Vječan pomen herojima iz bitke za Košare! (VIDEO)
1 min read
Veliki petak, 9. april 1999. godine ostaće upisani kao praznik i datum kada je počela bitka za Košare. Čitavih 67 dana, u karauli na jugoslovensko-albanskoj granici na Juničkim planinama, koje se nadovezuju na Prokletije, tadašnja Vojske Jugoslavije branila je od Oslobodilačke vojske Kosova, vojske Albanije i NATO avijacije granični prelaz Raša Košares.
Neprijatelj je iznenadio, ali iako je zauzeo Košare, nije uspeo da ostvari cilj i probije granicu na koju se namerio, uprkos znatno brojnijem ljudstvu i ratnoj opremi. Srbija je još jednom pokazala čojštvo i junaštvo.
Neko reče “Prokletije, ime ti je pravo”. Vojnici, pukovnici, potpukovnici koji su znoj, delove tela, i živote ostavuli na visini od preko 2. 000 metara kažu da se takva bitka ne pamti. Promrzline koje su tada “zaradili” još osećaju. Gelere si još u njima. Delovi tela su im još oduzeti, a oni koji su poginuli na braniku otadžbine tek sada žive. I mladi Tibor Cerna, i kapetan Srđan Košanin…
– 9. aprila u ranim jutarnjim satima NATO je poslate su šiptarske snage. Prvo su napali Morinu, a potom pravac Košara. U tom trenutku na Košarama bilo je 110 naših boraca graničara, a 14. se taj broj povećao na 1.357. Sa druge strane, oni su imali 6.000 Albanaca u prvom ešalonu, u drugom oko 2.000, 34 tenkova… U takvim uslovima bilo je nepodnošljivo boriti se ali Košare su odbranjene. Borba je trajala 67 dana – priča pukovnik, komandant odbrane Košara Ljubinko Đurković na tribini “Boj na Košarama” koja je sinoć održana u Beogradu.
Vremenski i geografski uslovi bili su surovi isto koliko i neprijatelj, kaže on.
– Ta viteška borba ima obrise. Oficiri i vojnici pravi su vitezovi i heroji. Vojnici su izbrisali svoje živote i rekli “Srbija i Košare ne sme pasti.”
Dušan Jokić, kapetan, komandir čete u odbrani Košara kaže da je do 1999. godine verovao da su mu Velebit i Dinara najgore iskustvo.
– Ratovao sam na Velebitu, mislio sam da je na Dinarama bilo najgore, ali ko je Prokletijama dao ime, imao je pravo. Kada se napad dogodio na Košarama, moja jedinica je bila u Đakovici. Nakon desetak dana borbe, došlo je naređenje da se izvrše zamene pa je moja četa krenula da odmeni dobrovljce i specijalnu 72. jedinicu iz Pančeva. Dobili smo municiju i krenuli da se penjemo. Tamo gde je moja četa bila sneg je bio meni do kuka. Kada se na tom najvećem visu magla spusti izgleda kao da ste na drugoj planeti. Promrzao sam sav. Imao sam 10 gelera u glavi… Pakao Košara ne daj Bože da se ponovi – ispričao je Jokić.
Najmlađi heroj Košara bio je Vojislav Vukašinović. On je u martu 1998. godine sa 19 godina otišao u Kosovsku Mitrovicu da služi vojni rok.
– O bici na Košarama ne može da se priča bez emocija, i ne postoji reč kojim bi opisao sve koji su branili Košare. Svi koji su te 1999. godine uzeli puške u ruke bili su ratnici. Ne mogu da umanjim ili uvećam pogibiju Tibora Cerne, ili kapetana Košanina. Ne mogu da umanjim ili uvećam značaj pola moje glave koju sam izgubio. Nemam reč za sve ratnike. Herojstvo je mala reč – kaže on.
Vukašinović je tokom borbe pogođen u glavu, zbog čega je morao da napusti boj. To nikad nije prežalio.
– Na moju žalost, moje drugove sam napustio 17. maja. To nikad nežu sebi oprostiti. Jer, niko se nije obazirao na to kolika nas sila napada već kolika se svetinja brani. Bili su tu Visoki Dečani, Patrijaršija, naše majke, sestre… Imali smo hranu i vodu ali niti smo jeli niti smo pili. Nismo, jednostavno, imali vremena za to… I svih 108 njih poginulo je junački. Isto tako svih 256 povređeno je junački, a oni koji su imali sreće imali su je junački – kaže Vukašinović.
I svaka čast na tvojoj posvećenosti i volji da radiš to što radiš, ljubi te brat.
Ma sve je o.k. Valjda mi Srbi, „obični“ smrtnici imamo isto mišljenje i osećanje što se tiče Košara, ali ne može a da me ne zabrine ako ti mladići koji su tamo ratovali i stavljali svoj život na branik svog naroda i otadžbine, koji su od naroda slavljeni a od vlasti marginalizovanih, kazuju javno i otvoreno loše konotacije na račun Đurkovića. U naj manju ruku zbunjujuće.
Vukane, loše mi je i nije me sramota da priznam. Deo vremena koristim za skupljanje informacija o žrtvama i na pokušaje da delim ono što saznam, a to podrazumeva čitanje stvari od kojih se čoveku život zgadi. Ponekad puknem, kao s prethodnim komentarom, ali šta da radim. Vi svakako niste krivi za ono što me muči i jedino što mogu da uradim je da Vam ponudim izvinjenje. A što se tiče mafijaševih falsifikatora, revizionista, preumljivača i ostalih podređenih mu šupljoglavaca, iza sadržaja komentara stojim.
Dobra si ti Nataša, bolja si ti sestro od svih nas zajedno!
… I još te jedan brat ljubi! … Opušteno, trebaš ti nama, Natasa!
Drugarice Najo, sunce moje, tebi loše skroz!? Ja sam Srbin ljubavi, i naravno da o ratnicima sa Košara osjećam i mislim ono što treba, a ovog lika ne pljujem ja nego isti ti ratnici sa Košara, otud moj komentar. I pročešljaj po nekad po srpskim poslovicama, ima mnogo dobrih,kao npr ISPECI PA RECI,
Tačno tako.A činjenica je da ovakve bitke nikad nije bilo.Ni u jednom ratu.Biti na Košarama je zaista bilo kao biti u paklu.I to sve proći ,preživjeti je čudo nad čudima.Pogibiju su mnogi prizivali kao spas za muke.Uz Nikšićke mučenike iz Lore momci sa Košara su najveći junaci Srpskog naroda u zadnjem ratu.Slava mrtvim Srpskim vitezovima i slava preživjelima sa Košara.Ma koliko hrabar bio čovjek Košare su ga činile drugačim.Nekad boljim,nekad gorim ali uvjek vitezom.Ko je na Košarama bio svima je usta začepio.I šta je god radio ostaće Srpski vitez zauvjek.Tu nema rasprave.Samo poštovanje ,divljenje i žal za poginulom braćom.
Potpukovnik Đurković, koga i lično znam je častan čovjek i dobar oficir! Možda ne i najbolji vojnik, kako znam mnogo njih, pravih lavova, koji bi svakoj armiji svijeta činili čast!
Opet, Đurković je bio na ubedljivo najgorem mjestu, pa je otud i najbolji!!!
Drugo sam ja nešto tamo na Košarama vidio o čemu se malo zna, još manje priča! … Što je na mene ostavilo nezaborav utisak, i danas o tome jednako mislim!
Tamo sam, naime, sreo i tzv. “ Internacionalni odred “ od oko tridesetak stranaca, najviše Rusa iz Ukrajine, Skandinavaca, među njina naviše Danaca, i po jedan Irac i Škot!?
… Još onda je to na mene ostavilo snažan utisak, uprkos naklapanju o njihovim motivima da se kao dobrovoljci bore na srpskoj strani!
Poslije skoro desetak godina, kada je proslavio Kljosov svojim genskih istraživanjima i halpogrupa ma, skapirao sam da svi oni na Košarama, osim dva Finca, pripadaju istom genu, Jafetovom, tzv. srpskom genu, R1A1!?????
Slučajnost?
… Ne bih rekao!
U svakom slučaju, hvala im. Neka ih dobri Bog čuva, a mi, da ih ne zaboravimo!
Njih i sve druge srpske heroje sa Košara. Između svih njih sjeničkog viteza Vasojevića, jednog je takvog rodila majka, Vasketa! Proslavio, na Prokletijama, junački poginuo! … Zapisao se za vijeke.
Neka mu je slava i pokoj duši!
Hvala na pojašnjenju, ali ostaje pitanje zašto ga blate vojnici sa Košara? Svaki od njih ima ime i prezime, i neosporno svedočanstvo da je bio spreman život da daa za odbranu naroda i otadžbine.
Je li ovaj Djurkovic, nista roba ili castan oficir srpski? Mali front, malo ljudstva i opet podjela i dilema, vjecita rana srpska, ko da postoje dvoja Kosara. Stvarno cudo.
Vukane, ništarijo od čoveka, začepi svoju glupu gubicu. Da si bio tamo, srao bi u gaće na pet metara, dok oko tebe padaju kasetne bombe i napada te četiri puta brojnije krdo kačaka. Treba čovek nekad da oćuti. Misli šta hoćeš, ali umukni, možda je tamo poginuo i neko iz Crne Gore, a i da nije, nema veze. Ko ti daje pravo da pljuješ po njima? Istresaj svoje mentalne fekalije na šta ‘oćeš, ostavi na miru ljude, koji su se borili. Mislila sam da bolesnijeg naroda od hrvatskog nema, ali približavate im se, umobolnici jedni. Lupetate bez mere, takta i ukusa, samo da bi odbranili pomahnitalog mafijaša. Ti ne smeš da kažeš da je Kim Džong Milo jedan psihopata i kriminalac, koji je uništio SCG da bi očuvao svoju lopovsku guzicu, koji je cvileo pred još većim psihopatom Olbrajtovom. Kako te nije sramota?
Ostalima se izvinjavam zbog rečnika. Nikoga ne diramo, budite šta hoćete i fašisti i ustaše i marsovci, zabole me. Ostavite nam žrtve na miru, jadnici izbezumljeni.
Sta na ovu temu kaze NATO nistarija BECIC.
Gazimestan na Prokletijama