• Издвојено
• Наша Србија

(ВИДЕО) Грухоњић мирно иде кривим путем: Треба смијенити Вучића и Додика да би се признао геноцид у Сребреници

1 min read

1 дан ‎ ИН4С

Динко Грухоњић поново је пронашао простор да искаже своје плитке и идеолошки замагљене ставове – овога пута на сарајевској телевизији. Као по устаљеној матрици, изрекао је серију флоскула, предвиђања и недоказивих тврдњи, све у функцији свог дугогодишњег политичког ангажмана против свега што има призвук српског, традиционалног или државотворног.

– Ја сам сигуран да се ближи крај Милораду Додику као што се ближи крај његовом ментору у Београду, то је закон спојених посуда, и оног момента када грађани и студенти сломе режим Александра Вучића мирним путем на демонстрацијама и на изборима имаћемо домино ефекат који ће се одразити и у позитивном смислу и на БиХ и на ЦГ и на цели регион – изјавио Грухоњић.

Докле ћемо морати да слушамо изјаве Динка Грухоњића које су у суштини продукт његових фрустрација, није сасвим јасно.

Поставља се логично питање: ко је Динко Грухоњић да се појављује као глас разума, демократских промјена и регионалне стабилности? Чиме је заслужио епитет моралног арбитра у политичким и друштвеним дешавањима, осим чињеницом да деценијама живи од антисрпске реторике, унижавања већинског народа у Србији и бесрамног додворавања страним амбасадама и фондацијама?

Са великом редовношћу и нескривеним презиром према свему што симболише српски национални идентитет, Грухоњић гради своју јавну персону. Преко медијске инфраструктуре коју му омогућавају исти они који се не либе да Србију назову агресором, а Србе геноцидним народом, он учествује у пројекту постепене демонтаже друштвеног и културног ткива Србије и Републике Српске.

Како је могуће да је Динко Грухоњић покушава да прода Србима причу да се он бори за демократију и бољу Србију? Како када је познат по изјавама, попут наредне, коју је дао на трибини “У сусрет 19. стољећу” у Хрватској:

– Лако је вама свима, ја долазим дакле из Војводине. Ми смо једини остали са Србијом ни криви ни дужни, тако да се ја осећам овде као вишеструка мањина. Ја сам ауто-аутошовиниста, мени се пењу по том родословном стаблу па не могу никако да сконтају од којих сам па су ми чак и измислили име Сабахудин, иако ја имам једно лепо име Динко, као Динко Шакић- изјавио је Грухоњић у Дубровнику, алудирајући да носи име као усташки кољач Динко Шакић.

Суштински, проблем није Динко Грухоњић као појединац. Проблем је систем који производи, награђује и подржава људе попут њега. Његова појава и ријечи нису изоловани инциденти већ дио много ширег процеса – оног у којем се свако ко се одриче сопственог народа, вјере, традиције и историје проглашава „грађанином“, „интелектуалцем“ и „борцем за демократију“.

И зато ћемо, на жалост, још дуго морати да слушамо изјаве Динка Грухоњића – не зато што су битне, већ зато што систематски служе једној агенди: деморализацији, фрагментацији и покушају коначног уништења српског националног питања.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: