Ča­ru­ga: Velimirović nam dao pare iako je već bio pod Katnićevom kontrolom

Pred­sjed­nik Sve­srp­skog čet­nič­kog po­kre­ta Mi­lan Pa­va­so­vić, zva­ni Ča­ru­ga, op­tu­žio je Mir­ka Ve­li­mi­ro­vi­ća iz Zu­bi­nog po­to­ka da je pre­va­rio nje­go­ve lju­de i da im je na­mje­stio hap­še­nje u Cr­noj Go­ri pod la­žnom op­tu­žbom da su spre­ma­li „te­ro­ri­stič­ke na­pa­de” na dan iz­bo­ra, 16. ok­to­bra.

Pa­va­so­vić tvr­di da im je Ve­li­mi­ro­vić na sa­stan­ku, ne­dje­lju da­na pred iz­bo­re u Cr­noj Go­ri, re­kao da što vi­še lju­di iz tog čet­nič­kog po­kre­ta tre­ba da ode u Pod­go­ri­cu da po­dr­ži opo­zi­ci­o­ni skup ko­ji se or­ga­ni­zu­je tog da­na.

Ve­li­mi­ro­vić ta­da, tvr­di Pa­va­so­vić, ni­je po­mi­njao ni oruž­je, ni Alek­san­dra Sin­đe­li­ća ni Bra­ti­sla­va Di­ki­ća, kao ni bi­lo ka­ka­ve na­pa­de ko­je ta gru­pa tre­ba da iz­vr­ši, kao ni hap­še­nje Mi­la Đu­ka­no­vi­ća.

Pa­va­so­vić je čet­nič­ki voj­vo­da i pred­sjed­nik po­kre­ta či­ji su pri­pad­ni­ci ve­ći­na uhap­še­nih u Pod­go­ri­ci pod sum­njom da su 16. ok­to­bra pla­ni­ra­li na­pa­de is­pred Skup­šti­ne.

„Ve­li­mi­ro­vić nam je re­kao da sa­mo tre­ba da ode­mo u Pod­go­ri­cu, pru­ži­mo po­dr­šku na­šoj bra­ći i vra­ti­mo se ku­ći. Na tom sa­stan­ku, 10. ok­to­bra, dao je 500 eura za taj put, za lju­de ko­ji bu­du htje­li da idu. Tek kad su mo­ji lju­di po­hap­še­ni u Pod­go­ri­ci shva­tio sam da nam je Ve­li­mi­ro­vić pa­re dao dok je bio pod kon­tro­lom Spe­ci­jal­nog tu­ži­la­štva Cr­ne Go­re, ka­ko je i sam pri­znao na sa­slu­ša­nju“, tvr­di Pa­va­so­vić u eks­klu­ziv­nom raz­go­vo­ru za „Dan”.

On je po­vo­dom afe­re „dr­žav­ni udar” u Cr­noj Go­ri dva pu­ta pri­vo­đen na in­for­ma­tiv­ni raz­go­vor u Bez­bjed­no­sno-in­for­ma­tiv­noj agen­ci­ji Sr­bi­je (BIA). Sa­slu­ša­van je, ka­ko se vi­di iz pi­sma ko­je je pri­lo­žio, 19. i 30. ok­to­bra i ta­da mu je re­če­no da me­di­ji­ma ne smi­je ni­šta da pri­ča.

„Po­što se ra­di o kla­sič­noj na­mje­štalj­ci i una­pri­jed pri­pre­mlje­noj klop­ci u ko­ju su upa­li mo­ji lju­di, ko­ji ne­ma­ju ve­ze sa te­ro­ri­zmom, od­lu­čio sam da upi­tim pi­smo Vo­ji­sla­vu Še­še­lju, pred­sjed­ni­ku Srp­ske ra­di­kal­ne stran­ke, ko­je da­jem i „Da­nu”. U ne­dje­lju, 10.10.2016. go­di­ne, Mir­ko Ve­li­mi­ro­vić, zva­ni Pa­ja, iz Zu­bi­nog Po­to­ka po­zvao me te­le­fo­nom re­kav­ši da se hit­no mo­ra­mo vi­dje­ti, i da kre­će za No­ve Ba­nov­ce kod me­ne, jer raz­go­vor ni­je za te­le­fon. U No­ve Ba­nov­ce sti­gao je sa svo­jim šo­fe­rom u 17 ča­so­va, sje­li smo u re­sto­ran „Zr­ma­nja” i od­mah pre­šli na raz­go­vor. Te­ma su bi­li iz­bo­ri u Cr­noj Go­ri, a raz­go­vor je išao u prav­cu po­dr­ške srp­skoj opo­zi­ci­ji u Cr­noj Go­ri, ka­ko bi se ski­nuo sa vla­sti kri­mi­na­lac, lo­pov i iz­daj­nik Mi­lo Đu­ka­no­vić. Ni­je­sam mo­gao sam do­ni­je­ti od­lu­ku o uče­šću mo­jih lju­di na tom sku­pu, pa sam po­zvao osta­lu bra­ću da do­đu. Na tom sa­stan­ku je bio i Alek­san­dar Alek­sić iz Šap­ca, ko­ji je uhap­šen u Pod­go­ri­ci. Dra­gan Mak­sić, ko­ji je ta­ko­đe uhap­šen, pre­ko te­le­fo­na mi je re­kao da ne mo­že do­ći iz zdrav­stve­nih raz­lo­ga, ali da ima­mo nje­go­vu po­dr­šku i po­vje­re­nje ka­kvu god od­lu­ku bu­de­mo do­ni­je­li. Na sa­stan­ku je bio i Mir­ko Ve­li­mi­ro­vić, ko­ji nam je re­kao da tre­ba da ode­mo u Pod­go­ri­cu, da će­mo do­bi­ti pa­re za put i da po­dr­ži­mo bra­ću na sku­pu ko­ji će u ne­dje­lju bi­ti ta­mo. Na tom sa­stan­ku Mir­ko Ve­li­mi­ro­vić da­je 500 eura za tro­ško­ve go­ri­va i još 50 eura za te­le­fon­ske kar­ti­ce, ka­ko bi­smo bi­li u kon­tak­tu“, is­pri­čao je Pa­va­so­vić in­spek­to­ri­ma BIA u No­vom Sa­du.Pa­va­so­vić je, ka­ko ka­že, na sa­slu­ša­nju u BIA pi­tao Ve­li­mi­ro­vi­ća ko fi­nan­si­ra i oda­kle pa­re, a on mu je ka­zao: „A ko bi dru­gi, ne­go bra­ća Ru­si”. On is­ti­če da im je Ve­li­mi­ro­vić ka­zao da će osta­tak pa­ra za smje­štaj i hra­nu do­bi­ti ka­da stig­nu u Pod­go­ri­cu. Pa­va­so­vić zbog zdrav­stve­nih pro­ble­ma ko­je ima ni­je mo­gao da po­đe za Pod­go­ri­cu.

„Od­go­vor­no tvr­dim da Ve­li­mi­ro­vić na tom sa­stan­ku ni­je re­kao da će bi­ti na­pa­da is­pred Skup­šti­ne i da će se ko­ri­sti­ti oruž­je. To ni­je po­mi­njao. Ni­je po­mi­njao bi­lo či­je ime, ni Sin­đe­li­ća ni Di­ki­ća. Ta­ko­đe, ni­je nam re­kao da iza sve­ga sto­ji bi­lo ko­ja opo­zi­ci­o­na par­ti­ja iz Cr­ne Go­re. Pa, ja ne znam ni­jed­nog po­li­ti­ča­ra iz Cr­ne Go­re. Sa­mo je tra­žio da ide­mo u Pod­go­ri­cu, bu­de­mo na tom sku­pu i vra­ti­mo se na­zad. Sad shva­tam da nas je on uvu­kao u klop­ku i na­mje­stio mo­jim lju­di­ma hap­še­nje“, pri­ča Pa­va­so­vić.

Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, gru­pa u ko­joj su bi­li Bran­ka Mi­lić i Dra­gan Mak­sić sa osta­lim lju­di­ma oti­šla je vo­zom za Pod­go­ri­cu i če­ka­la na Že­lje­znič­koj sta­ni­ci, ali ih ni­ko ni­je sa­če­kao.

„Bran­ka Mi­lić mi to i ja­vlja u 16 ča­so­va i 20 mi­nu­ta. Od­mah sam ko­mu­ni­ci­rao sa Ve­li­mi­ro­vi­ćem, ko­ji mi je re­kao da je u ve­li­koj gu­žvi i da će sti­ći za 10 mi­nu­ta. Bran­ka i Dra­gan zo­vu po­no­vo i ka­žu mi: Ča­ru­ga sve je u re­du, no­vac smo do­bi­li, ide­mo da se smje­sti­mo, ču­će­mo se ka­sni­je. To je bio moj zad­nji raz­go­vor sa bra­ćom čet­ni­ci­ma ko­ji su oti­šli da po­dr­že taj opo­zi­ci­o­ni skup u Cr­noj Go­ri na ko­ji ih je po­slao Ve­li­mi­ro­vić. Na­kon po­la sa­ta ču­jem na te­le­vi­zi­ji da je uhap­še­na gru­pa te­ro­ri­sta iz Sr­bi­je, ne sum­nja­ju­ći da su to mo­ji lju­di. To je bi­lo su­bo­tu na ne­dje­lju, tač­ni­je 15. na 16. ok­to­bar“, ka­zao je on na in­for­ma­tiv­nom raz­go­vo­ru u BIA.

Pa­va­so­vić do­da­je da ta­da po­či­nje da sum­nja da se ne­što de­si­lo nje­go­vim pri­ja­te­lji­ma, jer bez­u­spje­šno po­ku­ša­va da us­po­sta­vi kon­takt sa nji­ma.

„Svi bro­je­vi su bi­li ne­do­stup­ni, pa sam shva­tio da ne­što ne va­lja. U vi­je­sti­ma su pred­sta­vlje­ni kao te­ro­ri­sti. To ni­je tač­no i to će se i do­ka­za­ti. Mo­ja bra­ća ne­ma­ju ni­šta sa te­ro­ri­zmom, oti­šli su u Cr­nu Go­ru po na­go­vo­ru Ve­li­mi­ro­vi­ća, sa­mo da da­ju po­dr­šku opo­zi­ci­ji pro­tiv iz­daj­ni­ka Mi­la Đu­ka­no­vi­ća“, ka­že Pa­va­so­vić na sa­slu­ša­nju.

On je in­spek­to­ri­ma BIA ka­zao da Ve­li­mi­ro­vić na sa­stan­ku ni­je po­mi­njao ime­na ge­ne­ra­la Di­ki­ća i Alek­san­dra Sin­đe­li­ća.

Pa­va­so­vić na­vo­di da je tek na­kon hap­še­nja nje­go­vih lju­di i iz­ja­va Ve­li­mi­ro­vi­ća kod spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca shva­tio da su nje­go­vi lju­di po­hap­še­ni u kla­sič­noj na­mje­štalj­ci.

„Tek ta­da shva­tam da je Ve­li­mi­ro­vić kad je tra­žio po­moć od nas sa­ra­đi­vao sa spe­ci­jal­nim tu­ži­o­cem Cr­ne Go­re i po­li­ci­jom. On na­ma to ni­je re­kao na sa­stan­ku, da sa­ra­đu­je sa tu­ži­la­štvom. To sam tek vi­dio kad je svje­do­čio i kad je obje­lo­da­nje­na sva ova pri­ča. Ne znam da li je uci­je­njen da to ra­di ili je ne­što dru­go u pi­ta­nju, ali sum­njam da je sve ovo smi­šlje­no u sa­rad­nji sa po­li­ci­jom. Od­go­vor­no tvr­dim da mo­ji pri­ja­te­lji ni­je­su ni­ka­kvi te­ro­ri­sti kao što ob­ja­vlju­ju re­žim­ski me­di­ji. Mo­ja bra­ća ni­je­su kre­nu­la u Pod­go­ri­cu s tim ci­ljem. Ve­li­mi­ro­vić nam ni­je re­kao ni­ti nam je po­ka­zao da je na­ba­vlje­no bi­lo ka­ka­vo oruž­je. Naš cilj je bio da­va­nje po­dr­ške opo­zi­ci­ji pro­tiv iz­daj­nič­kog re­ži­ma Mi­la Đu­ka­no­vi­ća. I to sa­mo da da­mo po­dr­šku svo­jim pri­su­stvom, a ne da pra­vi­mo ne­re­de i hap­si­mo pre­mi­je­ra Đu­ka­no­vi­ća. Vje­ru­jem svo­jim lju­di­ma, po­što smo istu za­kle­tvu po­lo­ži­li u cr­kvi is­pred je­van­đe­lja u ime Srp­stva, u ime Cr­kve, u kr­snu sla­vu, u svo­ja po­ko­lje­nja“, po­ru­čio je Pa­va­so­vić.

Hap­šen 19. ok­to­bra, pa pu­šten

In­spek­to­ri BIA Pa­va­so­vi­ća su, ka­ko je na­veo, uhap­si­li 19. ok­to­bra, dan na­kon što je Mir­ko Ve­li­mi­ro­vić dao iz­ja­vu Spe­ci­jal­nom tu­ži­la­štvu Cr­ne Go­re.

„U sri­je­du, 19. ok­to­bra, uhap­si­la me BIA i od­ve­la u No­vi Sad na is­pi­ti­va­nje. Is­pri­čao sam im sve kao što sam i na­pi­sao u pi­smu ko­je da­jem „Da­nu”. Istog da­na me pu­šta­ju na slo­bo­du, uz na­po­me­nu da ne smi­jem da­va­ti iz­ja­ve me­di­ji­ma, ni­ti se jav­no obra­ća­ti. Po­no­vo do­la­ze po me­ne 30. ok­to­bra, ali me ta­da ne od­vo­de, već su me is­pi­ta­li u No­vim Ba­nov­ci­ma. Mo­rao sam sve ovo da sa­op­štim zbog isti­ne, a isti­na je da mo­ji pri­ja­te­lji ni­je­su te­ro­ri­sti i ni­šta ni­je­su pla­ni­ra­li da ra­de u Cr­noj Go­ri„, ka­že Pa­va­so­vić.