Окоштале зиме

Војислав Караџић

”Руке глувонемих су уморне од речи
што из шака желе да се ослободе”

Када глувонијеми, повијени у нечуј
И слијепи пипачи свјетлости
Посве извидају своје бољке
И кад се растрче по бијелом свијету
Да се нагледају и наслушају
Немуштих гласноговорника
Оштрача зуба и неостварених поета
Набијеђених философа
Превијаних лопова
Кафанских помамљеница
И изанђалих политичара –

За тренутак пожеле да се поново преселе
У зиме oкоштале од глувоће и сљепоће.