• Издвојено
• Поглед

Вукићевић: Само један објективан, партијски и идеолошки непристрасан приступ може нас довести помирењу

2 дана ‎ ИН4С

Бошко Вукићевић

Пише: Бошко Вукићевић

 

30. августа 2020. године оборили смо диктаторски режим који је желио да уништи Српску православну цркву у Црној Гори. Међутим, тада смо такође ударили темеље нове, али ипак традиционалне Црне Горе, у оквиру које морамо да се општенародно помиримо, укинемо дискриминаторске политике и економски напредујемо. То је сложен процес.

Истинско помирење мора почивати на истини и правди. Током Другог свјетског рата у Црној Гори постојале су патриотске снаге како код партизана (комуниста), припадника Југословенске војске у отаџбини (четника), тако и код неких зеленаша који су жељели добра Црној Гори. Најчешће је одабир стране, у тим временима, код нашег народа зависио од изненадног проласка једне од тих војски кроз црногорска села и насеља. Ако су пролазили четници – идеш у четнике, ако су пролазили партизани – идеш у партизане. Идеологија је тада играла минорну улогу, или макар мање значајну.

Дакле, концентришимо се на патриотски моменат страна које су се, нажалост, тада сукобиле у грађанском рату, а баталимо причу о издајницима и злочинцима (тј. оставимо је историчарима). Испоштујмо све жртве подједнако. То може бити основ помирења и накнадног просперитета државе.

Узмимо поменути патриотски моменат свих страна као примјер доброга, а занемаримо у овом осврту лоше ствари које су све стране чиниле током рата. А било их је, како током, тако и након завршетка рата.

Уколико се занемари такав патриотски моменат различитих страна, неко слободно може понављати више пута изговорене будалаштине, као што раде многи острашћени историчари из различих корпуса: „Сви су комунисти били богоборци и злочинци“, или пак: „сви су четници били издајници и зликовци“ – али мислим да то не само да није тачно, већ да не доприноси помирењу и благостању.
Треба инсистирати на позитивним стварима антифашистичких покрета, направити помене за жртве злочина које су неки од њих чинили и направити темеље за помирење. Не видим други избор, осим наставка свађа и потпиривања подјела и грађанских сукоба у нашој малој земљи.

Да, свака од сукобљених страна у грађанском рату тога доба, уз све позитивне акције против окупатора, чинила је нажалост и ратне злочине против сопственог и ближњих народа, а некада и сарађивала са окупатором. Она страна која је побиједила у том рату (уз помоћ страног фактора) ипак не може бити апсолутни власник и господар историје. Нека та страна данас на такву своју лажну историју – заборави

Непристрасан историчар данас може рећи: далеко је од истине да су комунисти били једини праведници тада. Направили су злочине вјероватно веће од свих других, поготову након рата. Сплет историјских околности довео их је на власт и омогућио им да пишу историју по сопственој вољи.

Само један објективан, партијски и идеолошки непристрасан приступ може нас довести помирењу

Ово о чему пишем није никакав „ревизионизам“, већ покушај да се дође до помирења код нашег народа. Већина нас, грађана Црне Горе, има и партизана и четника и зеленаша међу прецима. Велики дио тих наших предака су били патриоте, а не издајници нити зликовци. Они заслужују поштовање.
Осим тога, и прије свега, сваку невину жртву треба једнако испоштовати.

Дакле, међу четницима, партизанима, као и зеленашима у Црној Гори у том времену, било је искрених и храбрих патриота. Тим људима треба пружити колективни помен, у сврху историјске правде и истине, али и зарад општенародног помирења у Црној Гори. Нека им је вјечна слава – дали су своје животе за Црну Гору!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: