Када је 21. фебруара 1974. проглашен Устав СФРЈ који је конфедерализовао и разорио сопствену државу, он није био аутентични производ Брозове политичке врхушке, већ дио британске стратегије за послијератну Југославију написане у априлу 1943, открио је прерано преминули историчар и правник др Мирослав Свирчевић. Тешко је објашњиво игнорисање овог интригантног открића после 2014. када је млади научник преминуо у 44. години.
Он је још 2011. обелоданио постојање документа британске тајне службе СОЕ који повезује Устав из 1974, дезинтеграцију СФРЈ деведесетих, НАТО агресију на Републику Српску и Србију, пресуде Хашког трибунала Србима, атентат на премијера Зорана Ђинђића и бесконачно условљавање евроинтеграција.
Др Свирчевић је открио да је у темељ Устава из 1974. уграђено старо правило енглеске политике на Балкану да Србе „треба спутавати у миру јер су им државне амбиције велике и опасне, а да их треба користити у рату јер су изразито ратоборни“. Доказ за то је пронашао у документу са архивском ознаком „ПРО, ФО 371, 30255, СОЕ/Yугославиа 71, ХС5/938“ од 11. априла 1943, са кога је тек после 2000. скинута ознака тајности.
– После открића и читања овог историјског извора могу се јасније сагледати догађаји и из блиске прошлости. Много је јасније зашто је Запад најодлучнији и најфанатичнији бранилац „тековина“ Устава од 1974… Јасно је зашто је Бадинтерова комисија пошла од принципа Устава од 1974. приликом израде елабората о уставноправном стању СФРЈ 1991. године. Такође, и сврха Хашког трибунала за злочине почињене у бившој Југославији… Његова сврха није да суди појединцима који су починили ратне злочине током крвавих грађанских ратова у бившој Југославији као директној последици примјене одредаба Устава СФРЈ од 1974, него да суди свима онима који су се усудили да га руше… Због тога су и покренути поступци против политичких и војних руководстава Србије, Републике Српске и некадашње Републике Српске Крајине, пошто су она показала највише „дрскости“ у рушењу „Кардељеве повеље друштва“… Сваки покушај нарушавања наметнутог „уставног јеванђеља“ Запад сурово кажњава – указао је др Свирчевић.
По њему, Устав из 1974. за Запад представља „балканску политичку библију која се ни по коју цијену не смије газити“ јер је утемељен у западним геополитичким стратегијама.
Намјере британске владе према Југославији
– Да је то тако свједочи занимљиви документ из необјављене грађе Архива британске тајне службе СОЕ, који је депонован у Државном архиву (Публиц Рецорд Оффице). Ријеч је о извјештају под називом „Основа за политику према Југославији“ (Тхе Басис Полицy фор Yугославиа) од 11. априла 1943. који је у великој мјери утицао на положај Србије у југословенској држави после Другог свјетског рата. Из његове садржине се тачно може видјети какве су биле намјере британске владе према државном уређењу послијератне Југославије – указао је др Свирчевић.
У документу је наглашено да ће „све три словенске нације“, Срби, Хрвати и Словенци у Југославији бити потпуно равноправне и да ће „свака од њих владати искључиво својом територијом“.
– Овај принцип је истовремено најважнији за Србију и српски народ, пошто је отворено наговијештено шта их чека након побједе савезничких земаља над силама Осовине: „Стара политика административног централизма биће замијењена политиком широке аутономије за СРПСКЕ (у документу је у блок форми написан придев српски – СЕРБИАН, примједба М.С.) провинције, што посебно важи за Црну Гору, Македонију и Босну“ – навео је др Свирчевић.
Британци су те принципе прецизирали у одељку „Регионални проблеми“ у коме пише: „За вријеме османске владавине Срби су живјели одвојено у различитим регијама; различите српске области су због тога имале различите степене развоја; ослобођење Србије је било остварено у успјешним сукцесивним фазама; неке провинције су остале још дуго под османском или неком другом страном влашћу када је срце Србије стекло независност; све ово је имало за последицу дубоке разлике у културном развоју и традицији између различитих српских области.
Због свега наведеног, у будућности се мора гарантовати широка аутономија за ове области. Народ Македоније, Црне Горе, Босне и Војводине не разликује се од Срба, али он има другачији карактер и погледе од народа у Краљевини Србији тако да заслужује уживање посебног политичког положаја… најважније функције власти биће пренесене са централне владе на обласне политичке органе“.
Слаба Србија – јака Југославија
– Као што се види, још су 1943. године агенти британске тајне службе за специјалне операције препоручивали својој влади политику дробљења српског етничког простора и стварање нових, обласних политичких ауторитета у српским земљама. Очигледно је да је и Черчил као британски премијер уважио препоруке својих обавјештајних агената на терену и изабрао Броза и његову војску као главну савезничку силу на Балкану. О томе је веома лако постигао споразум са Стаљином неколико мјесеци касније у Техерану, с обзиром да су се политички интереси Велике Британије и САД подударили са балканском политиком Стаљина, заснованом на идеологији КП СССР и Коминтерне. Када се дубље растумаче наведени принципи нове британске политике према Југославији сагласно наведеном документу, може се лако уочити њихова невјероватна сличност са принципима југословенског уређења према Уставу од 1974. нарочито када је у питању уставни положај СР Србије, САП Војводине и САП Косова, те српског народа у другим југословенским републикама – указао је др Свирчевић.
Принципи британске стратегије су га неодољиво подсјећали на крилатицу Брозовог режима „Слаба Србија – јака Југославија“.
– То само може значити једну ствар: да је на титоистичку верзију социјалистичког федерализма, препуну нелогичности па чак и комичних фантазија, снажан уплив имала западна дипломатија којој је било стало да се односи међу југословенским народима, републикама и покрајинама уреде у складу са њеним политичким интересима. Напосљетку, не треба заборавити да је и покојни премијер Зоран Ђинђић ликвидиран непосредно после давања изјаве за домаће и стране медије у којој је рекао да му се чини како је некадашње начело „Слаба Србија – јака Југославија“ замијењено начелом „Слаба Србија – јак Балкан“, те да ће он све учинити да то не буде тако. Све ово озбиљно наводи на размишљање да су, осим домаћих и западни обавјештајни фактори вјероватно били умијешани у организацију и извршење гнусног злочина – записао је 2011. др Свирчевић.
(Новости)
Придружите нам се на Вајберу и Телеграму:
Сваки српски сељак је знао да је Друг Тито енглески агент, Стаљину потурен као покварено кукавичије јаје.
Oce roblje sa robovlasnicima da se lize, jebo nam pas mater