Zoran Šaponjić: Okupatori ponovo pod Moskvom

Piše: Zoran Šaponjić

Ređaju se danas slike iz Moskve, iz Sankt Peterburga, Vladivostoka, Habarovska, još dvadesetak gradova Rusije. Protesuju pristalice opozicionog lidera, „trovanog“ a neotrovanog Alekseja Navaljnog.

Na Puškinskom trgu u Moskvi okupili se neki mladi, lepi ljudi, svaki kao slika, k’o stvoren, k’o nacrtan za propagandne plakate, video klipove, na kojima se po Americi i zapadnoj Evropi prikazuju oni koje predsednik Vladimir Putin muči po Rusiji. Uskraćuje im osnovna ljudska prava, a oni lepi, pametni, pokazuju dva prsta… Viktorija…

Lepi i pametni a ne znaju ništa. Koliko se sećam poslednji put sa uzdignuta dva prsta, isto onako kako to danas pokazuju pristalice Navaljnog, pod Moskvom su bili Nemci. Godine 1941. „V“ kao viktorija, sećam se dobro tih plakata, gledao sam ih po udžbenicima, po izložbama. Bila 1941. tim plakatima izlepljena sva Evropa dok je grcala pod fapističkom čizmom. Od Vjazme i Bresta, od Jeljne i Simferopolja do Beograda i Beča, Pariza.

Tada je znak „V“, dva podignuta prsta značio očekivanu nemačku pobedu pod Moskvom, danas opet znak „V“. Čija pobeda, nad kim? Nad majkom Rusijom, nad Moskvom? Da nisu možda, danas u Moskvi, prerano podigli dva prsta?

Mladi i lepi ljudi a ništa ne znaju. Ne znaju da je ovo što se poslednjih godina, što se danas dešava po Moskvi ustvari isto ono što se dešavalo 1941. godine. Okupatori ponovo pod Moskvom. Tada Nemci, Guderijanovi tenkovi, danas društvene mreže, obojena revolucija. Ura!

Mladi i lepi ljudi na slikama iz Moskve, iz Sankt Peterburga, mladi i lepi a ništa ne znaju. Nije im jasno da je ovo što se danas dešava nova ofanziva na Moskvu. Gora od one 1941. godine. Tada je bilo mnogo poštenije, moralnije, na jednoj strani Guderijan, na drugoj Žukov, 150 divizija na jednoj, 150 na drugoj strani, tri miliona vojnika na jednoj, tri na drugoj strani, pa ko koga.

Ovo danas je mnogo podlije, kukavičkije, nemoralnije. Danas okupatori ne dolaze na tenkovima, nego na društvenim mrežama. Ne nose puške, nisu u tenkovima, ne vuku topove, nose plakate na kojima su mladi, lepi, srećni a ugnjeteni… Oni usrećuju. Eno usrećenih naroda na na sve četiri strane sveta, od Libije preko Iraka do Srbije, Ukrajine. Ne zna se ko je od usrećenih srećniji ni bogatiji, gde je veće blagostanje. Eno Ukrajine za primer!

To oni mladi lepi ljudi u Moskvi i Sankt Peterburgu ne shvataju. Nije sreća kad im Američka ambasada u Moskvi na društvenim mrežama podeli maršrute kretanja, kuda bu trebalo da marširaju, kako da protestuju. Sreća je, dobri, mladi, lepi ljudi u vašoj Rusiji.

Mladi i lepi a još jedno ne znate. Bombardovali bi oni vas koliko sutra, tako bi vam uterali demokratiju u kosti, da vam za ceo život ne bi trebala druga lekcija, nego, ne može, nije Rusija Libija ni Irak, ni Srbija. Koliko sutra oteli bi oni vama Krim, kao Srbiji Kosovo, nego, ne mogu, eno je u sevastopoljskom zalivu teška raketna krstarica „Moskva“, ljuška se na talasima. A na raketnoj krstarici 16 krstarećih raketa sa po 10 bojevih glava… Nije Rusija činija zobi da je svaka vrana pozoba.

Gledam te mlade i lepe ljude. Lepi, mladi, a ništa ne shvataju. Ne znaju da im zapadnjački usrećitelji ne nose sreću i bolji život, nego jaram, isto kao i Hitler 1941. godine. Samo što je ovaj jaram lepo upakovan, ima crvenu mašnicu. Ništa se tu nije promenilo niti će se skorih vekova menjati. „V“ juče, „V“ danas.

Problem je jedino a i to oni mladi, lepi ljudi ne shvataju, što je Rusije mnogo krupan, veliki zalogaj. Nije ćasa popare da se može pokusati sa jedno veče. Ne kaže se za džabe da su svi oni koji su ovde dolazili pa stradali, nastradali „pod Moskvom“. Ni „kraj Moskve“, ni „pored Moskve“, ni „oko Moskve“, nego „pod Moskvom“.

Pod Moskvom. Upečatljivo zar ne. Lekcija koju oni mladi, lepi ljudi sa slika nisu naučili u školi, a trebalo je. Ili nisu dobro slušali kad su im deke i bake pričali kako se brani Rusija.

I, da je svaka ofanziva na Moskvu ćorava rabota!

Izvor: Iskra