Соколова хајка на СПЦ и српски народ: Загреб преко Брисела хоће да дисциплинује Црну Гору
1 min read
Томислав Сокол
У извјештају Европског парламента о напретку Црне Горе, усвојеном средином јуна, појавили су се амандмани хрватског посланика Томислава Сокола, који су изазвали реакције у домаћој јавности због начина на који третирају улогу Српске православне цркве и политичких представника српског народа у тој земљи.
Сокол, члан Европске народне странке (ЕПП) из редова ХДЗ-а, у више наврата је током пленарне расправе и у прилозима извјештају СПЦ означио као, како је навео, „највећу препреку евроинтеграцијама Црне Горе“. Он је у наступу изјавио да „просрпске снаге у земљи не би имале политичку тежину без подршке Цркве“, при чему је директно алудирао на изборне резултате у Никшићу 2021. године, описујући их као посљедицу, цитирамо, „директног уплитања СПЦ“.
Овакав наступ Сокола представља наставак раније исказаних ставова који се могу оквалификовати као упорно инсистирање на концепту „српског хегемонизма“ у Црној Гори. Примјетно је да он редовно циља на институције и актере који су повезани са српским идентитетским корпусом у земљи – било да је ријеч о Цркви, појединцима, или политичким странкама које имају већинску српску подршку.
Посебну пажњу у јавности изазвала је Соколова изјава у којој изражава бојазан због евентуалног увођења двојног држављанства, уз оцјену да би „неколико стотина хиљада грађана Србије могло утицати на избор власти у Црној Гори“. Оваква реторика подстакла је критике о политичком дискриминисању припадника једног народа на основу њиховог етничког поријекла или вјерске припадности.
Ипак, посебно спорним унутар црногорског политичког миљеа оцијењено је Соколово истицање да је Хрватска прогласила тројицу високих политичара – Андрију Мандића, Милана Кнежевића и Алексу Бечића – персона нон грата. Оваква оцјена, иако долази од појединачног посланика, у дипломатском смислу представља поруку коју дио јавности у Црној Гори чита као покушај да се дискредитује цијели политички спектар који заступа интересе српског народа у институцијама.
С друге стране, Соколови амандмани прихваћени су у форми резолутивног текста ЕП, који, иако није правно обавезујући, често служи као платформа за артикулацију политичких притисака. У том контексту, СПЦ је поново означена као проблематичан фактор у процесу евроинтеграција, чиме се наставља пракса директног оцјењивања унутрашњих вјерских и друштвених односа у земљи.
Иако институције ЕУ формално не заузимају ставове по питању организације вјерског живота у државама кандидатима, случај Црне Горе и однос према СПЦ све више откривају постојање неформалних али утицајних актера који настоје да преобликују политичку и културну сцену у складу са властитим геополитичким интересима.
Ако је ово Соко , шта је онда Врана.
ŽIVIO SRPSKI SVIJET!
Uvjek su i uvjek će isti kroz vjekove biti protiv Crkve…
Овај и њему слични су кољачи људи по рођењу, генетски. Без утицаја било кога.
Или су и они под утицајем своје цркве?
Томислав Сокол и Хрвати хоће по сваку цијену да расрбе Црну Гору и да. врате ДПС на власт овдје у коалицији са другим антисрпским странкама. Само им је прихватљив антисрпски дискурс који би систематски радио на потпуном дистанцирају Црне Горе од Србије прије свега али и од Републике Српске. Штета што су после Вукове реформе Хрвати прихватили српску ијекавици као свој језик. Преко тога су хтјели да расрбе све Србе ијекавце и од њих да направе припаднике нових нација. Жао им је јако што Срби ијекавци постоје У Хрватској, Босни и Херцеговини, Црној Гори и дијеловима Србије. Сада им је мета Црна Гора као земља на коју треба константно атаковати како би се и национално и културолошки издвојила из српског националног корпуса и зато им смета синтагма СРПСКИ СВ(ИЈ)ЕТ.