Будвански бизнисмен Видо Рађеновић, оптужио је презимењака Лазара Рађеновића, Светозара Маровића и некадашње челнике Прве банке да су му практично уништили живот када су му тражили да код банке, зарад њиховог кредита, заложи земљу коју је претходно већ продао.
Он је то испричао специјалном тужиоцу, у склопу истраге о незаконитој продаји општинске парцеле на брду Кошљун код Будве, за коју ће осим двојице Рађеновића, ускоро пред судом одговарати савјетник премијера Александар Тичић и банкарка Јелица Лела Петричевић.
Рађеновић је тада Ђурђини Ивановић објашњавао како су га актуелни градоначелник Будве и потпредсједник ДПС-а убјеђивали да стави под хипотеку земљу на Кошљуну коју је на намјештеној лицитацији купио од државе, а потом продао Арапима.
Током саслушања у фебруару, рекао је да га је презимењак убјеђивао да већ продату земљу стави под хипотеку како би помогли Маровићу, док му је потпредсједник ДПС-а истовремено причао да ће на тај начин помоћи Првој банци.
Из тог записника произилази да су са кредитом од 3.400.000 еура планирали да врате новац породицама Драговић и Дивановић, чије су паре претходно волшебно нестале са рачуна Прве банке.
На почетку саслушања Рађеновић је детаљно испричао како га је Лазар 2007. године позвао, научио га колику цифру да понуди на лицитацији за парцелу на Кошљуну и казао му да ће касније ту исти земљу купити Арапи по готово десетоструко већој цијени.
Први човјек Будве обећао је да ће завршити и кредит код Прве банке којим ће фирма Вида Рађеновић “СП Луна” моћи да се “надмеће” на лицитацији.
Он је побиједио у тој намјештеној трци, са арапском компанијом “Пионир инвестментс” потписан је купопродајни уговор и они су недуго затим “СП Луни” уплатили два од укупно 11.000.000 еура колико им је продата та земља.
Рађеновић је тужитељици рекао да се по том питању касније ништа није дешавало Пионир инвестментс није уплатио остатак новца, нити су тражили повраћај 2.000.000 еура…
“Покушао сам да ступим у контакт са њима… Једном сам им слао писмо, али ми је оно враћено због непознате адресе. Једном сам ишао и у Подгорицу, али ту фирму нисам нашао. Све је то тако било до 2011. године”, испричао је Рађеновић.
Бизнисмена је, како је причао, Лазар Рађеновић позвао 2011. године.
“Рекао ми је да треба да помогнемо Свету Маровићу, тако што треба да дам ту земљу на хипотеку за кредит код Прве банке. Рекао сам му да то не могу да урадим, јер су ту земљу већ купили они Арапи. Он ми је рекао да се чуо са (Мухамедом) Рашидом и да они то никад неће до краја исплатити.
Било ми је нелогично да могу дати нешто што сам већ продао”, казао је тада Видо Рађеновић.
Према његовим ријечима, након тога позвао га је и Маровић, с ким се нашао у једном локалу у Спортском центру.
“Он започиње причу како треба да помогнемо Првој банци да дамо земљу на хипотеку. Глава ме забољела како је он то све мени испричао, говорио је како ће то све бити завршено и да ће се та хипотека брзо ослободити… Рекао сам видјећу, али нисам ни на шта пристао. Послије тога опет сам Света видио… Позвао ме да дођем до њега и рекао: ‘Дајте Видо, молим вас, да то завршимо, неће ту бити никаквих проблема’.
Послије Маровића, Видо тврди да га је поново звао Лазар и “тражио да то завршимо да би помогли Свету”:
“А, мени је то било чудно, јер ми је Свето говорио да треба да помогнемо Првој банци”… Казао је да је коначно попустио под притиском Лазара Рађеновића и Стевице Драговића, коме је дао лична документа. Драговић је тако на име Вида Рађеновића регистровао фирму „Еудест инвестментс”.
“Након што сам основао ту фирму, звао ме је неко из Прве банке да дођем да потпишем уговор о кредиту. Кад сам дошао, уговор је већ био спреман. Када сам први пут видио у банци Сава Живковића и Милана Перовића, рекао сам им ‘Немојте да имам посљедице због овога’. Они су ми рекли да је све у реду, да се хипотека мора ставити да би се затворио неки дуг, али ми не говоре чији дуг. Потписао сам тада уговор о кредиту”.
Дакле, Видо Рађеновић је тада на име нове фирме добио 3.400.000 еура кредита, а за то је гарантовао земљом коју је већ продао Арапима.
Рекао је да је уговор о томе потписан код нотара у Тивту Р. Ј.
Од закљученог уговора о кредиту, његова фирма међутим добила је “само” 900.000 еура које су уплаћене, како је рекао, физичким лицима Драговићима и Дивановићима.
“Ја сам сматрао да је то тако у реду, јер је то и писало у уговору и требало је да се врати дуг Дивановићима и Драговићима. Ја са њима немам никакве везе, нити сам што њима дужан”, казао је Видо Рађеновић тужитељици Ивановић.
Њега је, како тврди, опет позвао Светозар Маровић и поново су се нашли у Спортском центру: “Он ми је тада рекао да питам у Прву банку зашто су, по кредиту који је одобрен на 3.400.000, исплатили само 900.000еура и упутио ме код Милана Перовића да идем”.
Рекао је да му је Маровић заказао сатанак са Перовићем, на коме му је овај предочио да банка не може исплатити комплетан износ кредита, “јер моја земља под хипотеком не вриједи толико”.
“Предложио ми је да би требало да дамо неку додатну хипотеку. Ја сам рекао да немам ништа што бих могао да додам на ту хипотеку и да ћу ово испричати Свету… Кад сам то пренио Свету, он нешто није посебно реаговао, већ је говорио како банка треба да исплати пуни кредит.”
Видо Рађеновић је казао да је “негдје у 2013. години” срео у Будву Лелу Петричевић, која му је испричала како је у страшном проблему са Светом око неке земље у Подкошљуну и фирмом “Еудест инвестментс”… Казао је да је била изненађена када јој је рекао да је то његова фирма и да су заједно отишли на састанак са Јовом Дивановићем и Бором Костићем: “Тада сам са Јовом Дивановићем започео ову причу око тога што је њему банка узела паре, а сад му их враћају мојим кредитом”.
Он тврди да није знао и да му је намјештено што је својом имовином гарантовао враћање кредита: “На тај начин, угрозио сам личну имовину и може доћи у питање мој пословни простор и породична кућа у селу Тудоровићи”.
“Кад сам видио што се дешава, пошао сам код Света Маровића. Он ми је тада рекао да не мисли да ће ми банка узети кућу и да се јавим Лазару. Звао сам и Лазара. Ништа није ријешио, већ ми је само давао некакве савјете”.
Након свега, тврди да га је прошле године звала Петричевићева и тражила да јој закажем разговор код Маровића.
“Био сам присутан… Јелица је Света питала да се обезбиједи додатна хипотека да би се исплатиле ове паре од кредита, а Свето је почео причу да га пола нисам схватио што је испричао, помињао је некакве фирме, некаква чуда… Можда је Јелица нешто схватила, ја нисам ништа. Моје је мишљење да се Јелица толико ангажовала око рјешавања овог проблема јер је упорно зову ови Дивановићи”, казао је Видо Рађеновић током саслушања.
Видо Рађеновић оптужен је за злоупотребу службеног положаја путем помагања, а Лазар Рађеновић, Тичић и Петричевићева за злопотребу службеног положаја.
Из тужилаштва раније је саопштено да је истрагом утврђено да су Рађеновић и Тичић омогућили предузећу Вида Рађеновића “СП Луна” да побиједи на јавној лицитацији за куповину преко 27.000 квадрата општинске земље у мјесту Кошљун.
Уставни суд раније је оцијенио да је Тичић, противно Уставу, у притвору провео нешто мање од два мјесеца.
У подгоричком Вишем суду, судиће им вијеће којим ће предсједавати Валентина Павличић.
Видо Рађеновић испричао је да се Боро Лазовић први пут у причу укључио када га је позвао да пита да ли је “легао” новац од продаје земље Арапима…
“Мало сам се зачудио што Боро пита за те паре”, казао је.
Испричао је да су потом њих двојица заједно отишли код Петричевићеве у Прву банку, распитивали се о уплати, а она је најавила да ће то брзо бити…
Након што су два милиона уплаћена, вратио је кредит Првој банци и платио порез. Остало је око 500.000 еура.
Дио новца први пут из банке је узео од Петричевићеве: “Службеница је донијела новац који је био спакован у банкарске штосеве, новац нисам бројао, ставили су ми га у кесу Прве банке и ја сам пошао”.
Новац је предао Лазару, а овај му је дао 50.000 еура.
Послије тога, звао га је, каже, Лазовић и рекао му да треба да подигне и остале паре с рачуна.
“Те паре подигао сам у филијали Прве банке у Будви… Кад сам изашао из банке, чуо сам се са Бором Лазовићем. Нашли смо се близу његове куће… Дао сам Бору кесу с парама, чак сам сигуран да је он ту кесу ставио на задње сједиште, јер ју је претходно отворио из ње ми дао 50.000 еура”, казао је Видо Рађеновић.
Како је намјештена лицитација: Лазар је све договорио с банком
Видо Рађеновић испричао је и како је организована намјештена лицитација за продају земље на Кошљуну.
Тврди да га је 2007. позвао Лазар Рађеновић и понудио му да се јави на лицитацију о продаји општинске земље у Поткошљуну. Тада му је, како каже, рекао да ће лицитација бити намјештена и предложио коју цифру да понуди за квдрат те државне земље. Рађеновић је испричао да му је Лазар обећао да ће завршити код Прве банке кредит за куповину те земље, а да ће ту исту парцелу пуно скупље касније продати “неким Арапима“…
На лицитацији коју је водио Александар Тичић, он је понудио договорених 52 еура по квадрату, односно око Л400.000 еура за то земљиште и као најбољи понуђач побиједио.
Послије неког времена, Лазар му је рекао да оде у Прву банку да потпише папире везане за кредит. Тада је, каже, први пут видио банкарку Лелу Петричевић…
“Банци нисам нудио, нити сам имао шта да понудим као обезбјеђење кредита… Све је ишло по договору Лазара Рађеновића са банком”… Када је новац од кредита легао на рачун његове фирме СП Луна, дао је налог да се средства пренесу Општини Будва. Убрзо послије тога звао га је Лазар и казао да Арапин Рашиђ хоће да купи ту земљу за 450 еура по квадрату...
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
