Većina

Piše: Mišo Vujović

“Pobrkano je sve”, rekli bi Cetinjani. Svako sa svakim i niko ni sa kim. A nisko je sve do patosa. Mera je od poda do trbuha. Horizontalno naravno, vertikale nema, osim dubine korita.

Ne mislim, na brlog u kom se valjaju čoveku, anatomski najbliži srodnici.

Plitka pamet i dubok džep su dobitna kombinacija, naravno uz neophodno poltronstvo i pragmatičnu fleksibilnost. Ali ta plitka pamet, naoružana pomenutim atributima, najčešće zna da obrlati čoveka. Da ga zaslepi svojom servilnim nastupom prepunim blagoglagoljivih glorifikativa.
Ta rektumska filozofija toliko se omasovila da je više teško obuzdati. Njeno prepoznavanje se nazire tek u završnoj fazi. Osim u parlamentu, gde većina glanca ogledalo vođama.

Ta uvek aktuelna većina je zaljubljena u svoje vođe sve dok se ne strmoglave.

A tada spretno vrebaju novog vođu, nudeći mu svoje plodonosne resurse izgrađene sa prethodnim vođama.

I tako postaju ponovo većina.

“Većina rešava: njen glas vredi; to je glas sina Božjeg; većina je narod. Za ono drugo što nije većina neće ni da čuju….

Ne treba misliti da se traži većina uma,nauke i iskustva. To nikako ne. Ko bi, đavola iz toga sastavio većenu?Traži se većina broja! Jedino je pravilo, jedini zakon, da taj broj bude veliki, da bude što veći, da bude veći nego svi ostali brojevi…”, pisao je pre skoro vek ipo Milutin Garašanin.

Svet se menja ali instinkt većine dominira!