Агресор по Зувдији

Пише: Мишо Вујовић

Рече нам Зувдија у брк бркова да смо унутрашњи непријатељи и окупатори Црне Горе. Наравно експлицитно је мислио на Христову цркву у Црној Гори. Једну апостолску недељиву. Зувдија Хоџић академик, атеиста, мухамеданац, носилац државних привилегија првог степена. Брозов омладинац, уредник “Титовог пионира”, председник Субнора, рођен исте године када је капитулирала Мусолинијева Италија. Упућени тврде да је једнојајчани брат близанац Новака Килибарде.
Фин неки човек наш Зувдија, рек’о би прост народ.
Зна Зувдија да Цркве нема без народа, а народ свој на своме, вековима окупатор!? Каква академска мисао, друга Зувдије. Апсурд се на глупост наслања као лаж на неистину или полуистина на дрскост. Још само да све личности, од 1918. до 1945. прогласе агресорима и све догађаје тековинама агресије. Имовину Карађорђевића али и Петровића не пада им на памет да врате наследницима. Краљевина Југославија је “агресорска” творевина, без обзира што су се сви осећали ослобођеним, али је само Србија извојевала победу и једина постала ослободилац потлаченој браћи. Данас су потомци ослободилаца такође “агресори”.
Давне 1993. године, у Мостару, у његовом брлогу, подруму или склоништу од граната ХВО-а, питао сам тамошњег комаданта Сулејмана Будаковића да ми појасни појам српски агресор? Наравно да није умео. Можемо говорити о разним врстама побуна или отпора тиранији, али агресија колоквијално подразумева спољну – окупациону силу, мада се може подвести под напад и насртљивост.

И ако је реч о унутрашњем агресору поставља се логично питање ког то и шта напада српска црква у Црној Гори, бранећи све храмове и имовину.
Ми смо руку на срце, увек имали уз окупатора и домаће издајнике. Од потурчених братстава која наступаху са Османлијама и разним пашама Ћуприлићима, Љубовићима, Руселбеговићима до разних Дрљевића и обновитеља независне Црне Горе у време фашистичке Италије.
Како то да аутохтони народ једног простора може окупирати сопствену земљу!? То може само код Срба чије се национално ткиво, језик и вера цепају и постају аутистични изданци надојени патолошким анимозитетом према својим коренима. Боба Дилана, Хрвати су тужили због изјаве да “црнци могу да осете расисте као Јевреји нацисте или Срби Хрвате”.

Спрема ли се слично осећање и Србима у Црној Гори ако власт крене у брутално отимање храмова као неодвојивог дела националног идентитета. Надахнути Хоџић не заобилази ни патријарха Иринеја парафразирајући ван контекста изјаву да му је било горе него у усташкој Хрватској.
Очито је друг Зувдија пречуо скандирања на утакмицама: “ Убиј,убиј Србина”, “ Србе на врбе”, “ Ко је други ја сам први да пијемо српске крви”.
У свом еуфоричном обраћању Зувдија као главног виновника агресије апострофира митрополита Амфилохија :
“Амфилохије који упорно дјелује са клерофашистичких и клеронационалистичких позиција настојећи да рехабилитује четништво идеологију каме и кокарде”, уверен је и увређен Зувдија што “Амфилохије вријеђа црногорски народ, понижава државу, вријеђа партизане, НОБ, Тита, гради, разграђује, узурпира, буни.