• Мозаик

Зашто радна недеља треба да буде краћа

4 године ‎ ИН4С

Илустрација (Фото: BIZLife)

Постоје различити модели; сви у компанији могу да узму исти слободан дан, или људи могу да одаберу структуру која им највише одговара, као што је да узму два послијеподнева слободно.

Живимо у доба радикалне трансформације радног места.

Опције као што су рад на даљину или хибридна комбинација – које су за већину људи биле потпуно незамисливе до пре само две године – сада постају део уобичајене радне праксе.

Идеја да се смањи радна недеља такође је почела да узима маха, нарочито у светлу недавних примера радних снага које су успешно прошле пробни период радне недеље са смањеним бројем сати.

Краћа радна недеља може да поприми разне облике.

Ту је четвородневна радна недеља, где смањујете радне сате за 20 одсто.

Постоје различити модели; сви у компанији могу да узму исти слободан дан, или људи могу да одаберу структуру која им највише одговара, као што је да узму два послеподнева слободно.

Или можете да смањите радну недељу за одређени број сати, са 40 на 36, рецимо.

Заједничка црта свих ових модела је да не нагурате ранији обим посла у краћи временски период, као што је рад од 40 сати у четири радна дана; скраћујете делић укупног радног времена на недељном нивоу.

Што је најважније, плате остају исте.Стручњаци и радници подједнако расправљају о овој идеји, зато што нас је пандемија натерала да добро поразмислимо о савременом радном времену и сродним темама као што су равнотежа између посла и живота, ментално здравље и флексибилност радника.

Заговорници тврде да радни модел са смањеним бројем радних сати може да помогне да се реше многе актуелне негативне појаве на послу, чинећи запослене продуктивнијим, здравијим и задовољнијим.

Требају ли компаније, дакле, заиста да исплаћују људима исте плате да би ови радили мање сати?

Шта оне могу да имају од тога и шта је тачно аргумент за краћу радну недељу?

Подстрек продуктивности

Докази сугеришу да је једна од највећих предности мањег броја радних сати та што људе чини бољим радницима.

Истраживање показује да људи ураде више кад раде мањи број сати, а ураде мање кад раде већи број сати.

На пример, студија из 2014. са Универзитета Стенфорд сугерише да продуктивност крене драстично да опада после 50 радних сати недељно; други стручњаци сугеришу 35 сати као оптимално радно време пре него што продуктивност крене да се смањује, док једна школа мишљења тврди да треба да радимо само шест сати дневно.

Джон Тругакос, ванредни професор организационог понашања са Универзитета у Торонту, каже да је то зато што типичан дан током стандардне радне недеље од 40 сати просто није замишљен да буде ефикасан.

„Ви не можете да одржите исто ниво енергије осам везаних сати. Развлачите пажњу људи на дуг временски период, што је њима веома тешко“, каже он.

„Стога ће они бити мање ефикасни.“

Да би то надоместили, многи радници проводе делове времена у осмочасовном радном дану скролујући кроз друштвене мреже, купујући преко интернета или дописујући се текстуалним порукама.

Једна студија из 2015. показала је да радници могу да проведу и до 2,5 сати дневно сајбер-забушавајући на послу.Не знамо који је магични број сати у радној недељи за оптималну продуктивност.

Али заговорници краће радне недеље тврде да ће запослени који раде смањени број сати радити ефикасније да би уклопили све неопходне задатке у време које имају на располагању, уместо да проводе већи, потенцијално мање користан број сати за својим радним столовима.

„То пребацује нагласак са броја утрошених радних сати на продуктивност – што ће рећи, са ‘заузетог рада’ на прави рад“, каже Рејчел Сервис, генерална директорка мелбурнске консултантске фирме за културу радног места и обуку Хепинес консијерж.

Једна студија високог профила на Исланду, спроведена између 2015. и 2019, пратила је више од 2.500 владиних радника на најразличитијим пословима који су прешли са 40-часовне радне недеље или на 35- или 36-часовну недељу на истој плати.

Истраживачи су открили да је у већини канцеларија продуктивност или остала иста или се чак поправила.

На пример, у рачуноводственој служби Рејкјавика, запослени су обрадили 6,5 одсто фактура више једном кад су почели да раде мањи број сати.

У полицијској станици, за то време, краћа радна недеља није имала негатива утицај на број закључених истражних случајева.

„Кад затражимо рапорт од запослених, они нам кажу да су свеснији радних обавеза, а атмосфера је више усредсређена“, због чега људи ради ефикасније, каже Вил Стронг директор Аутономија, британске стручне групе.

Ова групе истражује будућност рада и која је анализирала податке сакупљене у исландском Удружењу одрживе демократије; оно је сарађивало са исландским владиним телима која су спровела пробне периоде.

Стронг каже да су запослени мотивисанији да изврше задатке кад добију награду у виду краће радне недеље – „шаргарепа“ слободног петка терала их је да гурају даље.

Генерално гледано, мањи број сати значи и прочишћенији распоред на радним местима.

„Ствари попут претераних састанчења и одужених ручкова се избацују“, каже Тругакос.

То се десило и у исландским пробама; у неким случајевима, директори су говорили да су потпуно заменили састанке мејловима, док су други скратили састанке и заказивали их само пре 15:00.

Време проведено на паузама за кафу такође је било скраћено, особље је подстицано да личне обавезе решава ван радног времена, а периоди смена прилагођени су тако да узму у обзир спорије и заузетије периоде.

„Кључ за постизање мањег броја сати често је била флексибилност у начину на који се задаци обављају, како су радни сати и смене осмишљени, у комбинацији са интересовањем и ангажованошћу у процесу скраћивања броја сати на самом радном месту“, каже се у извештају.

Подстрек продуктивности проистекао из мањег броја радних сати не своди се, међутим, само на процесе прочишћавања рада и мотивисање запослених слободним данима.

Кључни фактор, кажу експерти, јесте то што мањи број радних сати доводи до срећније, здравије, ангажованије радне снаге.

Ми знамо да већи број радних сати утиче на благостање.

Али мањи број радних сати, који људима омогућује да се осећају одморније, боље жонглирају сложене старатељске потребе или чак само проводе мање времена на послу деконцентрисани због личних обавеза, долази са подстреком по здравље и благостање.

Поред тога, спречава радне бољке као што су сагоревање, досада и депресија.

„Нема сумње да кад људи постигну добру равнотежу између посла и живота, добију довољно сна, имају времена које проводе са породицом и времена за разбибригу, они раде много продуктивније и ефикасније“, каже Джим Станфорд, економиста и директор Центра за будући рад при Аустралијском институту.

Студија из 2021. године која је пратила шведске раднике читаву једну деценију, на пример, показала је да скраћени број радних сати смањује стрес, исцрпљеност и негативне емоције.

Студија из 2017. показала је да је скраћење броја радних сати за 25 одсто поправило сан и смањило стрес, док је истраживање из деведесетих показало је да је рад од само шест сати дневно поправио породични живот радника.Ово се поклапа и са налазима исландског експеримента.

У канцеларијама које су учествовале у овом пробном периоду, благостање радника и равнотежа између посла и живота према њиховом властитом признању остали су исти или су се поправили.

Стрес се смањио, а радници су тврдили да имају више времена и енергије да се посвете хобијима, вежби, обавезама и пријатељима, док су родитељи пријавили да имају више времена да се посвете старању о деци.

Исландски извештај није направио директну везу између срећнијих радника и повећане продуктивности, али студија из 2019. показала је да су радници 13 одсто продуктивнији кад су срећнији.

Стронг каже да краће радне недеље доводе и до свеукупно већег поштовања према радном месту, што може да помогне у управљању особљем и ретенцији.

Студије су показале да позитивнија радна култура чини да радници постану ангажованији; радници у мање позитивним окружењима склонији су да праве грешке, покажу смањену продуктивност или склоност одсуствовању.

То значи да поред помоћи радницима, домино ефекат менталног здравља четвородневне радне недеље помаже и фирмин биланс.

„Нећете плаћати трошкове одсуства радника, или то што касне или узимају боловање“, каже Тругакос.

Шведски истраживачи су 2017. открили да су медицинске сестре које су радиле 35 сати недељно уместо 40 ређе одлазиле на боловање, што је смањило трошкове послодавца.

Плус, ако сагорели људи дају отказ – појава која постаје све чешћа – компанију кошта да их замени, а истовремено губи експертизу особе која одлази.

Будућност

Наравно, постоје бројни разлози зашто мањи број радних сати није моментално магично решење.

Неће функционисати за сваку улогу у свакој професији, нарочито код послова који су усредсређени на рад са клијентима, потенцијално продубивши неједнакост.

Прочишћавање радне праксе може и да захтева значајну отвореност организације.

Ипак, Стронг каже да је исландски експеримент од помоћи зато што показује да ако уклоните неколико сати из радне недеље „то заиста чини осетну разлику“.

У овом тренутку, компаније у Шпанији воде пробне периоде у којима радна недеља остаје или без једног дана или неколико сати (не задржавају сви исту плату, међутим), а амерички Кикстартер је најавио да ће испробати четвородневну радну недељу 2022.

Стручњаци позивају да се примени овог модела рада приступи са опрезом и промишљањем, али они мисле да је сада вероватно прави тренутак да се он испроба.

„Практично смо као друштво стигли у преломну тачку која нам омогућава да то урадимо. Људи су много отворенији према овој идеји“, каже Тругакос.

„Већ смо ионако ушли у превирања и промене.“

Би-Би-Си на спрском

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: