(ВИДЕО) Логично је да Србија има излаз на море
Никола Маловић, Фото: Принтскрин/Јутјуб/ Catena mundi
Никола Маловић у интервјуу датом подкасту „Катена мунди“, одговара водитељу и уреднику Бранимиру Нешићу на бројна питања – од којих, када се саберу, гледалац сазнаје зашто се легитимно може говорити о склоповима Србије и Црне Горе, Црне Горе и Боке Которске, али и Боке Которске и Србије.
Маловић открива како Догодине на мору може постати нови програмски поздрав, те да је логично да Србија има излаз на море.
У динамичном темпу питања и одговора, ређају се теме: да ли је Бока једини фјорд на Медитерану, осјећа ли се у Херцег Новом нота дивљаштва у односу на уређенији Котор, шта је малакологија, да ли Пераст два острва доживљава као дјелове припадајућег му копна, шта су то „фортификоване улице“, зашто су Пераштани убили которског бискупа на олтару острвске цркве Светог Ђорђа, и како је било живјети – кад су постали екскомуницирани из католичке цркве – без могућности да буду крштени, вјенчани, сахрањени по црквеном обреду?
Маловић све вријеме прича бококоторску причу која је једнако непозната Београђанину кад и Подгоричанину. Да ли гријеше они Београђани који мисле да Херцегновљани причају, налик Црногорцима, свега двама акцентима? Знају ли Подгоричани да се снађу кад чују бокељски језик који лингвистички такође не постоји?
Катенин саговорник објашњава да на свијету постоје три врсте људи: живи, мртви и они који плове морима, а да се Приморци дијеле на оне који љубе море али се држе краја, и на оне који плове.
Гледалац опажа море других тема:
Колико је туђих власти упамтила Бока, да ли је историја бокељског поморства уједно и историја Боке, да ли Бока Которска има елементе државности, како се на равним частима ујединила са Црном Гором 1813, и како је други дио синтагме Црна Гора и Бока Которска нестао 1945. године?
Све ове теме, и многе друге, саговорници су третирали у првих 30 минута. Шта ли се тек може чути у наставку…
Кликните на ВИДЕО и одслушајте одговор на питање, шта значи бокељизирати се…
Глиго Бјелица
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Po meni je Malovic genijalni pisac… a za ovu izreku ce ga , vrlo moguce, istorija, a ne samo knjizevnost upamtiti…
„Crnomorski region geografski je smešten u prostor Evroazije.
U crnomorske države, po geografskom položaju, ubrajaju se one koje imaju direktan teritorijalni izlaz na obale Crnog mora: Bugarska, Rumunija, Ukrajina, Rusija, Gruzija i Turska.
U regionalne države crnomorskog regiona ubrajaju se i države koje su povezane sa Crnim morem
vodenim tokovima reka i mora kao što su Srbija i Grčka.
Preko istočnih srpskih suseda, Rumunije i Bugarske, koji geografski (teritorijalno) izlaze na Crno more i preko reke Dunav, koja protiće kroz sve tri države i uliva se u Crno more, Srbija je povezana sa Crnim morem i njegovim regionom.
Crnomorski region za Srbiju kroz istoriju i danas predstavlja geopolitički, ekonomski i bezbednosno važan region. Preko Srbije prolaze trgovinski transferi (legalni i ilegalni) evropskog i svetskog značaja kao i vojni putevi koji povezuju prostor Evroazije….“
Dogodine na moru? Srbija je i bez Crne Gore primorska zemlja, pripada crnomorskom regionu. Naime reka Dunav teče kroz Srbiju oko 580 kilometara, zatim kroz Rumuniju više od 1000 km i uliva se u Crno more.
Kopnena drumska udaljenost od Beograda do bugarske luke Burgas na Crnom moru je 790 km. Izgradjen je i savremeni autoput koridor 10 Beograd-Niš-Dimitrovgrad, takodje i kroz Bugarsku i od granice do Sofije i zatim do luke Burgas. Postoji i železnička veza do te luke, a biće izgradjena i brza železnica.
Zatim preko Bugarske možemo da koristimo savremeni autoput od Sofije na jug Sofija-Blagoevgrad-Kulata, zatim Grčka i ubrzo luka Solun. Gotovo istim putem preko Bugarske postoji i železnička veza do Soluna.
Dok Luka Bar je interesantna najviše zbog robne razmene sa Italijom. Ma koliko da je Italija velika ipak samo jedna zemlja je u pitanju.
Srbija može prilično dobro da se organizuje, i bez Makedonije i bez Crne Gore.
Vi tamo na jugu crnogorci i makedonci, za ruke vašu najbližu braću Šiptare, priznali ste ih za braću 2008 godine, i važne ljude iz stranih ambasada, pa igrajte do mile volje.
Hocemo moja Mirjana, nikakav problem, postuju ljudi tudjei lakse je sa njima
Ko neće brata za brata, imaće tudjina za gospodara.
Dobra analiza… ali kad se pomenuse juzni susedi treba pomenuti da se forsira od zapada luka Drac! Srbi kao narod treba da teze Danubian – Adriatic sistemu, sto znaci da bar Boka Kotorska treba da bude na neki nacin uvezana sa Srbijom!
Трамп је тражио да идемо ка Драчу, а заправо Америци би то одговарало. Да се мала и сиромашна земља задужи (дао би нам чак и кредит), а да ми изградимо пут за америчку и НАТО војску. Које лудило! Америка би имала војни пут од луке Драч преко Албаније и Косова*, затим преко реке Коснаице кроз Куршумлију (родни крај српског витеза Косанчић Ивана) до Прокупља и Ниша, и затим до натовске Бугарске.
И онда се све то упакује у фину обланду да се то гради за бољи живот Срба и Албанаца. Ни Албанцима то не треба, него треба Американцима стационираним на Косову.
Није нам доста колико смо раније годинама улагали за развој неразвијеног Косова, него и сад да наставимо горе него магарци.
Мило није сам смислио отцепљење Црне Горе, него урадио је то по налогу Вашингтона-Брисела-Берлина-Лондона.
Србија држи стратешки гледано најважнији пут на простору бивше Југославије Суботица-Нови Сад-Београд-Ниш- Врање- граница са Македонијом. Заправо у продужетку долином Вардара да Македонија има изграђен савремени аутопут до Грчке то би био пун погодак.
Плус крак од Ниша ка Димитровграду и Софији, дакле преко Хаскова до европског дела Турске и улаз у југозападну Азију, на други континент!
Могуће је да се и Македонија својевремено отцепила по налогу из Лондона и других западних центара моћи. Они су унапред прекрајали Југославију за своје потребе.
Док приметно је да коридор 11 пут за Јужни јадран (Београд-Бар) није у интересу ЕУ. Није зато што Србија која држи већи део пута који повезује Средњу Европу са Грчком и са Турском, још кад би имала и коридор 11 због таквих путева била би најутицајнија на Западном Балкану, заправо на простору бивше Југославије, а то не желе да дозволе.
Железничку пругу Београд-Бар треба реконструисати, или изградити брзу железницу. Из Пријепоља или Бијелог Поља да има крак преко Никшића до Рисна, до врха Боко-которског залива. То би било повољно и за туризам и за везу до резервне (=друге по значају) луке у Котору.
Плус од Никшића преко Билеће и Требиња до места Хум што је ближе Дубровнику. Е то би био правилан утицај на некадашњу Дубровачку републику, а не да се гине под зидинама у освајачком походу као што је покушао Милаш. И ником ништа јер мртви ћуте, а он се представља као да је он једини у целој земљи за сарадњу са ЕУ. Битанга.
U suprotnom pravcu uzvodno Dunav nam obezbedjuje vodenu vezu sa Budimpeštom, Bečom, Bratislavom; dakle sa srednjom Evropom. Nije slučajno što Hrvatska ne prihvata državnu granicu sa Srbijom po sredini reke Dunav. Kad bi pristali na njihove predloge Hrvatska bi nam ispred nosa preotela kontrolu plovidbe Dunavom uzvodno.