Видје ли га игдје ико?

Пише: Емило Лабудовић

Не знам има ли га Србија или нема, и не бих да се мијешам у те проблеме братске државе. Доста јој је онај Вуковић, а чека и да јој бану ови из ФБИ и ФСБ па да коначно разијеше дилему са почетка. И не само њу, већ и то је ли га, ако га има, употријебила против „недужног и неноружаног народа“ прошле суботе. Осим тога и да се разлучи ако га има – од које је врсте? Је ли то некаква обична звучна топчина, неки „вортекс“ или је нека досад невиђена справа?

А док то дефинитивно не истраже они у чију се не сумња, Србијом и даље звече Алексић, Понош, Тепић… (празне тикве најјаче звоне) да га је било и да је звекнуо тако да се маса људи на улици очас раздвојила надвоје. А то што нико није длановима заштитио уши, што је прва и природна реакција заштите слушног апарата, нема везе. Шта зна маса шта је „звучи топ, само је било важно да се, као уиграни ансамбл „Коло“, разиграју тамо и овамо, а уши..  ко шмиргла уши.

Све ми је одавно јасно. И ови што сваки час звекну неку дебелу лаж а онда од државе и њених органа захтијевају да је докажу и казне поничитеље или ће наставити да шетају и блокирају, и држава што се свако мало правда и доказује недоказиве аксиоме, али ми једно још увијек измиче здраворазумском закључивању. Тај мој осјећај немоћи пред очигледном чињеницом доживио је крешчендо кад сам на слици (понављам – на слици) видио како изгледа тај „звучни топ“, макар га и „вортексом“ звали. Људи моји, па то је читава скаламерија, камиончина која би заузела пола улице и на њој апаратура која се види од „дан хода“, како су некад говорили наши стари.

И сад, гледам и не могу да се опасуљим. Је ли могуће да онолико телевизијских, шпијунских и приватних камера, дронова, поред онолико мобилних телефона чија су се свјетла у оном марку доимала као звјездана галаксија, нико не сними тог монструма од направе!?!? Је ли могуће да толико очију које су вребале сваки корак и сваки потез власти не спазе оно што се комотно дало и из свемира снимити? Је ли могуће, а на снимку се ве јасно види, да маса, након наводног дејства тог монструма, настави нормално да се понаша и креће кад је један од најснажнијих ефеката надзвучног таласа ужасна главобоља, дезорјентација и посртање. Кажу, људи на лицу мјеста падају на цесту као кокошке. То што је некима касније јављено да пођу у Ургентни и пожале се на симптоме, не пије воду. Касно Јанко на Косово стиже!

Људи, макар се звали и протестанти, међутим, и даље не вјерују својим очима. И ушима. И даље истрајавају на томе да боље виде, чују и знају Алексић, Понош, Тепић… „енд компани“, и да коначни суд о свму треба да дају они од преко мора и они иза Урала. Али, човјек здравог разума, који није ни слијеп код очију нити тврд на ушима, мора да се запита: мајку му, па зар га нико од оноликог народа, мимо ово троје, не чу и не видје? И све, на жалост, личи на ону хуморну анегдоту када је жена „ин флагранти“ ухватила мужа у превари, а он јој одговорио: зар више вјерујеш својим очима него своме… томе и томе.

А уколико читалац и сам жели да се увјери у нелогичност ове ујдурме „шетача и блокера“ довољно је да на Гуглу упише „звучни топ“ и видјеће да га је немогуће превидјети и сакрити. Очигледно, неко хоће и даље да нас туца у здрав мозак!

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: