АСК иницирао допуну предлога закона: Јавни функционер мора бити у законској обавези да АСК-у да сагласност за увид у банкарске рачуне

Јавни функционер мора бити у законској обавези да Агенцији за спречавање корупције (АСК) да сагласност за увид у банкарске рачуне, стоји, поред осталог, у иницијативи коју је Скупштини Црне Горе у име АСК доставила помоћница директора Нина Паовић.

Она, али ни директорка Агенције Јелена Перовић, као ни њен други помоћник Борис Вукашиновић у извјештајима за прошлу годину нијесу дали институцији, на чијем су челу, сагласност за увид у банкарске рачуне.

Паовић и Перовић су то чиниле претходних година, а Вукашиновић увид у стање финансија никада није дозволио.

Према документима Директората за буџетску инспекцију Министарства финансија, управо су њих троје прошле године имали највећи број прековремених сати, варијабли и рада празницима, што у посљедња два мјесеца истражује Специјално државно тужилаштво, које Перовић сумњичи за злоупотребу службеног положаја и штету причињену буџету од више од 100.000 евра. Директорка АСК тренутно је у кућном притвору.

И Венецијанска комисија (ВК) је недавно критиковала рјешење из важећег, али и из тадашњег Нацрта закона о спречавању корупције, према којем је функционерима остављено на вољу да ли ће дозволити приступ банкарским подацима.

У иницијативи предсједнику Скупштине Андрији Мандићу, Паовић наглашава наглашава да је за Агенцију спорно неколико одредаба Предлога закона о спречавању корупције који је у скупштинској процедури, а односе се на приступе рачунима јавних функционера, заштиту звиждача и специфичност рада у тој институцији због чега траже да остане актуелно законско рјешење, према којем службеници имају право на додатак на основну уплату у осносу од 30 одсто.

“Имајући у виду искуство у примјени закона у овој области, као и релевантне препоруке експерата Савјета Европе, Агенција је мишљења да је члан 26 Предлога закона потребно преформулисати тако да омогућава Агенцији приступ рачунима кредитних институција и других финансијских институција, на начин да је уз подношење извјештаја приходима и имовини јавни функционер дужан да АСК да сагласност за приступ рачунима, чиме би се отклонила потреба измјене закона којим се уређује пословање кредитних институција постигла сврха закона донијетог у функцији транспарентности и одговорности јавних функционера”, наводи се у сугестијама.

Паовић је упозорила и на одредбу Предлога закона у којој се прописује категоризација јавних функционера.

“…А гдје се каже да се на јавне функционере који непосредно не доносе одлуке или не учествују у доношењу одлука или доносе одлуке које важе само за одређени број особа у појединим областима, обавезе односно ограничења прописане законом примјењују у зависности од њихове категорије, а да категоризацију прописује Министарство (правде). Агенција је мишљења да се не може у закону предвиђати да ће се категоризација било које врсте, а посебно она која би се евентуално односила на обавезе, односно ограничења јавних функционера вршити на основу подзаконског акта Министарства”, наводи Паовић, истичући да ће се тиме “отклонити простор за различите врсте злоупотреба као погодно тле за разне врсте коруптивних ризика”.

Како је навела, посебну пажњу Агенција је посветила одредбама Предлога закона којим се утврђује поступање по пријавама и заштита жвиждача.

“Агенција сматра да Предлогом закона није у потпуности и на адекватан начин имплементирана ЕУ Директива 2019/1937 о заштити лица која пријављују повреде права Европске уније (Директíва о заштити звиждача)… Агенција позива предлагача закона да у наредном периоду изради посебан Закон о заштити звиждача, који ће на темељан и свеобухватан начин дефинисати стандарде који су гарантовани ЕУ Директивом 2019/1937, а којим се успостављају правила и процедуре за поступање по пријавама звиждача и поступци за заштиту звиждача, а који за разлику од предлога Закона о спречавању корупције неће сузити категорију ових лица, нити ће постојање корупције бити предуслов за подношење пријава звиждача и којем ће надлежности органа за поступање по пријавама звиждача и заштиту звиџача бити јасно дефинисани”, наводи се у сугестијама Паовић.

Проблем “до”: Агенцији и споран можда мањи додатак на плату

Када је у питању одредба која се односи на мјесечни додатак на плату, Предлог закона предвиђа да он може бити до 30 одсто.

Одредба важећег Закона прописује износ од 30 одсто.

Паовић поручује да се у обављању послова предвиђених прописима, запослени у Агенцији морају водити принципима највећег степена интегритета, непристрасности одговорности, посебно имајући у виду укљученост у рад на предметима у односу на све три гране власти…

“Цијенећи специфичност надлежности, мандат Агенције, неопходан степен аутономије, обим законских овлашћења која запослени имају у вршењу повјерених послава, степен стручности који је неопходан, у важећем Закону предвиђено је да запослени у Агенцији имају мјесечни додатак на зараду у износу од 30 одсто. С тим у вези, одредбом да запослени у Агенцији могу остварити право на мјесечни додатак на основну зараду у износу до 30 одсто, заправо се предлаже укидање специфичног положаја запослених Агенције… Додатно, овако предложеном нормом оставља се широко дискреционо овлашћење надлежног органа да, утврђујући категорију запослених коју припада додатак до 30 одсто на основну зараду, то спроводи без унапријед утврђених услова и критеријума чиме је остављен простор за арбитрарно и потенцијално произвољно одлучивање надлежног органа, као погодно тле за разне врсте злоупотреба”, нагласила је Паовић.

Извор: Вијести

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: