Вјечан помен херојима из битке за Кошаре! (ВИДЕО)
1 min read
Велики петак, 9. април 1999. године остаће уписани као празник и датум када је почела битка за Кошаре. Читавих 67 дана, у караули на југословенско-албанској граници на Јуничким планинама, које се надовезују на Проклетије, тадашња Војске Југославије бранила је од Ослободилачке војске Косова, војске Албаније и НАТО авијације гранични прелаз Раша Кошарес.
Непријатељ је изненадио, али иако је заузео Кошаре, није успео да оствари циљ и пробије границу на коју се намерио, упркос знатно бројнијем људству и ратној опреми. Србија је још једном показала чојштво и јунаштво.
Неко рече “Проклетије, име ти је право”. Војници, пуковници, потпуковници који су зној, делове тела, и животе оставули на висини од преко 2. 000 метара кажу да се таква битка не памти. Промрзлине које су тада “зарадили” још осећају. Гелере си још у њима. Делови тела су им још одузети, а они који су погинули на бранику отаџбине тек сада живе. И млади Тибор Церна, и капетан Срђан Кошанин…
– 9. априла у раним јутарњим сатима НАТО је послате су шиптарске снаге. Прво су напали Морину, а потом правац Кошара. У том тренутку на Кошарама било је 110 наших бораца граничара, а 14. се тај број повећао на 1.357. Са друге стране, они су имали 6.000 Албанаца у првом ешалону, у другом око 2.000, 34 тенкова… У таквим условима било је неподношљиво борити се али Кошаре су одбрањене. Борба је трајала 67 дана – прича пуковник, командант одбране Кошара Љубинко Ђурковић на трибини “Бој на Кошарама” која је синоћ одржана у Београду.
Временски и географски услови били су сурови исто колико и непријатељ, каже он.
– Та витешка борба има обрисе. Официри и војници прави су витезови и хероји. Војници су избрисали своје животе и рекли “Србија и Кошаре не сме пасти.”
Душан Јокић, капетан, командир чете у одбрани Кошара каже да је до 1999. године веровао да су му Велебит и Динара најгоре искуство.
– Ратовао сам на Велебиту, мислио сам да је на Динарама било најгоре, али ко је Проклетијама дао име, имао је право. Када се напад догодио на Кошарама, моја јединица је била у Ђаковици. Након десетак дана борбе, дошло је наређење да се изврше замене па је моја чета кренула да одмени добровљце и специјалну 72. јединицу из Панчева. Добили смо муницију и кренули да се пењемо. Тамо где је моја чета била снег је био мени до кука. Када се на том највећем вису магла спусти изгледа као да сте на другој планети. Промрзао сам сав. Имао сам 10 гелера у глави… Пакао Кошара не дај Боже да се понови – испричао је Јокић.
Најмлађи херој Кошара био је Војислав Вукашиновић. Он је у марту 1998. године са 19 година отишао у Косовску Митровицу да служи војни рок.
– О бици на Кошарама не може да се прича без емоција, и не постоји реч којим би описао све који су бранили Кошаре. Сви који су те 1999. године узели пушке у руке били су ратници. Не могу да умањим или увећам погибију Тибора Церне, или капетана Кошанина. Не могу да умањим или увећам значај пола моје главе коју сам изгубио. Немам реч за све ратнике. Херојство је мала реч – каже он.
Вукашиновић је током борбе погођен у главу, због чега је морао да напусти бој. То никад није прежалио.
– На моју жалост, моје другове сам напустио 17. маја. То никад нежу себи опростити. Јер, нико се није обазирао на то колика нас сила напада већ колика се светиња брани. Били су ту Високи Дечани, Патријаршија, наше мајке, сестре… Имали смо храну и воду али нити смо јели нити смо пили. Нисмо, једноставно, имали времена за то… И свих 108 њих погинуло је јуначки. Исто тако свих 256 повређено је јуначки, а они који су имали среће имали су је јуначки – каже Вукашиновић.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
И свака част на твојој посвећености и вољи да радиш то што радиш, љуби те брат.
Ма све је о.к. Ваљда ми Срби, „обични“ смртници имамо исто мишљење и осећање што се тиче Кошара, али не може а да ме не забрине ако ти младићи који су тамо ратовали и стављали свој живот на браник свог народа и отаџбине, који су од народа слављени а од власти маргинализованих, казују јавно и отворено лоше конотације на рачун Ђурковића. У нај мању руку збуњујуће.
Вукане, лоше ми је и није ме срамота да признам. Део времена користим за скупљање информација о жртвама и на покушаје да делим оно што сазнам, а то подразумева читање ствари од којих се човеку живот згади. Понекад пукнем, као с претходним коментаром, али шта да радим. Ви свакако нисте криви за оно што ме мучи и једино што могу да урадим је да Вам понудим извињење. А што се тиче мафијашевих фалсификатора, ревизиониста, преумљивача и осталих подређених му шупљоглаваца, иза садржаја коментара стојим.
Dobra si ti Nataša, bolja si ti sestro od svih nas zajedno!
… I još te jedan brat ljubi! … Opušteno, trebaš ti nama, Natasa!
Другарице Најо, сунце моје, теби лоше скроз!? Ја сам Србин љубави, и наравно да о ратницима са Кошара осјећам и мислим оно што треба, а овог лика не пљујем ја него исти ти ратници са Кошара, отуд мој коментар. И прочешљај по некад по српским пословицама, има много добрих,као нпр ИСПЕЦИ ПА РЕЦИ,
Тачно тако.А чињеница је да овакве битке никад није било.Ни у једном рату.Бити на Кошарама је заиста било као бити у паклу.И то све проћи ,преживјети је чудо над чудима.Погибију су многи призивали као спас за муке.Уз Никшићке мученике из Лоре момци са Кошара су највећи јунаци Српског народа у задњем рату.Слава мртвим Српским витезовима и слава преживјелима са Кошара.Ма колико храбар био човјек Кошаре су га чиниле другачим.Некад бољим,некад горим али увјек витезом.Ко је на Кошарама био свима је уста зачепио.И шта је год радио остаће Српски витез заувјек.Ту нема расправе.Само поштовање ,дивљење и жал за погинулом браћом.
Potpukovnik Đurković, koga i lično znam je častan čovjek i dobar oficir! Možda ne i najbolji vojnik, kako znam mnogo njih, pravih lavova, koji bi svakoj armiji svijeta činili čast!
Opet, Đurković je bio na ubedljivo najgorem mjestu, pa je otud i najbolji!!!
Drugo sam ja nešto tamo na Košarama vidio o čemu se malo zna, još manje priča! … Što je na mene ostavilo nezaborav utisak, i danas o tome jednako mislim!
Tamo sam, naime, sreo i tzv. “ Internacionalni odred “ od oko tridesetak stranaca, najviše Rusa iz Ukrajine, Skandinavaca, među njina naviše Danaca, i po jedan Irac i Škot!?
… Još onda je to na mene ostavilo snažan utisak, uprkos naklapanju o njihovim motivima da se kao dobrovoljci bore na srpskoj strani!
Poslije skoro desetak godina, kada je proslavio Kljosov svojim genskih istraživanjima i halpogrupa ma, skapirao sam da svi oni na Košarama, osim dva Finca, pripadaju istom genu, Jafetovom, tzv. srpskom genu, R1A1!?????
Slučajnost?
… Ne bih rekao!
U svakom slučaju, hvala im. Neka ih dobri Bog čuva, a mi, da ih ne zaboravimo!
Njih i sve druge srpske heroje sa Košara. Između svih njih sjeničkog viteza Vasojevića, jednog je takvog rodila majka, Vasketa! Proslavio, na Prokletijama, junački poginuo! … Zapisao se za vijeke.
Neka mu je slava i pokoj duši!
Хвала на појашњењу, али остаје питање зашто га блате војници са Кошара? Сваки од њих има име и презиме, и неоспорно сведочанство да је био спреман живот да даа за одбрану народа и отаџбине.
Je li ovaj Djurkovic, nista roba ili castan oficir srpski? Mali front, malo ljudstva i opet podjela i dilema, vjecita rana srpska, ko da postoje dvoja Kosara. Stvarno cudo.
Вукане, ништаријо од човека, зачепи своју глупу губицу. Да си био тамо, срао би у гаће на пет метара, док око тебе падају касетне бомбе и напада те четири пута бројније крдо качака. Треба човек некад да оћути. Мисли шта хоћеш, али умукни, можда је тамо погинуо и неко из Црне Горе, а и да није, нема везе. Ко ти даје право да пљујеш по њима? Истресај своје менталне фекалије на шта ‘оћеш, остави на миру људе, који су се борили. Мислила сам да болеснијег народа од хрватског нема, али приближавате им се, умоболници једни. Лупетате без мере, такта и укуса, само да би одбранили помахниталог мафијаша. Ти не смеш да кажеш да је Ким Џонг Мило један психопата и криминалац, који је уништио СЦГ да би очувао своју лоповску гузицу, који је цвилео пред још већим психопатом Олбрајтовом. Како те није срамота?
Осталима се извињавам због речника. Никога не дирамо, будите шта хоћете и фашисти и усташе и марсовци, заболе ме. Оставите нам жртве на миру, јадници избезумљени.
Sta na ovu temu kaze NATO nistarija BECIC.
Газиместан на Проклетијама