Svoju smo kolevku zatrli! Svoje smo reči pregazili! Svoje smo duše izgubili! Svoje smo crkve gledali kako gore ne mičući se! Svog smo Boga izdali! Svoje smo majke posramili! Svoje smo dedove prokleli po sto puta!
Takvi potomci da govore? To je greh prema Srbiji, greh prema Bogu, greh prema svemu i svakome! Grešni smo koliko smo tada bili veliki, pa i grešniji! Nije lako prave heroje zameniti lažnim, ali mi smo uspeli! Teško je veliku zemlju načiniti sitnom, ali i u tome smo trijumfovali! Mi smo večiti pobednici u porazu! Teško da postoji neko sa kim nismo ratovali, ali smo najžešći i najveći jurišnici i krvnici uvek bili sami sebi!
Potomci govore… Da je sreće da mi kao takvi potomci umemo da ćutimo, više bismo pretke zadužili i ponosniji bi oni na nas bili! Neka me neko ubedi da smo mi današnji zaslužili da budemo potomci Gavrila Principa, vojvoda Stepe, Vuka, Bojovića, Putnika, Mišića, Milunke Savić, Višnje Mosić, Vuke Popadić, Nadežde Petrović, Milutina Bojića, Ive Andrića, Petra Prvog Karađorđevića i ostalih umnih Srba koji se nisu libili da svoju zemlju brane onako kako su umeli i mogli!
Nas u našim školama i u našim udžbenicima za istoriju uče tome šta su radili Čerčil, Hitler, Musolini, Murat, Bajazit, Franc Ferdinand, fon Hecendorf, Kalaj, Kardelj, a kriju ili nam ne govore kompletnu istinu o tome ko su bili naši junaci.
Za sve naše velikane, najčešće rečenice koje se mogu sresti su: „od pašnjaka do naučenjaka“, „iz prašine do zvezda“, „iz opanaka u vojničke čizme“, „iz jednog dalekog sela“, „od siromašnih roditelja“, „od oca komuniste“, „od oca četnika“, i tome slično. Dakle, koriste sve one intenzifikatore koji su pogrešan put za dokazivanje nečije veličine. Kreću od nečega što smatraju niskošću i sramotom kako bi naznačili njihov uspeh. Zašto je sramota biti u opankama kada su svi naši junaci njih nosili, da ne kažem da su rođeni sa njima na nogama? Pa šta ako je neko došao iz prašine? Za naše današnje uslove, ta prašina je bila dvor!
Potomci govore… Potomci na iste te heroje danas hule i urlaju iz blata, iz kanalizacije, iz jame, iz ropstva koje nazivaju slobodom, iz podruma, iz tuđih država, ispod tuđeg neba i iz gluposti, misleći kako urlamo sa krova sveta na one koji su nam pod nogama!
Umesto da budemo deca tih heroja iz Prvog svetskog rata ili iz Drugog (ali onih pravih), mi smo prvo izabrali da budemo potomci onih koji su taj sledeći rat iskoristili da dođu na vlast iako ništa sa ratom nisu ni imali. Spomenike velikim Srbima, zamenili su spomenici partijskim drugovima. Škole su ponele nazive onih koji ih nisu ni završili. Svaki razgovor, pa i onaj najneviniji, a naročito oni o pravim herojima, bili su povod za golootočke muke. Svako uvo radilo je za nekoga, odnosno protiv nekoga. Sve je dobilo svoju skraćenicu skraćene pameti. Svi najgori su navukli mantile, a zabranili šinjele. Sve je bilo dozvoljeno, samo ako nema veze sa Srbijom i Velikim ratom. A svaki grad, škola, zgrada, bulevar, ulica, institucija, prodavnica, predmet, drvo, dobili su ime onoga o kojem smo u školama najviše učili. On je bio najveći heroj. Ko pameti nema, njemu heroj svako može biti. Ranjen na Sutjesci, imao dva psa, bio doživotni vladar, radio isključivo protiv Srbije, bratimio neprijatelje, na svakom mestu gde su se dva čoveka sporečkala, dizao spomenike velikim bitkama, od svakog njegovog pokreta drhtali su samo oni koji su pobedili u Prvom svetskom ratu, jer je to tada bio najveći greh, sankao se u koritu. Da je sreće da su takvi iz korita jeli, mi bismo ostali Srbija. Taj po kojem se sve zvalo i koji je umislio da je na izborima, u prvom krugu, pobedio Boga, taj isti koji je na Kolubari i Ceru bio na suprotnoj strani, taj danas u Srbiji ima mnogo više potomaka, nego oni koji su Srbiju oslobodili. Više se voli porobitelj, nego osloboditelj do današnjih dana. Njegovi potomci i danas govore, a najveća greška današnjih Srba jeste što se govori tih potomaka i dalje slušaju.
Najsvetlija tačka istorije moje zemlje i moje Srbije nisu izmišljene bitke, ulasci u Evropu u kojoj smo mi od kada ona postoji, eto pogledajte karte! Moje pobede nisu porazi srpskog naroda i intelekta. Moje slave nisu one bez ikone! Moja crkva nije partijski sastanak i moje mišljenje nije tuđe!
Moji su preci svi oni koji su branili Srbiju! Moje su pobede sve bitke koje su za cilj imale slobodu! Moj su ponos srpski pisci, pesnici, vojvode, vojnici, monasi, a sa njima i svi seljaci, radnici, deca i prosjaci koji u srcima nose svoje pretke i svoju zemlju! Bog je Otac, a Srbija je majka. Biti Srbin znači biti dete tih roditelja kojim će se oni ponositi i koje nikada osramotiti nećemo. Baš kao naši heroji.
Mi smo narod koji je mnogo ratovao, ali mislim da smo ipak narod koji ume da voli, samo nam istorija nije dala priliku. Zbog toga treba tu ljubav usmeriti na onu prema miru, prema svojoj zemlji, svojim precima i Bogu, pa nam mora krenuti.
Potomci govore… Ako pravih potomaka ima, neka govore! Evo ja sam se drznuo da pokušam, a o mom pravu da govorim i uspehu toga neka odlučuju naši heroji, ako su me čuli i ako imam pravo. Nas neka je sramota, a našim mučenicima neka je večna slava.
Za verne je bolja analogija da je Crkva majka. ,,Onome, kome Crkva nije majka, ni Bog ne može biti Otac“ kako reče Sveti Kiprijan Kartaginski.
Koji ste vi ludaci!Je li moguce ?dvadesetprvi vijek dobro zagazio,je li moguce da ovakvih ludaka jos ima?Sta je ovo ,Bejrut?Ma vi ste dzamahirija i vama nema spasa,sto je najgore sve vam je lazno,cak ni trista zadnjih godina ne znate,a ne nesto dalje.Smijem se kladit da pola vas ne zna dje vam je pradjed ili cukundjed sahranjen a kamoli sta drugo…
….kad se ovca probudila-snijevajući ovna..KOJI JE ROGOVIMA češka i giliće..po jeziku? Jer 2011 godina-nije godina od prije trista godina-no je godina potonjeg popisa-„potonuća velje nacije“..koja /ne/zna..svoje podrijetlo? Pa tako te „popisne godine-grla i ostaloga-preteklo „dugoprstačiću-nosonji“…utvrđeno je da od 620.029 „stanbenjaka“ u Crnoj Gori njih(elitni-potomci LAKOMIH LISICA?)…229.251 zbori maternjim crnogorskim jezikom iliti njih 36%( a u popisu-popisanih „zericu više“ 278.865-oliti 45 % mitarenih LAKLOMIH LISICA)…Istovremeno ovaj drugi dio prave-originalne cjeline ima na raspolaganju 265.895(a po popisu „ciglije“ 176.110-28% …oliti 14 % više…?) naroda-neupitnoga porijekla-vjere-nacije-jezika…ili 42 % koji zbore maternjim srpskim jezikom -od ovije 620.029..“raznobojaca“ diljem zemlje neupitnog porijekla…?!…“što je najgore sve vam je lažno“?…
…lako je tebi dražesna ovco-bekice…dok se parite-od pamtivijeka-među se..a danas vas nema ni za lijek-satrili ste svoje podrijetlo..i usput znate samo za pradjeda-po kotrlici:“kravi tele volu bal…“draga ovčice-bekice-budna bidni trebaćeti..dok ne naučite materinski govor..od ukupnog legla-6.021…od kojih se znade da vas ima samo 2.791 koji znate tatin govor oliti 0,046% (od ukupnih stanbenica 620.029)-a za VAS ostale potreban vam je DNK…?
Majmune o cemu pricas?Valjda si i ti od tih 600000 majmuna iz Crnogorice…
Hristos vaskrse!
„13 Priče o Carstvu nebeskom: o sijaču i sjemenu; o pšenici i kukolju; o zrnu gorušičnom; o kvascu; o sakrivenom blagu; o trgovcu bisera; o mreži. Isus prezren u postojbini svojoj.
1. A onoga dana, izišavši Isus iz kuće, sjeđaše kraj mora.
2. I sabra se oko njega narod mnogi. tako da je morao ući u lađu i sjesti; a narod sav stajaše na obali. (Zad. 50).
3. I on im kaziva mnogo u pričama govoreći: Gle, iziđe sijač da sije.
4. I kad sijaše, jedna zrna padoše pokraj puta, i dođoše ptice i pozobaše ih.
5. A druga padoše na kamenita mjesta, gdje ne bijaše mnogo zemlje, i odmah iznikoše, jer ne bijaše zemlja duboka.
6. I kad obasja sunce, uvenuše; i budući da nemahu žila, posahnuše.
7. A druga padoše u trnje, i naraste trnje i podavi ih.
8. A druga padoše na zemlju dobru, i donošahu rod, jedno po sto a jedno po šezdeset, a jedno po trideset.
9. Ko ima uši da čuje, neka čuje!
(Zač. 51). 10. I pristupivši učenici rekoše mu: Zašto im govoriš u pričama?
11. A on odgovarajući reče im: Zato što je vama dano da znate tajne Carstva nebeskoga, a njima nije dano.
12. Jer ko ima, daće mu se, i preteći će mu; a ko nema, uzeće mu se i ono što ima.
13. Zato im govorim u pričama, jer gledajući ne vide, i slušajući ne čuju, niti razumiju.
14. I ispunjava se na njima proroštvo Isaijino, koje govori: Ušima ćete čuti, i nećete razumjeti; i očima ćete gledati, i nećete vidjeti!
15. Jer je otvrdnulo srce ovoga naroda, i ušima teško čuju, i očima svojim zažmuriše da kako očima ne vide, i ušima ne čuju, i srcem ne razumiju, i ne obrate se da ih iscijelim.“
„Dobar rat ratovah, trku svrših, veru održah.“ (Tim. 2. 4, 7.)
„O Srpče moje zlatno, vrednost tvoja u veri je tvojoj. Ako bi, ne daj Bože, neki zlokobni iščupao veru iz duše tvoje, bićeš jeftiniji od zamuklog slavuja i čudovišniji od očupanog pauna!“
https://www.srbijadanas.com/sites/default/files/520/momcilo_gavric_and_unit.jpg
„Brani, dakle, veru svoju, jer ona brani tebe. Vera ti je izvor života, vera – hrana, vera – odelo duše tvoje, vera – zdravlje tvoje, vera – pesma tvoja i radost i veselje, vera – vrednost tvoja, vera – cena bića tvoga, vera – plamen Božanstva u tebi, Srbine brate moj.“
„Borba za veru borba je za dušu; borba za dušu borba za pravi život; borba za pravi život borba je za jednu vrednost veću i višu od svega sveta i svega u svetu. Jer Hristova su usta izrekla onu veliku reč: šta koristi čovjeku da ceo svet zadobije a dušu svoju izgubi? Zaista velika i sveta reč, izrečena od najsvetijih usta.“
„Zbog toga ti govorim: bori se i ne kloni! Tajanstveni sat vremena, navijen rukom Stvoritelja, svaki minut izbija i otkucava zemni rok zemnorodnim. Na svaki otkucaj anđeli izvode iz ovog života čete Božje, i preseljavaju ih u drugi svet. Kad izbije tvoj minut, ti ćeš morati ostaviti sve i poći jedino sa dušom svojom. Bori se za dušu, da bi imao s čim poći u onaj svet. A borba za dušu, borba je za veru. Jer je rečeno i potvrđeno, da samo duša sa verom ima namenu i svrhu. Duša bez vere nema ni namene ni svrhe. Tako je rečeno i tako potvrđeno.“
„Kad očuvaš veru svoju, očuvao si dušu svoju. Kad očuvaš dušu svoju, lako ćeš se rastati sa ovim svetom, i lako ćeš ući u život večni, koji obeća Stvoritelj blagoslovenim Srbima Svojim.“
http://borbazaveru.info/content/view/7911/47/
braća, Rusi
https://deva-maria.com/media/k2/items/cache/8b6e33345ac8d5ffd9cf0d107a7d9e9d_M.jpg
…“I Sin Čovečiji kada dođe iznenada i ubije „sina pogibelji“, poslednjeg tiranina ljudi, da li će naći veru na zemlji?
Naći će je, ali ne kao javnu. Naći će je, ali ne po velelepnim hramovima, kao što su naši sadašnji, nego u pešterama i pustinjama. Naći će je, ali ne kao odobrenu i štićenu, nego kao ruženu i gonjenu. Naći će je, ali ne u raskošnim Liturgijama i psalmodijama, nego u hramovima ljudskih srca i u šaptanju ljudskog jezika…“
https://svetosavlje.org/zetve-gospodnje/16/
http://srpski.narod.ru/hram.htm
http://borbazaveru.info/content/view/3474/28/
…“U naše vreme izvesne sile ovog sveta grozničavo rade da zavladaju celim svetom, da zadobiju vasceli svet. Te sile ne bi tako radile, kada bi ozbiljno uzele reči Hrista Spasitelja: „Šta koristi čoveku da ceo svet zadobije a dušu svoju izgubi?“ (Mat. 16: 26)
Ali baš nebrižnost o svojoj duši i stvorila je brigu i krvavi trud tih sila na zadobijanju vlasti nad celim svetom. Briga pak o duši, o krajnjem spasenju svakog čoveka pojedinačno, potisnuta je na zadnji plan i ostavljena prostim „mladencima“, to jest, nečujnoj i neveličavoj masi prostog naroda (Mat. 11: 25). A sa potiskivanjem brige o duši, potisnut je i Sam Hristos. Sa potiskivanjem Hrista u pozadinu, potisnuto je i Carstvo Nebesno, kao vrhovni cilj ljudskog života, a na mestu tog cilja, Bogom određenog i objavljenog, uzdignuti su zemaljski ciljevi, prvo politički-ekonomski, pa onda kulturno-socijalni i takozvani humani.
Drugim rečima: mesto Raja nebesnog, obećanog izgnanim i zaslužnim, istaknut je raj zemaljski za sva ljudska bića (naravno, ako to ikad lično dožive), bez ikakve razlike i kvalifikacije.
Po planu tih vlastoljubivih sila treba da se izvede uravnjanje i ujednačenje svih ljudskih bića na zemlji. A to uravnjanje i ujednačenje ne odnosi se samo na hleb, nego i na duh, i ne samo na politička prava i kulturu, nego i na veru i moral.
Pa kako se „neiskazano bogatstvo Hristovo“ (Efes. 3: 8) u pogledu istine i duha, ne dade izjednačiti sa siromaštvom drugih zemaljskih vera i filosofija, to se od strane onih sila bombarduje Hristos sa strašnom žestinom, bilo javno i otvoreno, bilo prikriveno i lukavo. „Vostani i Gospodi da ne preobladajet čelovjek…“ (Ps. 9: 19)
Pri ovakvom stanju stvari, nije čudo što su se neki Hrišćani teško zabrinuli za budućnost svoje Svete Vere, dok su opet, drugi postali ravnodušni prema Hristu, Njegovoj Crkvi i svojoj sopstvenoj duši. A najslabiji među njima, pod uticajem silovite lažne propagande, počeli su se priklanjati mišljenju, da Hristos pripada prošlosti, da je pobeđen od sveta i da u „Novom Dobu“ dvadesetog veka ne ostaje čoveku drugo, nego da se skloni pod tobož sigurniji krov, bilo nauke ili progresa, kulture, tehnike, demokratije, humanizma, ili neke druge moderne ideje, pokreta ili organizacije. „Koliko samo da se bezbolnije i udobnije proživi kratki vek na zemlji!“ tako govore kratkovidi, ustrašeni i prevareni.
Brižni pastiri svih hrišćanskih crkava pisali su knjige o ovom predmetu, i neprestano pišu, i neprekidno govore sa predikaonica ili preko radija. Sa bezbrojnim detaljima, ukazuju oni na opasnost, u koju je dovedeno Hrišćanstvo naših dana. Sa pohvalnom revnošću oni su uspeli da predstave u jarkim, ali mračnim bojama, bolest sveta uopšte, a hrišćanskih naroda posebno, tako da bi imali malo, ili nimalo, da dodamo njihovoj dijagnozi. Niti bi osećali potrebu da i mi uzimamo pero i o tome pišemo.
Ali nas druga jedna nevolja nagoni da pišemo. To je široki kompromis, koji mnogi baš od ovih brižnih pastira, sa množinom drugih članova Crkve, prave između Hrišćanstva i „duha ovog vremena“, koji izvesno nije Sveti Duh Božiji.
Svesno ili nesvesno oni stavljaju, ne svet u službu Hristu, nego Hrista u službu sveta, tj. savremenih ideja i stremljenja, u koje spadaju: radnje na brzom ostvarenju sreće ljudi ovde na zemlji, na sveopštem miru, nametnutom spolja, na rasprostranjenju svetske nauke i kulture, čak i na organizovanju jednoga Sveta, jednog Svetskog Parlamenta, ili Svetske Diktature, jedne Svetske Vojske ili Policije za održanje i odbranu mira, pa čak i ostvarenja rajskog bratstva među svim ljudima, bez obzira da li svi ljudi priznaju jednog zajedničkog Oca Nebeskog ili ne, u suprotnosti sa odlučnom izjavom Jevanđeliste, najbližeg Hristu (1. Jov. 2: 22-23).
Ovakvim kompromisima negira se apsolutnost Hristovoj veri, stvara se zabuna u dušama Hrišćanskog naroda. Gasi se plamen oduševljenja, i raslabljava moral vernih. Pomračava se vizija Carstva Nebesnoga, koje „nije od ovoga svijeta“ (Jovan 18: 36), i narodi se zaslepljuju lažnim predstavama o jednom univerzalnom carstvu od ovoga sveta.
Ko nema snage da se diže u visinu, taj se pruža u širinu. I ko ne može da nađe što želi u kvalitetu, traži ga u kvantitetu. Tako i onaj, kome je teskobno sa Hristom u kolibi, čini sve, da Hristu postane teskobno u svojoj palati. I onaj ko nije našao mira u samom sebi, ili u svom domu, ili u svom malom narodu, zar će ga naći u krajnjim dimenzijama fizičkog sveta? Tim pre što je smrt svakoga od nas blizu, a Sudija pred vratima…“
https://kids.kiddle.co/images/thumb/4/46/Internal_anatomy_of_a_fish_%28cutaway_diagram%29.jpg/643px-Internal_anatomy_of_a_fish_%28cutaway_diagram%29.jpg
http://putnik.cerkov.ru/files/2016/07/riba.jpg
http://manasija.rs/wp-content/uploads/2015/03/5t_JPJ_4097_Umnozavanje-hlebova-i-riba_lik-Isusa-Hrista.jpg
Ružiću sve ste u pravu!
Ali?
Pogledajmo danas Srbiju.Predsjednik nam umislio praviti protestante od nas samih,ovi koji su danas protiv njega do juče su gore jade pravili.Politika se uvukla u svaki ćošak,žuti kažu da bi oni bolje,valjda nisu uspeli sve da pokradu i prodaju,da se izvinu cijelom svijetu što smo Srbi i što postojimo.
U crkvi nam politika,došlo vrijeme da su divlji istjerali pitome,komunisti postali bogobojažljivi pa od rijaliti programa ne možemo ni počinuti.
Sve je izgubilo vrijednosti,nema ljudi,ne poštuje se riječ,sve ubijeno u pojam.
Nema pravde,pogotovo je nema za Srbe.
Daj Bože da se izlečimo ali naša najveća nesreća je što nemamo ljude na mjestima koja su važna, inteligencija ćuti,sav ološ i smeće ovoga svijeta zajahalo Srbe i nema ko da ih otera,valjda ne žele farmu propustiti.
Sačuvaj nas Bože ovakve vlasti,još kad pomislim da iza ćoška čekaju Šutanovci,Đilasi Đelići,…nismo ni zaslužili da nas ima.
CIA, Đerkoviću, CIA, Vatikan, Kominterna – i Risto