(ВИДЕО) „Другосрбијанска“ културна сцена – алат трача и идеолошке пропаганде

Eмисијa „24 минута“ са Зораном Кесићем, у којој је гошћа била пјесникиња Радмила Петровић, још једном је показала како служи за инструментализацију хумора у служби наметања културних и идеолошких наратива.  Уплив личних анегдота о преминулим великанима српске књижевности, изнесених у облику сензационалног трача, поприма форму медијског некрофилијског спектакла. Оне више нису ту да одговоре, да објасне или демантују. Умјесто тога, њихова личност постаје платформа за разигравање нових друштвених „вриједности“, наметнутих као норме, под плаштом напретка и слободе. У питању није само етички пад, већ дубока ерозија умјетничког кредибилитета. Наиме, у истој емисији медијски форсирана пјесникиња Петровић каже „да се прича“ да су српске књижевнице Десанка Максимовић и Мира Алечковић биле у романтичној вези.

Овдје није ријеч о политици, већ о нечим опаснијем: културној стратегији у којој се форсирају „пожељне“ фигуре и поруке, често с ниским хумористичким достојанством, а на рачун талентованих умјетника који не припадају тренутно популарном идеолошком кругу. Они који годинама стварају у тишини, без скандала, без личне драме, остају у сјени оних који умјетност користе као средство личне промоције и социјалне агенде.

Гостовање у ударном термину постаје награда не за умјетност, већ за ангажованост у мрежи идеолошке подршке — били то разни активизми, ЛГБТ наратив или просто прилагођавање диктату медијског тренда. Томе јасно у прилог свједоче гостовања и „шале“ које намеће Кесић у својој емисији.

Прочитајте ЈОШ: