Недавно нашим људима који планирају да се врате у матицу пућен апел надлежних да дођу и улажу у пољопривреду и задругарство. Позив су упутили копредседник Националног тима за препород села Србије, министар Милан Кркобабић и академик Драган Шкорић. Како наводе из кабинета министра за регионални развој, стигла су бројна питања повратника, а најчешће их занима – у коју производњу се исплати улагати и у које крајеве Србије ваља инвестирати.
Национални тим за препород села Србије у серијалу који ће уследити наредних дана, а почео је данас, одговораће на питања наших сународника према тематским областима. Прва је воћарство.
Након што су обављене консултације са стручњацима Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности, министар Кркобабић и академик Шкорић истичу да воћарство показало као одличан модел у развоју неразвијених подручја Србије и у решавању економских, социјалних и демографских проблема. У тој области још нисмо искористили агроеколошке услове које имамо и у воћарство вреди инвестирати.
„Први извозни посао Србије у Америку је био извоз сувих шљива 1893. године, када је извезено 30.000 тона шљива, инкасирано 37 милиона долара и – Србија је избегла финансијску кризу. Волео бих да и данас извоз воћа и воћних прерађевина буде златни посао Србије!“, поручио је Кркобабић.
Копредседници Националног тима за препород села Србије истичу да, према међународно признатом искуству професора Зорана Кесеровића, једна породица у Србији може пристојно да живи од: 2 хектара боровнице, 3,5 до 4 хектара малина, од 2,5 до 3 хектара јагода и трешања, ако засади купине, јабуке и крушке на 5 хектара, или орах, леску, вишњу, шљиву или брескву на површини од 10 хектара. Велике шансе за финансијски успех постоје и у гајењу јагодастих воћних врста у пластеницима.
На питање „а које сорте воћа је најбоље садити“, они су се најпре фокусирали на шљиве.
По њима су препоручљиве чачанска лепотица, чачанска родна, стенлеј и свакако пожегача као најбоља сорта за прераду, а црвена ранка као веома погодна за производњу ракија.
Од нових сорти одличне су топтејст и презента. Од јабука предлажемо сорте: златни делишес и гала са својим клоновима, грени смит, фуџи.
Међу вишњама препознатљива у Европи као најбоља за прераду је облачинска, али треба садити и крупноплодне сорте као што је шумадинка створена у Институту за воћарство у Чачку, као и мађарске сорте ерди ботермо, ерди јубилеум и ујфертошка гроздаста.
Дуња је веома перспективна, а требало би садити лесковачку и врањску али и бугарске сорте асеница, хемис и тријумф. Из Националног тима истичу да би више простора требало посветити чувеној аутохтоној сорти – крушки караманки, али би свакако требало садити виљамовку, аустралијску сорту пакамс тријумф и италијанске турандот и кармен.
Међу јагодама, сорта клери је водећа, док су за пластеничку производњу одличне алба и џоли.
Из министарства поручују да шанса да повратници из иностранства инвестирају у воћарство и зараде за пристојан живот своје породице постоји у свим крајевима Србије.
У суботичко-хоргошком региону најбоље успевају јабука и вишња. Фрушкогорски је погодан за све воћне врсте али најбоље резултате дају јабука, бресква, трешња и вишња.
Подунавски регион је погодан за већину воћних врста, али се највише гаје: јабука, бресква, крушка, трешња и кајсија.
Тимочки регион је веома добар за производњу ораха, леске и вишње, а Шумадијски рејон за производњу јабуке, шљиве, малине, купине, јагоде, боровнице, брескве и крушке.
Западноморавски рејон – Краљево, Чачак и Ужице – погодан је за шљиву, малину и боровницу.
У Јужноморавском региону – у Лесковцу, Нишу и Прокупљу најбоље резултате дају: вишња, јагода крушка и боровница.
Е сад, када произведу, па временом дођу до фазе да желе и могу да извозе, није лоше да занају да у су структури извоза пољопривредних производа Србије три воћне врсте: малина, јабука и вишња се налазе међу првих десет извозних производа. У последње 3-4 године у структури извоза пољопривредних производа, воће и прерађевине од воћа, налазе се на првом месту са више од 600 милиона долара.
И Кркобабићевог кабинета указују да је воћарство кроз историју имало врло важну улогу у развоју економије Србије. У кризним тренуцима захваљујући извозу воћа више пута спасавана је српска економија.
„Тако је и данас. И актуелни пројекат обнове задругарства ‘500 задруга у 500’ села је показао да су воћари добро организовани. Управо су задруге из поменутог пројекта које се баве искључиво производњом или прерадом воћа по успешности убедљиво на првом месту“, наведено је у саопштењу.
Није на одмет знати да су од четири сложене задруге у Србији, две воћарске: „Наши Воћари“ у Милићеву селу, поред Пожеге са тежишњом производњом малина и „Сложни воћари“ у Новом Сланкамену, општина Инђија, која највише производи јабуке.
Извор: Привредни.рс
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Neka rade ove vocnjake sto su napusteni jer ljudi nemaju racuna da ih obradjuju. Sve je lepo na papiru a kad dodje vreme za bebu niti ima beraca niti otkupa a cena 5 do max 20 dinara za jabuku. Ne pokrivamo ni troskove prskanja. Iz Beograda sve to bajkovito izgleda……
Mozda on i moze. „Zaradilo“ se dobro u JP Posta Srbije. Da li degen zna, da za 10 hektara oraha, treba najmanje 200 hiljada eur. I da se ceka prihod 10 godina. Evo nasi iz inostranstva trce da im daju novac…
Na čemu su ovi ljudi? Koliko je potrebno hektara koke za ovakve nebuloze?
Bas smo udruzeni , nikad bolje .Verovatno sa njim medjusobno.?????
Cuj 15hektara ljesnjaka..alo da li si ti normalan znas li koliko kosta 15hektara da se kupi zenlje?Imam osjecaj da se neko zajebava sa nama.
Kako da ne.a kada dođe vreme za otkup onda neke minimalne cene.
3.5 do 4 hektata malune. Ja je ceo zivot gajio i brao. Zna li sta je rekao? Iz fotelje je u pravu. U njivi, evo neka mi resi samo jedan problem, neka mi nadje ko ce da obere tih par hektara, ne pitam za cenu.