Воз за Кијев – експресни пут белим линијама Запада

Мишо Вујовић
Пише: Мишо Вујовић
Свијет гори, вал се пени Загрљени, загрљени
Канцелар Немачке Фридрих Мерц, председник Француске Емануел Макрон и британски премијер Кир Стармер – кренули су у симболичну мисију подршке Украјини. И то – возом. Не због скромности, већ из практичних разлога: лакше је повући црту у вагону него у авиону.
Негде између Лавова и Лимба, у ВИП купеу са затамњеним стаклима и осмесима на промаји, није се разговарало о миру, већ се шапутало:
„Ајде само једну, због стреса. Зеленски је већ од зоре изударан, сад се само дорађује.“ – рече Макрон и гурну кредитну картицу Страмеру у руке.
Макрон први – шампион реформи, повуче црту преко сточића.
“ Нема страха ни од мрака, бомбе лете и прелете”, пева Макрон.
“ Друг имаш добар цуг, а и алатка ти је добра вуче дубински ко кирби усисивачи, личиш на Клинтона и он је имао нос као усисивач. С и вагони су нам судбина. Ту смо потписали по једну капитулацију, само да ово не буде колективна”, примети Мерц.
Мерц око себе погледа као да улази у глуву обу, па и он повуче десном ноздрвом да не би иритирао слузокожу у левој ноздрви.
А Страмер – он већ држи импровизовану конференцију за новинаре, гледа у прозор, и у моменту у којем чак и брзина воза постаје алегорија, изјављује:
– „Ово је тренутак када Европа удише слободу.“
„Ни на исток, ни на запад, ни на север, ни на југ, без тебе се вртим још у круг“, певала је нека радио станица, а црта је кружила као Ферари у Монци – све док новинари, та њушкала демократије, нису банули у купе.
Неко им дојавио? Ма не.
То је било истраживачко новинарство – до границе коју Брисел одобри.
А граница је јасна: довољно да се замагли, али не да се сруши.
„Ко ће да ратује за трулу Европу ако јој јастребови почну да кашљу од квалитета?“ – рекао је један саветник који није хтео да се потпише, јер је већ био под уговором са три НАТО тендера.
Украјински службеник, који је због безбедности анониман али препознатљив по жвакању куркуме, изјавио је:
„Причали су о миру, али нико није знао где је север. Макрон је два пута тражио кафу, а добијао исто што и пре.
Хоће ли бити санкционисани?
Наравно да не.
Уместо тога, Брисел је најавио:
формирање Агенције за супстанцијалну солидарност,
улазак у нову фазу под називом „ЕУ интроспекција прво у себе, па у прах“,
и доношење резолуције:
„Бела Европа – заједно у подршци Украјини.“
На питање новинара у Паризу да прокоментарише снимак, Макрон је рекао:
„Нема ничег белог у ономе што радимо. Ми смо транспарентни.“
На шта би Радован Трећи одмах добацио:
„Јелиии…, признајеш, све радите на црно мајке вам га нашмрлане.
Док Жозефина шапуће:
„Пре него што се породим, реци овом Морону или како се већ зове да лоше лаже. Где му је испарило оно самопоуздање кад су камере нестале?“
Мерц, са немачком краткоћом:
„То је инсинуација. Ја шмрчем само порезе својих грађана.“
Тако је „Воз за Кијев“ постао брзи воз кроз илузије, са три путника у првој класи: Један који жели да буде Де Гол, један који мисли да је Хелмут Кол,
и један Страмер који глуми Черчила без томпуса – али личи на кризирајућег Мика Џегера који је залутао на геополитички концерт.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:


Kao i uvek originalno i direktno. Veliki pozdrav
ODLIČNO.
DUHOVITO I ZABAVNO.
Hvala.