(УЖИВО) У Градишци обиљежавање 29 година од егзодуса Срба из Западне Славоније
1 min read
РТРС
У Градишци је у току обиљежавање 29 година од егзодуса Срба из Западне Славоније у хрватској злочиначкој акцији Бљесак. За само 36 часова протјерано је 15.000 Срба, убијено 283 људи, од којих 107 цивила међу којима и 12 дјеце.
Код спомен-обиљежја у Градишци данас су положени вијенци и цвијеће за српске цивиле и војнике из западне Славоније погинуле у хрватској злочиначкој акцији „Бљесак“.
Вијенце су положили предсједник Републике Српске Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Данијел Егић, делегација Народне скупштине Српске, изасланик српског члана Предсједништва БиХ, вицеконзул Конзулата Србије у Бањалуци, српски представници у институцијама БиХ, руководство Градишке и сусједних градова и општина.
На спомен-обиљежје вијенце су положиле и породице Срба страдалих у западној Славонији, те представници Удружења Срба протјераних из западне Славоније, удружења проистеклих из Одбрамбено-отаџбинског рата, делегација Трећег пјешадијског /Република Српска/ пука, те представници градских удружења и грађана.
Претходно је служен помен за 283 убијена Србина у овој злочиначкој акцији.
Обиљежавању присуствују предсједник Републике Српске Милорад Додик, министар рада и борачко-инвалидске заштите Српске Данијел Егић, министар трговине и туризма Денис Шулић, делегација Народне скупштине Српске, српски представници у институцијама БиХ.
Присуствују и предсједници Савеза логораша Републике Српске Анђелко Носовић, Удружења жена жртава рата Републике Српске Божица Живковић Рајилић, Републичке организације породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Исидора Граорац, руководства Градишке и сусједних градова и општина.
Агресију на српску област Западна Славонија, која је тада била у саставу Републике Српске Крајине и под заштитом УН извршиле су хрватска војска и полиција 1. маја 1995. године.
Извор: РТРС
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Dok je Zapadna Slavonija doživljavala svoju agoniju, Beograd je svečano proslavljao 1. maj. Dve nedelje iza toga niko još nije prešao most niti je ijedna međunarodna organizacija uspela proći putem Gradiška-Okučani-Pakrac. Jer „lov“ na renjene, ženu i decu, koji su se još krili po šumama i mičvarama još traje. Za to vreme, Hrvati vodom i šamponima peru put kroz šumu Prašnik da bi uklonili tragove krvi i masakra tj. tragove svog zločina. Tu sliku su prenele čak i TV stanice.
Tako je Slavonija doživela svoj najveći polom. Ovde su, još u 9. veku, misionarili Ćirilo i Metodije, ovo je bila jedna od eparhija koju je osnovao Makarije Sokolović. Početkom ovog veka tu je živelo oko pola miliona Srba od kojih je 250.000 završilo u Jasenovcu. Ostali su (1991.) bili „etnički očišćeni“ iz 286 sela a poslednjih 65 srpskih sela umrlo je, 1. maja 1995. godine. Nad Jasenovcem se opet vije ustaška zastava. Dok je Zapadna Slavonija nestajala u krvi svoje dece, Beograd se zabavljao prvomajskim programom i sportskim utakmicama. „Sve ide po planu“ kako reče predsednik Srbije povodom masakra i poloma u Zapadnoj Slavoniji, gde živi zavide mrtvima, a zavidim im i ja.
Statistika o Zapadnoj Slavoniji
Na sednici Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve Njegovo Preosveštenstvo Episkop slavonski Lukijan, izneo je sledeće podatke:
– Do 1. maja 1995. godine na toj teritoriji živelo je 21.000 Srba, a do 1991. godine oko 150.000;
– 1. maja izbeglo je 8.000, ostalo u Pakracu i okolini 7.000, a stradalo 6.000;
– 450 boraca je poginulo, 2.850 žena i dece ubijeno u masakru, a 1.500 nestalo;
– Od posledica torture umro je sveštenik Lazar Dejanac, a sveštenik Savo Počuča zadobio je šest teških rana prilikom pomoći oko evakuacije žena i dece; manastir Sveta Ana je porušen, a četiri sestre su nestale.
Episkop slavonski Lukijan, Izveštaj Svetom Arhijerejskom Saboru SPC