Лабудовић одговорио „Вијестима“: Моје новинарско дјело није уређивано у Миловом кабинету

Бивши посланик и Извршни директор Српске куће Емило Лабудовић упутио је писмо уреднику „Вијести“ поводом навода да је Лабудовић прекршио Закон о спречавању корупције.

Наиме, Вијести су објавиле да је Лабудовић, послије парламентарних избора 2016. остао на платном списку Скупштине Црне Горе, јер је искористио право као многи посланици којима је престао мандат да прима годишњу накнаду, али да
у регистру Агенције нема имовинског картона који је Лабудовић био дужан да достави годину дана по напуштању скупштинских клупа.

Реаговање, односно писмо Лабудовића преносимо у цјелости.

„Главном уреднику „Вијести“

Нећу се позвати нити на закон нити на фер-плеј јер ви и ваша новина сте оперисани од обоје и не захтијевам да ово обраћање објавите. Пишем вам само из разлога да вам покажем да, као ни своју имовину, ни пред вама ни пред било киме немам шта да сакријем. Није ме изненадио „душебрижнички“ текст који сте објавили трагом мог тешког „криминалног преступа“, за који, ево, нијесам сигуран ни да је учињен. А ако јесте, онда само чекам следећи ваш корак да ме, уз сагласност са Катнићем, прогласите „вођом криминалне организације“ која не пријављује своју „силну“ имовину.

А кад је већ о имовини ријеч, и површан увид у моје имовинске картоне током четири скупштинска мандата (хвала што сте ми то педантно израчунали) говори да сам, осим плате, из Скупштине изашао са оном истом имовином са којом сам у њу ушао. Да се разумијемо, уопште не жалим због те чињенице. Напротив! Ја сам изузетно богат човјек јер имам здраву породицу, имам пријатеље, имам отворена врата гдје год се упутим и немам ни један разлог због којег бих погнуо главу пред било киме. Чак и она ваша ево већ деценијска флоскула којом сте ме убројили у тзв „ратне хухкаче“ уопште ме не тангира јер сам био, јесам и бићу оно што ви нити сте нити ћете икад бити: новинар и патриота! Какви год да су били моји дневници и извјештаји, није ми их нико писао нити ми је суфлирао, нити сам био уредник само по потпису.

Моје новинарско дјело није уређивано нити у Миловом кабинету нити у Бриселским катакомбама и све што сам рекао мој је став, моје увјерење и, за разлику од вас који жмурите на све осим на свој буђелар, мој поглед на стварност. Поносан сам, и то уопште не кријем, на искрено пријатељство са двојицом највећих државника мога народа овога доба, Момиром Булатовићем и Слободаном Милошевићем. Поносан и што данас сарађујем са изузетно умним, храбрим и поштеним Србима какви су Андрија Мандић, Страхиња Булајић, Будимир Алексић и многи други. А још сам поноснији што сам, за разлику од многих који су колико до јуче дијелили моја увјерења, остао вјеран себи и својим увјерењима и што, за разлику од њих, нијесам утрчао под ваше „заштитничке“ скуте.

Био сам, јесам и бићу на страни свога народа и своје земље, и, за разлику од вас који свој „новопатриотизам“ дебело наплаћујете, то радим само из увјерења. Увјерења која сам платио чак и робијом, на коју сам, вјеровали то или не, ништа мање поносан. А баш бих волио да након свих ових тридесетак година упоредимо ваш и мој имовински картон па да ви и мени и грађанима објасните како сте ви и ваше газде од некадашњих голаћа која ни пас није имао за шта да уједе постали милионери, а како сам ја, чувени „кршитељ закона“ остао једнако „богат“ као и на почетку.

Јасно је мени да вас не тангира и не брине чињеница да нијесам, годину дана након престанка посланичке функције, наводно пријавио своју имовину јер, као и сва Црна Гора, добро знате да ни у том картону не би било ничега што би ни вама ни било коме могло да послужи као аргуменат о моје „сагрешење“ према законима ове несрећне државе коју сте створили.

Друго вас боли. Боли вас што сам, овакав какав јесам свједок вашег поријекла и огледало у коме се јасно осликава ваше и свеукупно морално посрнуће Монтенегра. Мој одговоран однос према обавезама није резултат нити страха од вас и „утјеривача“ права и правде у Црној Гори већ тековина мог породичног васпитања и моралног наслеђа мојих предака, Срба, на које сам поносан. Истих оних предака које ви и ваша новина ових дана, заједно са Ђукановићем и Марковићем, покушавате да разапнете на крст срама само зато што су вјековима сањали национално јединство и што су, прије вијек, тај сан и досањали. Поносан сам на све гробове моје породице, нарочито на оне којих нема и који су расијани ко зна гдје (ја сам први у свом родослову који је сахранио свога оца и зна гдје му је гроб), а који су сви узидани у темеље Црне Горе.

Наравно, не у темеље ове ваше монтенегринске скаламерије коју покушавате да саздате уз помоћ Тачија, Харадинаја и оних „домаћих“ којима је све оно бивше, а нарочито Његош запело у грлу па вам га наплаћују на сваком кораку. Ако сте ви и Агенција баш и запели и забринути за моје имовинско стање, предлажем вам да препишете све досадашње пријаве. И ево пред васцијелом Црном Гором вас позивам да ми одузмете све што ми нађете мимо тога. Јер, рекох, моје богатство је друге и другачије природе, природе за коју сте ви, засути Сорошевим донацијама, одавно изгубили сваки осјећај. И због тога ми вас је жао јер ће вас док сте живи ваш поданички страх тјерати да дрхтите над сваким евром и сваким доларом који посједујете. А вријеме је мајсторско решето. Ето, ја рекох, а ви како вам воља и како сте већ научили“, закључио је Лабудовић.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: