ЗИПИ – Заштитник или инструмент обрачуна са Србима?

Док је државни буџет Црне Горе од 2020. до 2023. године осиромашен за више од 15,5 милиона еура због изгубљених судских спорова два кључна министарства – унутрашњих послова и одбране – институција Заштитника имовинско-правних интереса државе, у конкретном случају Бојана Ћировић, мирно је посматрала тај правни и финансијски суноврат.

Није покренут ниједан регресни поступак, није поднијета ниједна тужба, није показана ни најмања брига за заједничку касу.

Али када је у питању Весна Братић – сва правна машинерија активира се као по команди.

Документи Државне ревизорске институције, објављени тек сада, а који обухватају четворогодишњи период, показују да је против ова два министарства покренуто готово шест хиљада судских поступака.

Министарство унутрашњих послова изгубило је скоро све спорове и исплатило више од 11 милиона еура.

Министарство одбране изгубило је око 3,9 милиона.

Укупно: преко 15 милиона еура из џепа грађана, а институција чији је једини задатак да брани имовину државе – није се удостојила ни да упита ко је одговоран. Умјесто да поступа тамо гдје је држава заиста претрпјела штету, Заштитник имовинско-правних интереса показује изузетну ревност у случају Весне Братић. Због одлука које су донесене у складу са законом, у периоду док је као министарка просвјете, науке, културе и спорта покушала да просвјетни систем врати у правне и моралне оквире, сада је предмет поступка због наводног наношења штете држави.

Та “штета”, како се тврди, износи око 300.000 еура, иако су већина смијењених директора враћени у наставни процес – дакле, у систем, а не на биро рада.

Истовремено, нико не поставља питање одговорности за преко 15 милиона изгубљених еура у министарствима која су, у вријеме спорова, била под контролом режима ДПС-а.

Да ли ће бити покренут макар један регресни поступак?

Да ли ће неко од некадашњих партијских комесара сносити одговорност за правни и финансијски колапс који су оставили за собом? Очигледно неће. Јер, за разлику од Весне Братић, они припадају политички пожељној категорији.

И ту се открива права природа ЗИПИ – не као институције која штити државу, него као механизма за дисциплиновање политичких неистомишљеника.

Нарочито ако су ти неистомишљеници Срби.

Весна Братић је за ИН4С поручила да не бјежи ни од суда ни од одговорности. Подсјетила је да су све одлуке доносене у складу са законом и да ће суд утврдити – не њену, већ одговорност Заштитнице због изгубљених спорова.

„Добро је што су покренути поступци против мене, јер ће се напокон утврдити да је једина, искључива и намјерна кривица управо Заштитнице што су ти поступци изгубљени“, казала је Братић.

Међутим, судски поступци у случају Братић више личе на политичку пресуду него на правно утврђивање чињеница. Прави циљ је, изгледа, јасан – дискредитовати, сатанизовати и, ако је могуће, елиминисати кадрове који су се усудили да сруше партијске монополе и да систем врате у руке струке, а не структуре.

Тако смо дошли у апсурдну ситуацију у којој институција која би требало да штити државну имовину не штити ни имовину, ни интересе, ни државу – већ искључиво политички наратив у коме се све што је српско мора маргинализовати, омаловажити и прогласити непожељним.

Јер како другачије објаснити да је 15 милиона еура – ништа, а 300.000 против Весне Братић – државна катастрофа?

Да ли ће икада бити покренут регресни поступак против оних који су Црну Гору коштали милионe? Или ће Заштитница и даље, не мијешајући се у свој посао, пустити да, како народ каже, бивши ДПС-овци наставе да крчме заједничко благо?

До тада, остаје нам само да констатујемо оно што све више грађана отворено говори: институција ЗИПИ, нажалост, са правом носи име – Заштитница имовинско-правних интереса од Срба.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: