Истраживање Харварда: У Србији најмање расизма међу свим европским државама
Дугогодишње истраживање Харварда је показало да је од цијеле Европе расизам најмање изражен у Србији, а потом у БиХ и Хрватској.
На ово истраживање указао је на Фејсбуку Небојша Бабовић, функционер Општине Беране, констатујући да, „гледајући окружење, ни Црна Гора није изузетак“.
Истраживање недвосмислено указује на то да организације у Србији које истичу наводне српске расистичке тежње, које имају крајњи циљ стварања Велике Србије, претјерерују када „пумпају слику“ да је Србија расистичка земља и да смо расистички народ.
Та теза је, оцјењује Бабовић, само је пренесена са намјером даљег преузимања западних вриједности, без трунке размишљања.
Истраживање је рађено на основу теста имплицитних асоцијација (ИАТ Ц), који је направљен у оквиру социјалне психологије да детектује снагу аутоматског повезивања особе са менталним представама објеката (појмова) у меморији. ИАТ је уведен у научну литературу 1998. године, а сада се широко користи у истраживању социјалне психологије.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Срби су нај толерантнији народ на свијету цијелом, озбиљно.
Мени је ово равно открићу рупе у саксији. Срби нису расисти, а зна се ко је извршио геноцид на Индијанцима и Африканцима. Они исти који нас олајавају около!
Da ja tebi kažem, nesoju … Nosi se ti u tri **** ….
Kako te ne pobači, crna kukavica!
… I svaki mi je onaj miliji!!!
Pitanje za Komlena: slažem se da među dijelom mlađe srpske, pogotovo navijačke populacije ima rasizma, ali kako nazvati one Hrvate, Bošnjake, pa i jedan dio Crnogoraca koji srbijanske Rome namjerno zove „Srbima“, zar to nije rasizam?
Prijatelju, ti si u zabludi. Mogu samo da pretpostavljam koji su razlozi za to, ali Romi u Srbiji se izjašnjavaju kao Srbi puno češće nego kao Romi. Npr. u okolini Šapca postoji ogromna romska populacija, oni su vlasnici velikih poljoprivrednih posjeda, svi imaju srpska imena i izjašnjavaju se kao Srbi.
Котрадикторно. Аргументи те врсте иду од „Срби не могу да живе без циганске музике јер су потомци… (и тако даље) “ до „Роми су у Србији тлачени“ – и долазе од истих људи.
А Роми у Србији уопште нису тлачени, чак су и врло популарни, али не зато што су слични Србима, него зато што се разликују и Срби понекад воле да се идентификују с њиховим номадским животом и посебним концептом слободе у анти-цивилизцији. Извлачити расистичке („Срби су Цигани“) и оне о расизму („Срби мрзе Цигане“) је или подло или је плод незнања. Срби се не идентификују с Циганима нити ови с њима ништа више од Руса, Француза и Шпанаца. У Лос Анђелесу има делова града кроз које Циганин не би смео ни да прође, И обратно.
Уосталом, чак и у оквирима расних идеологија, те ствари су сложеније него што се мисли…
Нпр. скоро чух да су босанске муфтије за време Другог св. рата штитиле Цигане исламске вероисповести од НДХ и окупационих власти, уопште, тако што су их пријављивали као „чистокрвне Аријевце пореклом из Индије“, што је концепт који у нпр. Немачкој никако не би могао да прође тада (јер би заклонио немачку „изабраност“) , али има веома добро утемељење, у ствари.
Како год, и у Србији постоји расизам, постоје и алтернативни историчари који о томе воле да говоре и пишу… али он никад не добија шири друштвени замах и често се на њега гледа с подсмехом, а кад се и не гледа (као у ова смутна времена) онда је тај расизам инклузиван („цела Европа је била српска“) а не ексклузиван као у патрљцима Југославије („нико осим нас није…“)
То српски расизам (проистекао из мекше, православне културе, премда никако православан) разликује од прича о „Дукљи“, „тисућљетној Хрватској“ или крипто-нордијског бандерашкох нео-нацизма у нпр. Украјини.
Тако да нико не говори о „национализму“, него о расизму и ако га је било негде у српском народу, било га је међу Црногорцима (Дрљевићев расизам је само декадентна фаза племенско-братственичких поимања „крви“) . Племена у ЦГ су пратила „траг крви“ све до Средњег века и наравно да су за то имала добро оправдање (опстанак) , али сасвим је произвољно рећи да је то био тек „примитивизам“, а не расизам у примењеном облику.
Васојевићи се нпр. због „чистоте крви“ нису мешали с Мацурама, Латинима, Лужанима и сл. а покојни Слободан Јовановић је, чак, тврдио да Васојевићи делимично воде порекло од саских рудара са Новог Брда.
Кад се овоме одузме хришћанска етика која је давала равнотежу расистичким импулсима, добијамо ономађашњег Чедомира Радичевића, тј. тај некада дефанзивни расизам постаје једини залог идентитета дехристијанизованих Црногораца (Дукљана) .
Сјајно!
Moram vam priznati da vas nijesam razumio ni 10%. Kad Harvard pravi ispitivanje o rasizmu onda se istražuje odnos bijelih ljudi prema ljudima drugih rasa (tako i piše u tekstu). U balkanskim državama nikad nije moglo biti rasizma jer se nikada nijesu sretali sa ljudima drugih rasa: crncima, azijatima, arapima, meksikancima, aboridžinima, polinežanima… Jedino gdje se mogao ispoljavati rasizam je u odnosu prema romima. Shvatanja koja su imali arijevci, Drljević ili ukrajinci ne potpadaju pod današnje shvatanje rasizma jer smo mi svi iste rase.
U Srbiji je Mira Marković otvorila vrata kinezima ali do sada nije bilo rasističkih ispada prema njima. Na stadionima su se dešavali rasistički ispadi prema gostujućim crnim fudbalerima i svijet je to tretirao i kažnjavao kao rasizam. Ustvari to nije bio rasizam nego su samo željeli da iznerviraju gostujuće igrače i smatrali su da je to način; da su ga sreli u gradu vjerovatno bi mu platitli piće. Postoji rasizam prema romima: često ih tuku na ulici a ako ih ne prebiju makar im “gone majku cigansku“. U CG je toga puno manje. Neki romi u Srbiji su potpuno asimilovani i u Čačku ili Šapcu ćete sresti Nenada Milovanovića, srbina, pravoslavne vjere, a u stvari roma.
Meni nija poznata neka druga vrsta rasizma, pa ni ta o kojoj vi pričate. Ponašanje crnogoraca koji na ulici redom bulje u crnca je čovjek koji to preživljava pravilno nazvao primitivizmom a ne rasizmom.
I jedna zanimljivost: polinežani sebe smatraju bijelim ljudima, a mi smo za njih ružičasti.
Добро, ја се бојим да сам ово о томе да у Србији „Роме бију, али их подједнако асимилују, толико да их уопште не разликују од Срба“ разумео скоро у потпуности:) Али ми и даље није јасно.
И ја сам говорио о расизму према Ромима, не само Дрљевићевом и нацистичком, него и данашњем. Такође, поменути се нису слагали да смо сви исте расе и може се нашироко говорити о томе да ли је расизам само ако бијете припадника „друге расе“ или припадника исте расе сматрате припадником „друге расе“. Но и једно и друго је мржња на „расној“ основи, мање или више прикривена.
Расизам је глупост по себи, долазио од навијача или научника.
Ако су Украјинци и Руси, у очима често подједнако расистичких научника, иста раса, то уопште не мора да спречи Украјинце да буду расисти према Русима и да их сматрају за „ниже“. Као што се и дешава. А Русима се то много мање дешава, због везаности за Православну културу, која је много мање расистичка по себи од… неких других.
Наводи о асимилацији Рома уопште не морају да показују ништа – ни да у Србији тлаче Цигане нити да се Цигани асимилују више него у ЦГ, сасвим је могуће да се Цигани (или како их у ЦГ зову: Габељи) толико дубоко асимилују да ви и не знате који комшија вам је Ром, а који не. Нити он сме то да призна. Хипотетички.
И поздравите Шапчанина Ненада Миловановића, Рома, он је мој брат у Христу:)
Kod nas ih zovu i Gurbeti.
G. Milane, to što ono javno priznaje da Vas ništa ne razumije, to govori o njemu, dabome, nikako o vašem postu!
… Da je kojim slučajem razumio, makar što razumio, moralo bi da Vas ozbiljno zabrine! Jadom da Vas zagoni, da dumate, da se preispitujete …
Ovako, mirne ste glave … Kako, nego pametne. Jašta, Milane!
… Ma, hajte!
Što zna Harvard, ko da Harvard, prvi među hiljadama, išta zna!
Kao da bili što bolje zna, što ne znaju Komleni, Liberali i ostale vjeličine iz fabulozne naučne agende vječnog i neovisnog Montenegra!?
… Bezmozgovići!
Ništa stida.
… Harvard!???
Nacionalizam je jedna stvar, a rasizam je nešto potpuno drugo. Rasizam srba se može mjeriti na osnovu odnosa prema Kinezima i Romima, sa drugim rasama oni ne dolaze u dodir. Prema kinezima imaju pozitivan odnos ali su romi izloženi maltretiranju, progonu, čestim fizičkim napadima, socijalno ugroženi i zanemareni. Odnos prema romima je u Srbiji zaista rasistički.
U Crnoj Gori je odnos preme romima bolji a sa drugim rasama ne dolazimo u dodir tako da je i ukupna situacija bolja. Zanimljivo je iskustvo jednog Sekulovića iz Podgorice koji se oženio crnkinjom. Njegova žena je na ulici izložena stalnim pogledima prolaznika i ne može proći ulicom a da se svi ne okreću put nje. Ipak, Sekulović tvrdi: “Crnogorci nijesu rasisti, takvo njihovo ponašanje je odraz primitivizma a ne rasizma.“ Potpuno se slažem sa njim, naš narod nikada nije vidio ljude drugih rasa i ponaša se zaista neprimjereno.
how yes no
sliku o srbiji kao rasističkoj zemlji su pumpali cnn, američka administracija, soroševske nevladine organizacije (nataša, sonja i druge), evropske liberalne birokrate, američki najamni radnici (poput ovoga u crnoj gori), vođe pedera i vehabija itd. itd. jedno riječju oni što su na platnom spisku cia
Ово за Хрватску је скроз сумњиво, заиста…
На страну наше историјске размирице, али Срби не мисле да су Хрвати нижа раса, него одметнути припадници истог народа и чак „покатоличени Срби“.
И генерално, у Србији влада уверење о свим осталим јужнословенским народима као или – „бившим Србима“ или народима с којима нас спаја „језик, култура и историјско искуство“.
У другим екс-Ју републикама је сасвим супротно, они се често држе јавног дискурса који бих ја назвао „дефанзивним“ – по коме њихови генетски рукавци долазе из неког извора очуване расне чистоте (Црногорци – потомци древних Дукљана, сви Македонци су јахали заједно на Букефалу у походу на Персију, Хрвати – Аријевци из Ирана и сл.) , а сами Срби су, што рече онај господин Радичевић (тајни адепт једне од тих „крипто-дрљевићевских“ теорија) потомци „Турака, Влаха, Цигана и осталих гована“.
У Хрватској је то најдаље отишло и читав идентитет је заснован на „све, само не Срби“ теорији, тако да стварно не видим како би она, земља у којој преко ноћи може да осване кукасти крст на Пољуду, по томе могла да буде у истом друштву са Србијом.