• Издвојено

Вожд Ђорђе Стратимировић поново међу својим Србима

1 min read

4 године ‎ ИН4С

"Био је носилац великог броја високих одликовања Кнежевине Србије, Кнежевине Црне Горе, Руског Царства и Аустро-угарске Царевине, као што су: Орден Таковског крста, Орден Књаза Данила I, Императорски Орден Свете Ане, Императорски Орден Свeтог Равноапостолног кнеза Владимира са мачевима, Царски орден Леополда, Медаља за храброст "Милош Обилић", Ратна медаља 1873. и Медаља за војне заслуге"

Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић

Пише: Ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић

Српски Сион и српски Оксфорд, био је, о Крстовдану, 27. септембра 2021, позорница још једног повесног догађаја у својој славној повесници. До које мере је овај догађај значајан видимо и из чињенице да готово да и не постоји медиј на српском језику, који о њему није извештавао. Ово је
битно, како за подсећање нашег народа на пример служења и несебичне љубави према Отачаству, као и за развијање културе сећања уопште.

У складу са његовом јасно израженом вољом за живота, као и по благослову епископа сремског г. Василија, жељи породице Племенитих Стратимировића од Кулпина, те трудом Центра за развој Шајкашке и Одбора за повратак посмртних остатака вожда и ђенерал-мајора Ђорђа Стратимировића, војног команданта Српске Војводине, посмртни остаци овог српског великана пренети су у Србију из Беча, где је сахрањен 1908. године.

По благослову епископа сремског г. Василија, вожд Стратимировић је, уз највише државне и војне
почасти, положен да почива у порти хиландарског метоха, Манастира Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима.

У Саборној Цркви у Сремским Карловцима је служена заупокојена Света архијерејска Литургија, а у њеном наставку и парастос за покој душе вожда Стратимировића, након чега је уследила свечаност испред Храма, као и сам чин сахране у порти поменутог Манастира.

По благослову Његове Светости архиепископа пећског, митрополита београдско-карловачког и патријарха српског г. Порфирија и епископа г. Василија, началствовао је епископ хвостански г. Јустин, викар Патријарха српског. Саслуживало му је дванаест свештеника и двојица ђакона Епархије сремске у присуству државних и војних званичника, што све сведочи о значају овог догађаја од интереса за читав српски народ.
Били су сабрани и директни потомци вожда Ђорђа: проф. Иван Стратимировић и његов син доц. др Ђорђе Стратимировић са породицом, као и Стефан Стратимировић са породицом.

Кад узмемо у обзир чињеницу да је, у крипти истог овог Храма, сахрањен и најпознатији представник ове српске аристократске породице и стриц вожда Ђорђа – митрополит карловачки Стефан (Стратимировић), онда читав овај догађај добија још дубље значење, не само за ову високоблагородну породицу, већ и за народ којем је столећима служила.

Стратимировићи су старо средњовековно српско племство, које је признато и од стране Венеције, Хабзбурга и Руског Царства, што сведочи да је реч о племићкој кући највшег могућег степена и реномеа у европским оквирима. У сродству су са Балшићима, па и самим Немањићима, али и са
Поповићима-Текелијама и другим српским аристократским породицама, као што су Нако од Великог Семиклуша и Зако од Бајше.

Овом свештеном испрађају су на значају дали и: Игор Мировић, председник Покрајинске Владе; Иштван Пастор, председник Скупштине Војводине; Стефан Кркобабић, потпредседник Скупштине Србије, као и други представници државних, покрајинских и локалних власти, представници медија, културног и јавног живота и мноштво верног народа.

Дан раније, одар са посмртним остацима овог великана био је изложен за одавање поште у Храму, где је било омогућено одавање поште. Указана му је највиша могућа почаст, што се огледало у чињеници да је одар, био прекривен традиционалном заставом Војводине, док је, од изношења из
Храма, до литијног преношења до места укопа, био прекривен заставом Србије. Поред свештенства, званичника и верног народа, био је испраћен са почасном стражом Гарде Војске
Србије и уз учешће Репрезентативног оркестра Гарде Војске Србије. На челу поменуте литије су гардисти носили Крст и минијатуре одликовања покојног Вожда, које су сачуване у његовој породици до данашњих дана.

Био је носилац великог броја високих одликовања Кнежевине Србије, Кнежевине Црне Горе, Руског Царства и Аустро-угарске Царевине, као што су: Орден Таковског крста, Орден Књаза Данила I, Императорски Орден Свете Ане, Императорски Орден Свeтог Равноапостолног кнеза Владимира са мачевима, Царски орден Леополда, Медаља за храброст “Милош Обилић”, Ратна медаља 1873. и Медаља за војне заслуге.

Колики је значај ове, назаслужено заборављене, историјске личности видимо и из чињенице да је он био један од ретких наших угледника, који је имао близак однос са представницима све три српске нововековне владарске династије, тј. и са Петровићима-Његошима и са Карађорђевима и са Обреновићима.

Био је близак пријатељ владике Петра II (Петровића-Његоша), који га је одликовао првом Медаљом за храброст ”Милош Обилић”. Сарађивао је и са кнезом Данилом I, за чије је владе радио на организацији и устројавању редовне црногорске војске. Пријатељ и кум му је био кнез Михаило Обреновић III, а одликовали су га кнежеви Милан Обреновић IV и Никола I. Кнез Александар I Карађорђевић се дивио његовом јунаштву, те му је даровао ђенералску униформу, коју је добио на поклон од руског цара. Поклонио му је и сабљу, као и две кубуре свог оца – Карађорђа, што говори о каквој личности је реч и колики је наш грех био што смо дозволили да буде заборављен и да његов аманет чека на испуњење више од века.

Након богослужења, одар са посмртним остацима вожда Стратимировића је постављен на плато испред Храма, где је одржан пригодан програм. Сабранима су се обратили Игор Мировић, Иван Стратимировић и Александар Ђурђев, председник Одбора.

Потом је кренула пратња до Манастира, где је Вожд положен на вечни починак. Посмртни остаци, прекривени државном заставом, постављени су на лафет и молитвено су испраћени од стране Његовог Преосвештенства, свештенства, представника Војске, државних званичника и сабраног народа.

Овим је посведочена благодарност на његовој верности и доприносу на делу стварања Српске Војводине, као првог корака у подвигу ослобођења и уједињења свих српских земаља.

Није без значаја напоменути да, у крипти испод олтара католикона поменутог Манастира, већ, почивају и двојица других великана наше повести и духовности: патријарх Георгије I (Бранковић) и патријарх Лукијан (Богдановић), док је у манастирској порти, већ, сахрањено и више других значајних личности из богате повести Сремских Карловаца. О томе сведочи и спомен-плоча, коју су 1793. године, на фасаду манастирске цркве, поставили епископ темишварски Петар (Петровић) и епископ бачки Јован (Јовановић), у спомен њихових родитеља.

Након полагања посмртних остатака вожда Стратимировића на место њиховог починка, званице су присуствовале коктелу, који је приређен у сали Патријаршијског Двора у Сремским
Карловцима. Тада је обављена и инвеститура Крстом Вожда Ђорђа Стратимировића, који је уручен епископу хвостанском г. Јустину, протосинђелу др Клеопи (Стефановићу), игуману Манастира Ваведења Пресвете Богородице, официрима Војске Србије, свештенству и другим угледницима, који су
допринели да се последња воља вожда Стратимировића испуни и да ова свечаност протекне у најбољем реду.

Инвеституру су, испред Одбора, обавили: Иван Стратимировић, као најстарији члан породице; Александар Ђурђев; Данијел Кулачин и ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, секретар Центра за истраживање православног монархизма, који се прочитао и следећи архијерејски благослов:

”У име Оца и Сина и Светога Духа. Амин.
Примивши Молбу Центра за развој Шајкашке, Одбора за повратак посмртних остатака вожда
Ђорђа Стратимировића и представника породице Стратимировић, којом се моли за благослов за
установљавање и додељивање нарочитог признања, Крст Вожда Ђорђа Стратимировића – овим
дајемо свој благослов да се речено признање успостави и додељује, са молитвом Господу да
додељивањем овог признања његови славодобитници буду додатно подстакнути да вредно раде у
славу Божију, на ползу наше Свете Цркве и на даљем сведочењу високих идеала за које је живео и
борио се великан, чије име ово признање носи, а који ће убудуће почивати у порти Манастира
Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима.
С благословом,
Епископ сремски Василије”

А потом и текст Указа о одликовању:

”Центар за развој Шајкашке, са благословом Његовог Преосвештенства епископа сремског г. Василија и уз сагласност породице Пл. Стратимировића од Кулпина, нашао је за потребно издати следећи Указ: Осведочени у самопрегорно служење Богу и Српској Православној Цркви и њеном народу широм српских земаља и расејања, као и у пожртвовано истрајавање на вредностима светосавске духовности и идејама свесрпског јединства, а особито у знак признања за показану верност и значајан допринос на делу сведочења вредности и очувања традиција Српске Војводине,
одликујемо Крстом Вожда Ђорђа Стратимировића. У Сремским Карловцима, 27.9.2021. Епископ сремски Василије

Председник Центра за развој шајкашке, Данијел Кулачин
у име породице Иван Стратимировић”.

(Извор: ”Православље” бр.1310, 15. октобар 2021, стр. 20-21)

Прочитајте још:

„Нескривено радимо на пројекту самосталне Републике Српске“: Додик поново изнервирао Брисел

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: