• Поглед

Амнестија операције “Бљесак”: Докони судац и одсутнима суди

1 min read

8 година ‎ ИН4С

Милош Дојчиновић

Пише: Милош Дојчиновић

Протекло је неколико дана од ,,обљетнице” војно-редарствене операције ,,Бљесак” која је у нашим медијима, прошла готово незапажено, за разлику од наших западних суседа, који су годишњицу овог етничког чишћења прославили у Окучанима, у извођењу оружаних снага Републике Хрватске.

Међутим оно што је промакло ионако већ плански незаинтересованим домаћим ,,мејнстрим” медијима јесте и одржано прво припремно рочиште пред Жупанијским судом у Загребу, у кривичном поступку против некадашњег председника РСК Милана Мартића и команданта СВК Милана Челекетића, због ракетирања Јастребарског и Карловца 1. и 2. маја 1995 године.

Хрватска је још пре две године најављивала суђење бившем вођи Крајишких Срба у одсуству, због како су помпезно навели, ракетирања Карловца и Јастребарског након операције ,,Бљесак”. Иако је суђење против Мартића у потпуности завршено пресудом на издржавање казне у трајању од тридесет и пет година у Естонском затвору, Хрватска није одустала од кривичног гоњења.

У оптужници Хашког трибунала му је поред ,,прогона, убистава, притварања, мучења и других нехуманих дела” стављано на терет и његово наређење да се ракетама ,,Оркан” гађа престоница Хрватске одмах након агресије коју је Хрватска војска извршила на Западну Славонију у мају 1995 године.

Иако се Милан Мартић сумњичио за бројне ратне злочине на подручју некадашње Крајине који у потпуности нису доказани, тужилаштво Хашког трибунала се пре свега концентрисало на његову одлуку коју је донео у својству председника непостојеће државе, у тренутку када је њено становништво било суочено са једним од највећих етничких чишћења након Другог светског рата у Европи.

Наиме, Хашки трибунал је пресудом против Мартића због ракетирања Загреба, амнестирао Хрватску операцију ,,Бљесак” која је резултирала протеривањем 15.000 цивила, убиством 283 цивила, од чијег броја су жртве 57 жена и деветоро деце.

Хрватске снаге су у рану зору 1 маја 1995 године, напале подручје Западне Славоније које је било под заштитом снага УН. Упркос планском етничком чишћењу које је извршено за само неколико сати, Хрватска никада због оваквог поступка није била санкционисана.

О томе сведочи и чињеница да након 22 године од ратних злочина у Западној Славонији, нико од хрватских генерала никада није био осућен нити је икада иједна оптужница против истих била подигнута.

Звали се они Стјепан Гашљевић, Лука Џанко, Младен Круљац или Петар Стипетић.

Сада након две деценије од ратних догаћаја, Хрватско тужилаштво откопава ратне секире и започиње поновно суђење због ракетирања града у коме је у прошлости постојао Усташки логор за децу.

Изнова започиње правни процес који је пре скоро деценије окончан и покушава да ,,баци прашину у очи” и занемари оно шта се дешавало непосредно пре Мартићевог и Челекетићевог поступка.

Међутим иако Србија своје грађане процесуиране за дела ратних злочина не изручује у Хрватској, ванрасправно веће Жупанијског суда у Загребу сматра да су се испунили услови за овакво суђење у одсуству.

Хрватска на тај начин покушава да користи ,,неповољан” третман који је Србија стекла у међународним односима у протеклих три деценије и тиме изврши притисак на сличан начин као и у случају капетана Драгана.

Захтев за Мартићево изручење из Естоније је одбијен, јер према Резолуцији 827 СБ УН затворске казне због ратних злочина се издржавају изван граница бивше Југославије.

Иако је међународно правосуђе казнило Србе због свих ратних дешавања у Хрватској, истина као правни аргумент се никада не може надјачати неоснованим доказима и монтираним сведоцима.

Потез Милана Мартића и тадашње власти Книнске Крајине се морало и може правно квалификовати као ,,нужна одбрана”.

Није извршена плански нити умишљајно. Већ у тренуцима када је била вршена операција ,,Бљесак”.

Због тога она представља сасвим легитимну одлуку војног руководства у времену када је било само питање часа када ће Хрватска спровести нову агресију и тиме окончати ,,Коначно решење” за Србе на просторима које су насељавали неколико векова.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: