Бесмртни Нушић и црногорска халуцинантна, трагикомична стварност

Пролог за ову горку комедију и сатиру (као и саму градњу ове фантазмагоричне приче и незавршени финале данашњег црногорског „Сумњивог лица“) дало је у пракси црногорско правосуђе.

Прича која слиједи, да није својом стварношћу већ карикатура, била би достојна само таленту непревазиђеног Бранислава Нушића. Потписник овог извјештаја био је свједок сљедећих догађаја и све невјероватне халуцинације црногорске стварности и њене бесмислице које можете прочитати у даљем тексту могу се једноставно доказати судским записницима!

Лично предлажем неком заинтересованом докторанту права да узме овај случај за своју докторску дисертацију и добије јединствену прилику да задиви и остави без ријечи сваку свјетску правничку катедру и академску комисију.

Наиме, све је почело (и још нема краја) 23.09.2011. када је и врло брзо прекинута и одложена „на неодређено вријеме“ главна расправа у кривичном поступку приватног тужиоца, Душана Симоновића (предсједника Савјета РТЦГ,кажу, сада већ засићен те своје авантуре) против челника Новог Синдиката РТЦГ, Р.Пајовића и М. Поповић под оптужбом „за тајно и неовлашћено“ снимање и објављивање (на Јутјубу „неформалног“ разговора предсједника Савјета са предсједником синдиката и чланицом Извршног Одбора синдиката.

Душан Симоновић је, укратко, представницима Новог Синдиката, за генералног директора Телевизије Бранка Војичића рекао да је „класична будала“, директор општих послова Миодраг Вучинић „највећи гангстер“, а директорка ТВЦГ Радојка Рутовић „нема капацитета за посао који обавља“, о чему су „Вијести“ онда дале ударно мјесто на насловној страни.

Расправа је прекинута након што су Радомир Пајовић и Мирајна Поповић затражили изузеће судије Основног суда у Подгорици, Наде Рабреновић због основане сумње да је корумпирана, пристрасна и да је већ (у себи) пресудила по инструкцији неког центра моћи који жели уништити Нови Синдикат РТЦГ!

Те и друге сумње (супруга Душана Симоновића је замјеница предсједника Вишег суда у Подгорици и предсједник Удружења судија Црне Горе) у објективност Основног суда у Подгорици биле су и разлог за тражење аудио визуелног снимања расправе а што је, прво, правно неважећим актом Врховног суда (без штамбиља и печата суда) негирано оптуженима снимања а потом, на наставку расправе (који је потом прекинут) 23.09.11. судија Рабреновић је такође имала намјеру да онемогући законски обавезно снимање јер у судници није било никаквог уређаја за снимање нити је ико, најмање 24 сата прије суђења, обавјештен од стране суда да ће снимања бити (што је такође законска обавеза)!

На одложеној расправи чуло се нешто што још није било забиљежено у судској пракси инструментализованог црногорског правосуђа – а то је директна, дословна и у записник уведена оптужба Радомира Пајовића, предсједника Новог Синдиката РТЦГ), и Поповићке да је судија Основног Суда у Подгорици, Нада Рабреновић: „корумпирана“, да је „донијела“ пресуду (по налогу центра моћи), и прије почетка суђења, што се даљим током расправе и недвосмислено и показало и да ће њено има бити у том Суду једног дана крупно исписано на зиду корумпираних…“

Видно збуњена, запрепашћена избачена из колосијека, испустивши сваку контролу тока суђења, судија Рабреновић је пријетила Пајовићу да ће га казнити, да ће звати полицију да га спроведе а он, упркос њеним пријетњама понављао своје оптужбе, тражио од судије и да га ухапси и да се његове оптужбе уведу у записник, што је и урађено!

Карактеристично је било да судија Рабреновић није у записник унијела своју изречену намјеру (нити је спровела у дјело) о кажњавању Пајовића, тако да је ту ондашњу прилику заувијек изгубила.

Због нечувене брзине црногорског правосуђа заказивања главне расправе од тренутка подношења тужбе (око један мјесец) а за коју су позив Пајовић и Поповић добили три дана прије заказаног почетка, те је расправа била одложена за 23. 09.2011. Због основане сумње да је судија Рабреновић корумпирана и пристрасна, Пајовић и Поповић су тражили њено изузеће, тако да је она морала прекинути расправу „на неодређено вријеме јер мора обавијестити предсједника суда, Зорана Радовића о захтјеву за изузеће“…

Утисак је да је судији Рабреновић било потребно одлагање расправе ради добијања нових упутстава након што је била избачена из шина, да је судија Рабреновић хтјела, без обавезног аудио или аудиовизуелног снимања кривичног поступка (члан 212 Закона о кривичном поступку који је на снази од 1. септембра 2011), завршити читав поступак, као неки „блиц криг“, истог дана када је и почео. На почетку главне расправе, прија кратке љетње паузе, навела је да је „по новом закону“ она та која одлучује о снимању процеса а не предсједница Врховног суда иако се та предсједница већ била огласила забраном снимања на судском папиру без печата и ручног потписа пошиљаоца, што је противно такозваном правном саобраћају!
Међутим, ко прочита члан 212 тада важећег Закона о кривичном поступку, видјеће да је снимање кривичног поступка обавезно и да само изузетно Вијеће суда може забранити само снимање неких дјелова поступка!

Сада долазимо до несхватљивог апсолутног „правног“ приоритета државе Црне Горе.

За државу Црну Гору је неупоредиво важније ко је објавио разговор на „Јутјубу“ Душана Симоновића, Радомира Пајовића и Мирјане Поповић него афера „Телеком“!

Након, овог нужног упознавања са случајем а занемрујући овом приликом, не мање интересантан и “задивљујући” примјер Црногорског правосуђа у раљама центара моћи и даљи ток расправе, те театралних сценских преврата, стаљинистичких психијатријских вјештачења приватно окривљеног Пајовића гдје се и прејудицирано покушавало проглашавати га кривим, неурачунљивим, параноичним од стране саме судије Рабреновић и психијатра – вјештака Жељка Голубовића прије него је ишта доказано на том процесу, који се од „блиц крига“ претворио у маратонску трку (све је забиљежено у Записнику који посједује аутор овог извјештаја), долазимо до констернантних, несхватљивих и делиријумских покушаја суда, укључивањем и државног и владиног апарата Црне Горе!

Нушићева Србија из доба „Сумњивог лица“ је била тако уређена и нормална држава при садашњој Црној Гори, да сам Нушић никада не би обратио пажњу на „свастикин бут“ да је данас жив у овој Црној Гори…

Ово је препис најновијег документа из Минстарства Правде:

МИНИСТАРСТВО ПРАВДЕ ЦРНЕ ГОРЕ

ПОДГОРИЦА

ПРЕДМЕТ: УРГЕНЦИЈА II (друга –прим. Д.Ј.) по Замолници К. 552/11 од 12.02.2013. године ВЕЗА: Ваш бр.: 04/2-7651/12 од 18.11.2013. године.
Пред Основним судом у Подгорици у току је кривични поступак против окривљених Пајовић Радомира и Поповић Мирјане, због кривичног дјела неовлашћено прислушкивање и снимање из чл. 173 ст. 1 и 2 Кривичног законика Црне Горе.

Дана 25.02.2013. године, том Министарству овај суд доставио је Замолницу, К. бр. 11/552 од 12.02.2012. године, ради достављања Надлежном органу Сједињених Америчких Држава на даљи поступак.

Како по наведеној Замолници, од 12.02.2012. године, није приспио одговор од Надлежног органа Сједињених Америцких Држава, поново ургирамо за поступање по Замолници овог суда, К. бр. 11/552 од 12.02.2012. године, за коју сте обавијестили овај суд да је достављена Министарству правде Сједињених Америчких Држава уз Допис Министарства правде Црне Горе од 27.02.2013. године, те да је по истој ургирано 18.09.2013. године.

СУДИЈА,
Нада РабреновиЋ

Будите стрпљиви па прочитајте сљеде пасусе из чланка објављених на овом порталу и уочите црногорске приоритете у обраћању америчком Министарству правде: 3-4 пута до сада (што преко Полиције, што преко овадашњег Министарства)!

Афера „Телеком“

1.Јасни докази о корупцији у приватизацији Телекома Црне Горе
Амбасадорка Сједињених Америчких Држава у Подгорици Сју Кеј Браун казала је да саопштење те амбасаде о афери „Телеком“ представља став званичног Вашингтона, односно да је током приватизације црногорског Телекома било корупције.

„Саопштење Амбасаде о случају Телеком је одраз чињеница из тог случаја и представља став Владе САД. Саопштење је појаснило да је Комисија за хартије од вриједности и берзу САД дошла до доказа о корупцији током приватизације Телеком Црна Гора и поновило да су црногорске власти одговорне да истраже улогу црногорских грађана укључених у овај случај“, навела је Браун.

2. Дамјановић: Мандићева иницијатива још један поклон ДПС-у

На крају овог чланка долазимо до поразног сазања:

„Специјална тужитељка за организовани криминал Ђурђина Нина Ивановић изјавила је да нема доказа да је приликом приватизације Телекома било корупције, истичући да не жели да коментарише саопштење америчке амбасаде у Црној Гори, која је тужилаштво позвало да „спроведе потпуну истрагу и приведе кривце правди“. Из америчке амбасаде су поручили да посједују доказе да је неколико владиних званичника уочи и током приватизације Телекома 2007. подмићено са 7,35 милиона еура.“.

Гопсођу Нину Ивановић не занима што Амриканци имају као доказе за аферу „Телеком“, али под упорним притиском судије Рабреновић, домаће Министарство Правде мораће и трећи пут молити се америчком Министарству да сазна (вјероватно деранжирањем ЦИЕ, ФБИ, НСА и ко зна којих још тајних агенција да оставе за сада по страни украјинску кризу, прилушкивање Путина, Меркел, Ђукановића, Олонда и других сада „неважних“ особа по свијету) и достави судији Рабреновић податак. ко је поставио снимак на „Јутјубу“ разговора Душана Симоновића, Радомира Пајовића и Мирјане Поповић!?

Американаци засада одговарају ћутањем, не схватајући у својој глупости, важност „стратешких“ разговора Душана Симоновића и синдикалаца једног дана 2011 у ЦОК-у!

Можемо имати много тога против политике САД према Црној Гори (насилно гурање у НАТО…) али им не можемо порећи здрави разум, несхватање црногорских институционалних приоритета те, питање које себи сигурно постављају: како може бити да се Црне Гора грчевито више занима за особу(е) која је објавила разговоре (несхватајући за нас значај тако важне историјки дивовске фигуре) Душана Симоновића са онима које је приватно оптужио а не за аферу „Телеком“ у којој су државни функционери напунили своје џепове са перко 7 милиона еура?!

Американцима је вјероватно такође загонетно зашто у овом случају црногорско тужилаштво не истражује колосалну корупцију, расуло, бацање пара на све стране(и појединаца у свој џеп) у РТЦГ, зашто је Миодраг Вучинић (бивши предсједник Прве Банке у Будви и бивши генерални директор РТЦГ) „највећи гангстер“, зашто супруга високог функционера СДП-а, Весна Бора Бановића „прима три плате у РТЦГ“– све саме изјаве Душана Хасније Симоновића сазнате из објављених разговора, заправо монолга самог Душана Симоновића?

Као што једном другом приликом написах: зашто стално бркамо приоритете и редовно истражујемо само (недоказане) мрвице евентуалних кривичних радњи а слонове криминала пуштамо да нам дефилују у колони испред равнодушног носа „специјалне тужитељке“ Нине Ивановић?

Овако, предлажем да премијер Ђукановић уведе санкције Сједињеним Државама зато јер њихово Министарство Правде неће да ода особу са чијег су компјутера објављене пикантерије из репертоара Душана Симонповића (као она – што и кога свакодневно скривено посматра по подгоричким праковима Бранко Војичић?)!

Нека прва санција Ђукановића Сједињеним Државама буде суспензија уласка у НАТО у инат сентору Мекејну!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: