Владимир Пиштало: Народна библиотека Србије није само читаоница, него културно раскршће
1 min read
фото: Евгений Самарин/Спутњик
На свечаности која је данас уприличена поводом 189. рођендан Народне библиотеке Србије, Пиштало је истакао да је међу новинама које ова установа планира у даљем периоду и увођење награде за најбољу књигу, о чијим би лауреатима одлучивали писци, јер „они најбоље знају како се ствара и вреднује литература“.
Према Пишталовим речима, један од приоритета у раду Народне библиотеке Србије у наредном периоду биће унапређење њеног сајта, као и дугогододишњи пројекат изградње депоа, за који би ових дана требало да буде завршено архитектонско решење.
„Народној библиотеци је потребно и више лабораторија за рестаурацију, јер књиге које пропадну, пропале су заувек. Никакав ружичасти хоризонт у будућности не може их заштитити од нас“, упозорио је Владимир Пиштало.
Маја Гојковић: Народна библиотека је наш аутентични савременик
Свечаности је присуствовала и министарка културе Србије Маја Гојковић која је истакла да Народна библиотека Србије није само чувар нашег колективног сећања, него и наш аутентични савременик.
„Трајући скоро два века Народна библиотека је подједнако с државом учествовала у свим њеним успонима и заједно делила тешка времена. У библиотеци се чувају непроцењиви рукописи наше националне и културне баштине, који нам помажу да сагледамо оно што смо били и што смо сада и да на тај начин поставимо боље темеље за оно што ћемо бити“, рекла је Маја Гојковић.
Матијевић: Љубав у доба великих пошасти
Ове године беседу поводом рођендана Народне библиотеке Србије прочитао је писац Владан Матијевић, посветивши своју реч Андрићевом Осману, књижевном јунаку чија болна љубавна епизода указује на то колико и, наизглед, мале патње за некога могу бити велике и трагичне.
„У времену када је више него икада важно бити најлепши, најјачи, најбољи, главни, први, када се свакодневно смењују слике великих победа и достигнућа, из неког разлога сетим се Османа, суштог губитеља, младића који се, измакавши својим киријџијама, на самом уласку у Вишеград, одједном нашао лице у лице с девојком која је откривена прала руке и хладила запарене образе“, навео је Владан Матијевић, додајучи да је светска књижевност пуна прича о великим љубавима, компликованом односу мушкарца и жене за који нам се само чини да у доба брзих машина и програмираних људи није битна тема.