Voljeni car koji je ukinuo kmetstvo: Na današnji dan rođen Aleksandar II Nikolajevič Romanov

Priredio: Miomir Đurišić

Na današnji dan, 29. aprila 1818. rođen Aleksandar II Nikolajevič Romanov, ruski car od 1855. Tokom njegove vladavine ukinuto je kmetstvo, reformisani sudovi, data ograničena samouprava gubernijama i gradovima. U februaru 1881. ubio ga pripadnik organizacije “Narodna volja”.

Imperator Aleksandar II je ušao u istoriju kao autor velikih reformi od kojih je najvažnije ukidanje kmetstva (obespravljenog položaja seljaka u Rusiji). Ubijen je od ruke terorista-revolucionara.

Aleksandrov otac je bio Nikolaj I, jedan od najkonzervativnijih monarha u ruskoj istoriji. Zbog svoje strogosti dobio je nadimak „Palkin“ (rus. „palka“ je palica, u to vreme popularno sredstvo kažnjavanja), a posle beskompromisnog gušenja revolucije u Austrougarskoj dobio je nadimak „žandar Evrope“.

Poraz u Krimskom ratu (1853-1856) pokazao je da je konzervativna Rusija slabija od koalicije evropskih sila. Bile su neophodne promene. Kada je Aleksandar stupio na presto 1855. godine već je jasno sagledavao potrebu za reformama. Aleksandar II nije bio reformator po vokaciji, ali je to postao kao čovek trezvenog uma i dobre volje jer je vreme zahtevalo te reforme.

Pre ukidanja ruskog kmetstva 1861. godine seljaci centralnih ruskih gubernija lično su zavisili od spahija koji su ponekad mogli i da ih prebiju nasmrt, da ih prodaju ili izgube na kartama. Formalno je ruski zakon toga doba zabranjivao ubistvo seljaka, ali po pravilu spahije nisu bile ozbiljno kažnjavane za tako nešto.

Svojom reformom car je darovao seljacima ličnu slobodu, ali većina zemlje na kojoj su radili ostala je u vlasništvu spahija. Da bi postali pravi domaćini na svojoj zemlji seljaci su morali da je otkupe od spahija. Mnogima je trebalo nekoliko decenija da to postignu.

Carev reformatorski poriv nije se odrazio samo kroz ukidanje kmetstva. U njegovo doba uveden je sistem lokalne samouprave, oslabljena je stroga cenzura, a armija je osavremenjena i smanjen je broj vojnika. Aleksandar II je usavršio sistem visokog obrazovanja. Univerziteti su postali nezavisniji. Modernizovao je i sudstvo i finansijski sistem.

U vreme Aleksandrove vladavine imperija se dosta proširila: ruska teritorija se u Srednjoj Aziji prostrla do Irana, a na Dalekom istoku do Tihog okeana. U to vreme je konačno pokoren Severni Kavkaz, ali je istovremeno 1867. godine Aljaska prodata Sjedinjenim Američkim Državama, a 1875. godine su Kurilska ostrva data Japanu u zamenu za Sahalin. Tada se smatralo da su Aljaska i Kurilska ostrva suviše udaljene teritorije koje je teško braniti.

Kako glasi istorijska anegdota, jednom je Aleksandar II posetio mali ruski grad i iznenada odlučio da ode u crkvu za vreme bogosluženja kada je tamo bilo puno naroda. Načelnik lokalne policije nije očekivao takav postupak i požurio je ispred imperatora da odgura narod kako bi oslobodio put Njegovom Veličanstvu. „Sa poštovanjem! Sa strahopoštovanjem!“, vikao je on udarajući sve redom pesnicama. Imperator je čuo šta govori policajac, dugo se smejao i rekao da sada shvata kako se u Rusiji ljudima usađuje „poštovanje i strahopoštovanje”.

Jedna od njegovih krilatica puna je carske melanholije: „Upravljati Rusijom nije teško, ali je potpuno beskorisno“.

U vreme Aleksandra II ruski revolucionari su prvi put počeli da koriste terorizam kao sredstvo borbe za vlast, i sam imperator je postao njihova meta. Teroristi su prvi atentat na njega izvršili 1866. godine, a kasnije još četiri: u cara su pucali, bacali su na njega bombe i dizali u vazduh carski voz.

Poslednji atentat je bio koban. Prvog marta 1881. godine u Peterburgu su članovi revolucionarne terorističke organizacije „Narodna volja“ izvršili bombaški napad na kolonu vozila u kojoj je bio car. Aleksandar je tada smrtno ranjen. Izdahnuo je nekoliko časova kasnije. Na mestu pogibije podignut je Hram Spasa na krvi, koji je postao jedan od zaštitnih znakova Peterburga.

Izvor: Mitropolija