Војничка

Српска војска у Првом свјетском рату, илустрација
Пише: Милица Краљ
Сунце Му жарко Љубим из овог безданог гробца
и калопер на шајкачи у зеву поноћног ропца
И зрно презрелог јечма у проклијалој влати
И метак машингевера што живот ми прекрати
Капљу Му прву причесну у кондиру од снега
Изгрцан плач у слами испод незнана брега
Задњу Му стопу Љубим на друмима без трага
И мирис зеленике док чили мушка снага
Љубим Му цветић модри на везеној марами
Што ми га посмрче на мртве груди стави
И грубе дланове старице сузама од босиља
Последњи данак бели што у сумрачју тиња