• Колумне

Јоаникије

5 година ‎ Бећир Вуковић

Хапсити владику значи хапсити онога ко се у целости предао Богу. Који је препуштен Богу. Хапшење владике је - откидање од живога Бога

Бећир Вуковић

Шта је моја дневна рутина. Пробудим се, и по медјима тражим ко је убијен, ко је ухапшен… Ухапшен је и владика Јоаникије. Неостварена нација и држава, хапси владику.

Прелиставајући, налазимо да су владику Петра Зимоњића, сина војводе и попа  Богдана Зимоњића, исто, на дан светог Василија Острошког, 1941. године, у Сарајеву ухапсиле усташе. Митрополит  Зимоњић скончао је у Јасеновцу.

Комунисти су убили владику Јоаникија Липовца, чије је име понео владика Јоаникије Мићовић.

Комунисти су убили и владику Варнаву. Само небо зна колико су свештеника Српске цркве убили комунисти.

Има ли ичега скупљега и вреднијега што се животом плаћа, од монаштва. Двије хиљаде година монашко давање није се заморило. Двије хиљаде година безбожник се није  заморио да гони Господа.

Исувише је мала цијена онога чега се монах одриче за оно што добија, и од чега и другима даје.

Владику Јоаникија, чувара наших душа, који ни динара никога не кошта, хапси онај са земљосеним лицем, који је отео милијарде динара.

Хапсити владику значи хапсити онога ко се у целости предао Богу. Који је препуштен Богу. Хапшење владике је – откидање од живога Бога.

Облачењем, прихватањем монашке расе, монах, прихвата драговољну смрт за свијет.

Човек је створен из љубави и за љубав. Љубави нема без сусрета. Заиста, сусрет са другим јесте давање живота другоме.

Монах се одрекао свијета да би ми живјели. Сусрет са монахом јесте сусрет са оним који се жртвовао за Христоса. Хапсити монаха исто је што и хапсити Онога који се жртвовао и за онога који га распиње.

Монаха хапси Инквизитор, каже Достојевски. Хапсе Распетога зато што је рано дошао. Хапсе владику Јоаникија зато што је рано вратио народ Господу. Хапсе монаха на Дан Онога који је понео звање – Поносе монаха – Светог Василија Острошког Чудотворца.

Монах значи – „сам с Богом“ – уче црнорисци Грци. Како је монах сам ако је с Богом, питамо ми, који пренаглашавамо свијет. У тој парадоксалности, у непрозирним дубинама тим, крије се тајна за нас који још грешимо свијетом.

Хапсити монаха који је победио смрт. Хапсити монаха који је преживео смрт. Хапсити монаха значи утамничити молитву. Хапсити монаха значи опет осудити на смрт онога који је минуо свијетом, за чију се душу моли монах.

Онај који хапси монаха – не вјерује у гријех. Може ли човјек да живи у безакоњу, а да буде безгрешан, давно се питао један  пустињак. Наша православна црква учи: Нихтоже без греха толко један Бог.

Нигдје у свијету не сретате толико радости колико на лицу монаха, владике Јоаникија. На лицу владике Јоаникија види се цветање вјере, види се преображење светлости.

Као што је апостол Петар рекао на гори Тавору, тако и владика Јоаникије каже у ћелији: Добро ми је овде бити.

Никад владика није ближи Христосу, него ноћас у ћелији.

Ноћас, у затвору, владика Јоаникије жали онога који га гони.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: