• Поглед
• Топ 1

Влада, коначно, проговорила

2 месеца ‎ ИН4С

Емило Лабудовић

Пише: Емило Лабудовић

Дуго времена сам покушавао да дешифрујем којим језиком говори наша Влада и настојао да раумијем то што говори. На моменте ми се чинило да уопште не говори. Ћутање је било немушти одговор на најважнија питања, нарочио она која су, трајношћу и озбиљношћу, излазила из узаног оквира упорног кокодакања о евроатланским интеграцијама. Па сам се све вријеме питао разумију ли их ови „ моји“ игдје ишта?

А и кад би Влада била притјерана уза зид и морала да прокамени коју, личило је то на сувопарни есперанто или знаковни говор. Понекад је то вукло на чисти јапански, са „осака“ акцентом. Онај Ибрахимовић, „селам ли му и алејкум ли му“, углавном је заносио на арапски, уз озбиљне примјесе албанског и кроатизма.

Углавном, нешто попут Вавилонске куле коју је Господ казнио да не разумије саму себе. Господе, а што казни и нас?

Кад, гле чуда, Влада коначно проговори, декретом, на чистом „матерњем“, тако да је, кажу, онај Чиргић поскочио до неба. Енергично, како само и приличи Спајкију, на чистом матерњем, уз она два слова каквих нема ни на једном језику и писму свијета, од клинастог писма па до ових најновијих којима се служи вјештачка интелигенција, пресјечен је Гордијев чвор и спасен читав црногорски образовни систем. Спасен је ФЦЈК (ваљда му тако гласи скраћеница), а тиме и читав образовно – културни простор Црне Горе. Јер, ко се не образује на „матерњем“, боље да се школе није ни дохватао.

Да се разумијемо, немам ја ништа против „матерњег“, нека им га за све паре, али само за њихове паре. Ако хоће и ако имају новца, нека оснивају и финансирају не само оно Чиргићево недоношче од факултета, већ и читав универзитет. Кадра, ваљда, имају. Она са капицом се већ довољно испраксирала, префарбала своју диплому и са чистог српског којим јој је била написана превела је и нострификовала на „матерњи“ јој.

Парама којима располаже Влада, а које су и наше, народне, ред би било трошити само на државне факултете.

Али, Влада се изјаснила да, пошто говори „матерњим“, логично је да сачува, подржи и ојача његов „нуклеус“ – Аднанов ФЦЈК, шта му год то значило.

Мајка је мајка, светиња над светињама, па би, по тој логици и „матерњи“ требало да ужива исти статус. Али, кад пород угризе мајку за сису онда се изроде и разни изроди: чиргићеваци, са и без капице. А још кад им се Влада обрати на „матерњем“, онда дилеме нема. Ипак, питам се шта је са мајкама нас који не познајемо и не признајемо „матерњи“? А кудикамо нас је више! Да ли ће, и кад ће, Влада коначно проговорити и на „нашем“? На „нашем“ који је био матерњи и прије „матерњег“? Јесу ли то наше мајке, од прапрапра мајки до данас, биле курве па је на њиховом језику оном нашем „јапанцу“ срамота да проговори?

Али, све је то друго. Прво и најважније је то што се Влада, упркос свим нашим очекивањима, показала владом континуитета и да се Спајке, са већим дијелом свога тима показао као слика и прилика друга предсједника, тј. Јакова од Милатовића. А скупа, прецртана силуета краља од Растока. Изгледа да смо у много чему узалуд кречили.

И да закључим: мајка је мајка, и кад је „мајка“ и еленентарно домаће васпитање забрањује да се мајка псује. Али, пород је нешто друго и зато, и кад би ме на колац набили, рећи ћу ону незаборавну клетву Веса Ракчевића: „све их набијем на колац историје“!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: