ИН4С

ИН4С портал

Анкете: Отопила се подршка Европи

Подршка европском путу Србије је у слободном паду. Тренутно 44 одсто грађана жели у ЕУ, а мања подршка забележена је једино 2012, када је износила 41 проценат.

pol-podrska-MALA1

Врхунац подршке придруживању Унији, према истраживањима Канцеларије за европске интеграције, забележен је 2009. године, непосредно пре визне либерализације, када се „за“ изјаснило 73 одсто грађана и од тада, уз повремене скокове кривуља подршке, углавном, иде надоле.

По правилу, ентузијазам је растао кад су из Брисела стизале добре вести, а падао кад су их замењивали нови захтеви или дуги периоди без видљивих резултата на путу ка ЕУ. Један од последњих скокова забележен је 2011, у време када је Европски парламент ратификовао ССП, а тада је подршка интеграцијама достигла 63 процента.

Политички аналитичар Ђорђе Вукадиновић каже да га не чуди пад подршке евроинтеграцијама, већ то што она није још нижа:

Из Брисела годинама стижу само претње, захтеви и уцене, а мало или нимало награда и „шаргарепа“. У последње време није се догодило ништа посебно што је утицало на пад евроентузијазма, већ је то пре акумулирани ефекат односа Брисела према Србији. С друге стране, скокова је било углавном када су нове гарнитуре на власти давале ветар у једра евроинтеграцијама, а то се последњи пут догодило 2012, кад је СНС на ту страну привукао део некадашњих евроскептика.

Вукадиновић сумња да ће отварање преговарачких поглавља моћи значајније да подигне подршку грађана и уверен је да ће се раст евроскептицизма наставити:

,,Не видим да је могуће подићи евроентузијазам, јер су потрошена сва обећања и очекивања“.

Тако не мисли Ласло Варга, заменик председика скупштинског Одбора за европске интеграције, који очекује раст позитивних ставова према ЕУ када буду отворена прва поглавља, али и даљи пад уколико се то не деси довољно брзо:

,,Тренутни пад није неприродан, јер подршка варира и за то сад постоје бар два разлога. Један је што се већ дуго не види напредак на том пољу, а други чињеница да у последње време имамо дисонантне тонове у комуникацији између Владе и Европске комисије„.

Подјелите текст путем:



Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:

     

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *