Чудне дипломатске загонетке

Пише: Јован Лакићевић

Морам признати, на почетку, да је, најблаже речдено, веома чудно да прије шест-седам мјесеци најављени амбасадори САД у Београду и Сарајеву, још нијесу предали акредитиве домаћим властима !
Нико то од политичара и не спомиње, па нема ни објашњења с друге стране „баре“ Остају нам, нам, као и обично, само претпоставке….
Проблем, рецимо, може бити у њиховим српским именима и презименима и Трампов могући компромис са дјеловима дубоке државе, да се причека биланс текућих активности савезниких обавјештајних служби, МИ 6 и БНДа, (овога пута без ЦИАе) у Србији и БиХ… Не бих у овој прилици, а ни иначе, да спомињем њихове „помоћне раднике“ из наше комшијске НДХ, вјечите аустро-њемачке коњушаре и коњеводце, , који су, вођени генетским наслеђем недавно одржали највећи неонацистички, Томпсонов концерт, управо на хоиподрому
Узгред речено, господин Трамп, као српски (па и мој) фаворит у све три минуле изборне утакмице, није ни прстом мрднуо да би се зауставила тзв обојена револуција, која наноси немјерљиве штете ђштете српској привреди, туризму, инвестиционим активностима и подухватима, па и политичком рејтингу Србије. Тако се не понашају могућни пријатељи!
Биће да је господин Трамп, са скромним дипломатским искуством и неким најновијим инфалтивним изјавама, повукао ручну када се судбина Србије и српског корпуса у питању, суочен са закључцима Стејт департмента и врха НАТО пакта из Братиславе од прије 25 година Тада је, наиме одлучено да „Србија и српски корпус треба да нестану до 2030. године треба да нестану са лица земље и да су у том циљу сва средства дозвољена“!

Не могу, наравно да вјерујем да је то била цијена неочекиваног политичког заокрета Србије и помјерања њеног политичког клатна? Или су то њемачке инвестиције у Војводини, у којима је запослено 80 хиљада српских радника? (Нико не спомиње цифру од 50 до 100 хиљада евра субвенција, које држава Србија плаћа по запосленом!

Занимљиво је да се држава Њемачка, што се тиче инвестиција, задржала на подручју Војводине, из које је, након ослобођења, протјерано више десетина хиљада фолјкс дојчера!
Ревандикације (захтјеви за повраћај неправно одузете имовине)јесу термин који, бар засад, нико и не спомиње. Мислим на имовину негдашњих фолксдојчера. Али то никако не значи да њихови потомци о томе не мисле. Да ли ико у актуелној власти мисли о томе- зашто су се њемачке инвестиције ограничиле готово искључиво на територију Војводине?
Наша тзв. спољнотрговинска размјена са Европом, направљена у вријеме досовске издајничке гарнитуре, Лабус-Динкић, Ђелића…, фаворизовањем увозничког лобија, потпуно нам је, поед осталог, унштила пољопривреду, кључну узданицу Србије још од времена Карађпођа и Милоша Не бих, у овој прилици, да спомињем кључне српске бванке и СДК, које су тада уништене.
Нећу никад заборавити сцену у Скупштини Србије, када је шеф посланичког клуба Српске радикалне странке, АВ донио и показао у Скупштини, пругасту, затворску униформу, која ни до данас није стигла до озлоглашеног тамбураша М. Динкића.
Његов пајтос, Веља Илић, тврдуи да хје Млађан нашао и подигао српске паре са Кипра, које су ,у вријеме инфлације и санкција тамо склонили Милошевић и Борка Вучић. Но, да не дужим, феномен Динкић., који се, гле чуда(!), нашао и у оној Дачићевој Влади, никад ни добио чак ни „дипломатско“ разјашњење! Прича се у чаршији да је тамбураш један од главних инвеститора у Београду на води…
Но, да се вратим главној дипломатској загонеци , већ споменутом повратку политичкодипломатског клатна Београда, од БРИКСа према готово упокојеној ЕУ. То сам, својевремено, назвао „вјештином немогућег“, а себе, тим поводом, прозвао геополитичком незналицом Било би ми лакше да није било оног чудног, да не кажем смијешног додатка – „без алтернативе“!
Назвао сам то, прије неколико година, буквалним „везивањем за мртваца“. Била је то асоцијација на неке древне српске ритуале, која ми је за ту прилику пасовала.
И, без обзира, што би друг Моша рекао, спадам у универзалне (новинарске) незналице,поставио бих наглас питање: шта нас то, забога, толико везује за пропалу хазарску Европску унију, васкрснулу хитлеровску коалицију, чија нас је, већина држава, у свпјству чланица НАТОа бомбардовала и разорила земљу? Да нам, можда, нијесу обећале накнаду немјерљиве штете од преко 100 милијарди евра? Пустуитите, господо политичари, личне, „пријатељске везе“ и неке, од раније преузете обавезе, ако вам је заиста стало до Срба и Србије!
По најновијим истраживањима јавног мнења, само је 32 одсто српских житеља за улазак у ЕУ. Ако би на евентуалном референдуму у з ово питање додали и признање Косова као самосталне државе (што је, иначе, међуџсобно условљено) било би их још мање. Па нећете, ваљда,господо, мимо воље народа!
Знам да нећете, али, збога, маните се малоумне и глупе мантре како то ви мислите озбиљно.
У суочавању са чињеницом да су инвестиције ншег заиста искреног пријатеља Кине у Србију стигле до бројке од 7,2 милијарде долара у минулој години, пада у воду изговор како смо зависни од нама непријатељске Европе!
Поготово ако имамо на уму ону Сијеву реченицу из Москве, упућене АВ: „За све што вам треба, само нам се обратите“!
Можда неки јесу „зависни“, али Србија, на срећу, није!