• Насловна
• Топ 0

(ВИДЕО) Час историје на Газиместану: „Косово – Србија“, скандирала и Црна Гора

1 min read

2 месеца ‎ ИН4С

На Газиместану, на Видовдан, није било говорника који се намеће, нити пароле која је наметнута. Било је само народа – српског, трпељивог и вјечног. Сабраног из свих крајева гдје се Србин Богу моли и српском завјету клони.

Прослава је започела светом архијерејском литургијом у манастиру Грачаница, коју је служио митрополит црногорско-приморски Јоаникије, уз више архијереја Српске православне цркве. У присуству бројних вјерника, Божији мир спустио се на Косово поље, а одмах по завршетку литургије, у порти манастира уручен је орден Мајке девет Југовића мајкама са четворо и више дјеце – оним истинским чуваркама српског имена и надања.
А потом – Газиместан. Сабрало се све: омладина, старци, мајке с дјецом, свештенство, барјаци, завјети. Са свих страна – из Црне Горе, Републике Српске, централне Србије, расејања. Са тробојкама у рукама и срцем на мјесту.

Парастос косовским јунацима служили су митрополит Јоаникије и владика рашко-призренски Теодосије. У бесједи се обратио и владика Јован Ћулибрк, снажно и пророчки:

„Газиместан је завјетни храм српског народа. Педесет година смо се одрицали Бога, рушили своје храмове и служили идолима. Као што је Аврам видио Бога, тако је и цар Лазар видио пророка Илију, који му је донио књигу. И он је изабрао Царство Небеско. Нестају они који се одричу Бога. А ко не поштује Косовски завјет, нема ни прошлости, ни садашњости, ни будућности.“

Након молитве, услиједио је културно-умјетнички програм. Али најснажнија тачка тог програма дошла је од народа. Омладина је спонтано запјевала „Ој, Косово, Косово“, а онда, из грла, из срца, из дубине, заорило се: „Косово – Србија!“ То није била парола, него завјет. Није била порука медијима, него призив генерацијама.

Скандирала је и Црна Гора. Она истинска – вјерна, ћутљива кад треба, гласна кад мора.
Међу присутнима био је и Балша Војводић, студент из Сутомора, који је први пут дошао на Косово и Метохију. У Косовској Митровици угостио га је пријатељ Стефан Јовановић, такође из Сутомора, студент у Митровици. Заједно су недавно били у Хиландару, а сада, кажу, довршили своје завјетно путовање.
„Дошао сам да се поклоним сјенима наших јунака. Косово је наше извориште. Ово је више од пута, ово је час душе“, казао је Балша за ИН4С.

Присутни су били и представници Канцеларије за Косово и Метохију – Милена Парлић, Душица Николић и Милош Терзић – као и представници Српске листе. Славко Симић за ИН4С је рекао:
„Када сте у Грачаници и на Газиместану, сувишно је било шта рећи. Довољно је погледати овај народ који је дошао са свих страна. Док је овако, има наде.“

 Док се у кабинетима у Бриселу, намећу рјешења за Космет, народ на Газиместану понавља завјет: Косово – Србија. Чује се, док год има ко да памти. А има.

Они који мисле да ће вријеме избрисати завјет, не разумију српски народ. Завјет није документ, већ живо предање, крв у крви, ријеч у пјесми, молитва у сузама. Он се не намеће, он се наслеђује.
На Газиместану, на дан када је цар Лазар изабрао не пролазну побједу, него вјечну истину, народ је показао да није изгубио пут. Напротив, више него икад зна гдје је истина, коме припада и у шта вјерује.
Није било политичара да се сликају, али су били дјечаци са крстовима од шперплоче, мајке са вијенцима, дједови са иконама. Није било камера које ће пренијети истину, али је било хиљаде срца која ће је пренијети својој дјеци.
У Грачаници и на Газиместану, Видовдан није био у календару, него у кораку. Није био у протоколу, него у појању. Није био у говорима, него у ћутању које све говори.
На том ћутању, на том пјесмом испуњеном пољу, Црна Гора није имала своју власт. Али је имала своју дјецу. Имала је свог Лазара. Имала је част.
И зато ће, док год на Видовдан у Грачаницу стижу колоне, а на Газиместану одјекују ријечи „Косово – Србија“, српски народ знати не само ко је био, него и ко јесте. И куда иде.

Насиље Куртијеве полиције бацило сјенку Милош Митровић, Јован Мердовић, Никола Голубовић, Милош Ајковић и Марко Лакић — петорица су ходочасника из Црне Горе који су данас били ухапшени на Газиместану, само зато што су, по наводима тзв. „косовске полиције“, својом одјећом и пјевањем пјесама „подстицали на мржњу“. Њихова имена стоје као свједочанство наставка прогањања српске слободе и идентитета на Косову и Метохији.

Међу 17 приведених, ови момци су касно поподне пуштени и већ су у Црној Гори. Карактер репресивне и антицивилизацијске власти у Приштини најбоље се огледа у случају Милоша Ајковића, који је, за невјеровање, приведен само зато што је био обучен у црногорску народну ношњу.

И ако је ко својим изгледом и пјесмом „позивао на мржњу“, то је био режим Аљбина Куртија, који годинама систематски сатире све што је српско — вјеру, језик, културу, па и обично ходање у ношњи. Фашистички дух власти у Приштини није више ни прикривен, већ постаје отворено бруталан и опскуран.
Но, српски ходочасници не одустају — Газиместан живи, Видовдан живи, и Црна Гора, коју они представљају, показује да јој је Косово и Метохија у срцу.

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: