Отац Сава Јањић: Призренска богословија је светило које сија
1 min read
Фото: Митрополија
Дан послије школске славе Богословије Светих равноапостолних Кирила и Методија у царском Призрену, 25. маја, испред родне куће и бисте њеног ктитора, служен је помен Симеону Сими Игуманову, објављено је на сајту Митрополије.
Помен су служили професори и ђаци ове школске установе која слави 150 година постојања и 10 година од обнове након што су је косовски албански екстремисти запалили 2004. године. Прије пар дана школско звоно је објавило и крај наставе матураната шесте генерације обновљене Богословије.
Призренски богословци су прославу почели уочи празника Свете браће, а посебна радост је било присуство Преосвећених епископа: рашко-призренског Теодосија, ректора Богословије, и западноамеричког Максима. На сам дан славе, 24. маја, служена је Света литургија, пререзан славски колач и уприличена академија на којој је поздравно слово произнио архимандрит Сава Јањић, игуман Високих Дечана.
Честитајући славу, отац Сава је казао да је Призренска богословије живи симбол крстоносног страдања, али и васкрсења јер је ово мјесто прије неколико година било само рушевина. Подсјетио је на равноапостолни труд владике Теодосија, али и свих оних који су на били који начин помогли да школа поново заживи:
“Сада је она мјесто радости, мјесто молитве, мјесто пјесме и живог свједочења распетога и васкрслога Христа Господа. Велика је радост да смо успјели да од једне рушевине направимо школу која је данас светило које сија. Управо је то и смисао онога што нас уче равноапостолна браћа Кирило и Методије, који су кренули путем ширења Јеванђеља Господњега, али су претходно и себе осветили.”
Нагласио је да је јако важно да се схвати да школовање у богословијима поред стицања потребних знања подразумјева и духовно сазријевање, задобијање духовног живог искуства живота у Христу кроз Евхаристију, кроз заједнички свакодневни живот и трпљење, како бисмо ту љубав послије ширили гдје год нас Бог поведе…
Следујући примјеру равноапостолне браће Кирила и Методија и њихових ученика, ми се подсјећамо, како је казао игуман дечански, колико је значајан просветни рад и колико је заснован на ширењу живог опитног доживљаја Бога.
