Влајко Ћулафић – вјерни чувар српског језика
На херцегновском Тргу од ћирилице прексиноћ је представљен пјеснички опус Влајка Ћулафића.
Књижевни критичар Желидарг Никчевић казао је да је на једној од претходних вечери, када је гостовао Веселин Матовић, говорено о потреби да се српски језик сачува и да се његова баснословна енергија практикује у школама, умјетности и науци. У том контексту, каже Никчевић, поезија Влајка Ћулафића има посебну улогу. Иначе, додаје Никчевић, поезија је област у којој језик најчистије живи и дише, а пјесници увијек тај језик занављају и проналазе нове форме у којима се освједочује језичка снага и љепота.
“Један од таквих аутора је Ћулафић, уредник листа “Свевиђе”, Епархије будимљанско – никшићке. Објавио је десетак књига поезије, а истакнут је и као сатиричар. Добитник је неколико значајних награда као што су “Бошко Пушоњић” за новинарство, Безаревићева награда за сатиричну причу, награда Општине Беране за животно дјело и Златна медаља Св. Георгија.
Његово пјесништво представља један од најзанимљивих и највреднијих прилога савременој српској поезији која штити прошло богатство и нашу свакодневну националну свијест и савјест. Он демонстрира изванредну језичку, духовну и религозну свијест кроз читав свој пјеснички опус. Ћулафић кроз мотиве из Јеванђеља презентује и садашњу судбину српског народа – нагласио је Никчевић.
Ћулафићева најкомплекснија поема, оцјењује Никчевић, “Небеска тапија” – поема о Косову и Метохији, јесте драма и узвишена српска тема, а написана је на такав начин да припада самом врху српске књижевности.
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
