Да ли вакцина штити од „постковидног синдрома”?

Стални умор, главобоља, сметње у дисању и концентрацји, листа симптома „постковидног сíндрома” је дугачка. Љекари констатују постојање “дуготрајног ковида” ако пацијент четири недјеље послије прележаног ковида и даље има овакве симптоме. Послије 12 недјеља дијагноза гласи „посковидни синдром“.

То је једна од највећих непознаница пандемије. Према процјенама, погођено је између десет и петнаест одсто заражених коронавирусом. Ризик је већи за жене и старија лица. Научници још увијек не могу да кажу шта је узрок. Не знају ни одговор на питање да ли вакцина може да предуприједи појављивање овог синдрома код особа које су упркос вакцинисању обољеле.

Ризик преполовљен

Прва научна истраживања покушала су да одговоре на ово питање. Међу њима је највеће оно које су спровели научници на Краљевском колеџу у Лондону. За студију „Зое-ЦОВИД“ су прикупљени подаци 1,2 милиона власника смартфона.

У једну апликацију су учесници унијели податке о томе да ли су вакцинисани, када, да ли су се заразили и колико дуго су имали симптоме. Резултат је јасан. Вакцинисани су се у знатно мањем броју заразили и имали су мање изражене симптоме од невакцинисаних учесника. Када би се неки симптоми појавили, брже би престајали, а међу онима који су добили „постковидни синдром“ за 50 одсто је мање вакцинисаних од невакцинисаних особа.

Могући разлог јесте у способности имунског система код вакцинисаних особа да спријечи формирање такозваних резервоара вируса, које научници сматрају могућим узроком за дугорочно задржавање симптома. „Уз помоћ створених антитијела и т-ћелија, имунски систем је био у стању да заустави вирус већ при првом размножавању, прије него формира скривене резервоаре у тијелу“, коментарише специјалисткиња имунологије са Јела Акико Кавасаки.

Слабости истраживања

Дакле, према резултатима лондонског истраживања, вакцинисање за половину смањује ризик од „посковидног синдрома“. Слабости истраживања су такође видљиве – учесници су сами уносили податке у апликације, те податке није провјеравао њихов љекар. Осим тога, старији људи који често немају смартфон, или нису вјешти у примјени апликације, нису у довољном броју заступљени у истраживању. Напослијетку, родна и географска распрострањеност апликације није равномјерна. Више је жена, а мање особа из области са просечно нижим дохотком

Друго истраживање које су спровели научници са Оксфорда, обухватило је 10 000 људи који су се заразили упркос вакцинацији. Упоредили су податке са подацима оних особа које су се заразиле, а нису биле вакцинисане.

Учесници иż прве групе су имали мање тешке симптоме, као што је отежано дисање, и ређе су морале у болницу. Али број случајева „постковидног синдрома” био је у обје групе једнак.

И ово истраживање има своје слабости. База података за истраживање су случајеви који су регистровани код љекара и у болницама. Лјуди са лакшим симптомима који нису ишли љекару нису укључени у истраживање. То може довести до погрешних бројки. Истраживање још није рецензирано и није објављено у неком научном часопису.

Делта сој није укључен

Оба истраживања имају једну заједничку слабост. Оба се базирају на подацима из Велике Британије из прве половине 2021. А тек од љета је у Британији, као и у многим другим земљама, доминантан заразнији делта сој. Могуће је да тај сој и код вакцинисаних особа у већем броју изазива „постковидни синдром”. „Претпостављамо да заражени делта сојем испуштају дисањем велики број инфекциозних честица. Када се људи тиме заразе, они имају већи почетни број вируса. Та почетна количина вируса могла би му дати предност на основу које би могао да формира резервоар“, сматра Акико Кавасаки.

Шта је са људима који су прележали ову болест прије вакцинисања и пате од „постковидног синдрома“? Постоје индиције да њима вакцинација помаже. Према подацима британске Канцеларије за националну статистику показују да већ прва доза вакцине смањује симптоме за 13 одсто, а друга за додатних девет одсто. Остаје нејасно да ли су се симптоми људи који пате од овог синдрома трајно ублажили или су се они чак излијечили.

Потребна су додатна истраживања

Додуше, прва истраживања су донијела вриједна сазнања о односу вакцинисања и „постковидног синдрома“. Ипак су бројна питања на која још није коначно одговорено: да ли вакцинација смањује ризик да се послије прележаног ковида добије и „постковидни синдром“? Ако је одговор позитиван, онда се поставља питање у којој мјери се смањује тај ризик? Да ли се то односи и на дјецу и омладину?

Да би се одговорило на ова питања потребно је спровести додатна истраживања. На срећу, истраживачима је на располагању све више података, пошто свакодневно расте број вакцинисаних широм свијета. Тренутно су у току истраживања као што је пројект „Рецовер“, у којем учествује више десетина хиљада људи, које научници прате у дужем временском периоду послије прележане инфекције.

Научници већ сада знају да је најбољи начин да се избјегне „постковидни синдром“ – да се избјегне заражавање коронавирусом. А за то је свакако најбоља потпуна вакцинациона заштита.

Дојче Веле

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: