Zbog plave farbe na tabli zahvalnosti digla se velika prašina u medijima!

Piše: Đorđe Bojanić

Plavom farbom je pogođena tabla zahvalnosti američkoj vojsci koja se nalazi na zgradi Klinike za kardiohirurgiju Kliničkog centra u Nišu.

Svakako sam protiv svakog vida nasilja, i ovo je varvarski čin. Ali, sa tih 400.000e donacije američke vojske sve mi dođe kao provokacija. Nije to donacija samo američkog naroda (iako piše), ne razumem i veličinu grba američke vojske na udarnom mestu, valjda se tom donacijom ne plaća reklama i postavljanje grba u tom obimu, da Srbi zaborave sve njihove agresije i zlodela patnje nad našim narodom (koliko samo ima obolelih od uranijuma, svaka kuća bar po jednog, uništenih objekata, firmi…). Bolje da nas ostave na miru, i podignu jedan spomenik svim stardalim i umrlim od njihovih zločinačkih dela u znak pomirenja, i finansiraju sve što su uništili… ali ništa ne može da spere ovaj posuti uranijum po našoj lepoj Srbiji, a od toga patimo masovno, kao epidemija.

Bar mi Srbi imamo taj gen da zlo i agresiju drugome ne činimo, pogotovu nad spomenicima i kulturnim dobrima. Navešću primer, mi danas imamo Kosovsku Mitrovicu podeljenu na srpski i šiptarski deo, u srpskom delu imamo muslimansko groblje netaknuto, dok u južnom delu Mitrovice imamo pravoslavno Srpsko groblje uništeno gde je svaki spomenik polomljen i oskrnavljen. Pa zar takvi da budemo?
Ovaj varvarski čin ipak ima i drugu dimenziju sagledavanja, prvo loša procena postavljanja tolikog grba američke vojske (po meni, taj koji je to postavio i odlučio, pogrešio je u proceni, moglo je to skromnije u unutrašnjosti zgrade…). Imamo i mi donatora sa ulogom dosta većim, pa im nema slike i porodičnih grbova. Mi imamo i Klinički centar u Nišu, najveći na Balkanu pa tamo nema grba Srbije u tolikim dimenzijama… u to ne bih detaljno da ulazim. U svakom slučaju hvala im na pomoći.

Sledeća dimenzija sagledavanja ovog varvarskog čina je i mogućnost da je to učinila neka individua koja je izgubila svog (ili više njih) najmilijeg od trovnja uranijumom baš od te američke vojske ili životne patnje koja mu je nanela ta američka vojska.

Američka vojska svakako predstavlja, zaista moćnu i agresivnu državu (nije tu agresivan narod već politika), onu koja je sejala 1944. god na Vaskrs smrt po Srbiji… oni koji su bombardovali našu decu i civile, škole, bolnice, fabrike, spomenike kulture, zar ne?

Američka vojska je poznata kod nas i po oružanim sukobima sa savezničkim snagama Crvene armije, novembra 1944. god, kada se ubrzo po oslobođanju Niša, u kome su bile smeštene snage Crvene armije (Ruske) i Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije, kada je baš ta avijacija Sjedinjenih Američkih Država napala grad Niš, a potom napala i kolonu vozila Crvene armije koja se kretala drumom Niš-Aleksinac.

Američka vojska je posle Drugog svetskog rata, u raznim zemljama sa vojničkom čizmom kročila ili iz vazduha uništavala tuđe teritorije, posle toga tu prosperiteta i sreće nije bilo… od Koreje i Vijetnama, preko Avganistana do Iraka, Libije, Srbije, Sirije evo sada i Venecuele. Američka vojska podržavala je i diktatore, setite se samo Pinočea!

Američka vojska dolazi iz zemlje koja je jedina u istoriji Sveta koristila atomske bombe i to kad je rat gotovo bio završen, zasipali ste tuđe teritorije uranijumom…!

Mi imamo svoje Hramove koje čuvamo od američke vojske… koja je na strani onih koji su vadili organe i čijom lažnom tvorevinom upravljaju danas teroristi koji su proterali 250.000 Srba sa svojih vekovnih ognjišta, kao i vaša država Indijance što je strpali u žičane ograde.

Ali, krivo mi je svakako što se ovo desilo, sa grbom Američke vojske, to nije u našem duhu. Mi smo narod koji ima samo odbrambene ratove od agresora, narod koji nije nikoga nikada napao i razarao, narod koji je branio Evropu od osmanlija, narod koji je bio stub odbrane. Mi smo narod koji se borio i krvario u borbi protiv fašista i nacista, a u to vreme kada smo gonili naciste baš ta američka vojska nas je bombardovala na Vaskrs, više puta 1944. god.

I pred svega mi znamo da poštujemo… suprotno nam ne dozvoljava naša vera, kultura i tradicija.

Naravno, hvala im na pomoći, ali, ipak tu je drugi problem… po meni krivca za ovaj varvarski čin treba tražiti koliko u izvršiocu toliko i kod onoga ko je taj grb u tolikim dimenzijama postavio na udarnom mestu i zbog čega (da ti bolesni koji ulaze tamo delom i od posledica uranijuma i stresa se zahvale američkoj vojsci)… dokle više dodvoravanja, iz tog trčkaranja mi dolazimo do ovakvih problema, koji ne trebaju da se dešavaju u civilizovanom i kulturnom svetu!
Ovo su neke od činjenica, a mi moramo biti malo trezveniji.

Hvala im na donaciji, ali ne zaboravljamo činjenice i patnju… kavi bi onda bili ljudi? Kao što i ovaj varvarski čin više ne bi smeo da se dogodi, nije to u našem duhu.

Svakako za svaki vid saradnje sam, bez toga nema ni boljitka ni napredka, ali moramo znati i istinu i činjenice.

  Autor je  prof. istorije i  glavni urednik sajta SRPSKA ISTORIJA