Устаj народе и направи бедем око своје вере!

Била једном једна – овако почињу бајке… А радња бајке коју смо до недавно живели, смештена је у Тубравићу код Ваљева. Природа беше као у најлепшем сну. Биљни и животињски свет, баш као у бајци. А у самом срцу стоји Црква Св. Архангела Михаила, звана Грачаница, поред које се налазио мостић, испод ког је текла бистра Сушица.

Данас је та бајка, тај најлепши сан, претворен у ноћну мору. Једино још, милошћу Божијом сија бела Грачаница. А око ње, све је црно. Па ако икад пожелимо да завиримо у своју душу, да као у огледалу видимо њен одраз, погледајмо садашње стање око ваљевске Грачанице. То ће бити довољно.

Одговорни за подизање погубне бране Ровни нису криви. Нису криви ни они, који су летос срушили конак и звоник. Није крива ни полиција која је похапсила вернике као највеће злочинце, док су мирно стајали око свестрадалне Светиње са иконама у рукама… Не! Нису они криви.

Криви смо ми. Ми, који смо наводно увек на страни добра, остадосмо неми за Немањићку Светињу. Ми, који се нисмо ујединили и стали у њену одбрану. Јер у нама више нема молитве. Нема покајања. Нема смирења.

У стању без рата, допустили смо да се и то деси. Брана Ровни се сваког дана све више пуни прљавом водом, што полако причињава озбиљну еколошку катастрофу, а уколико би се догодило да брана пукне, град Ваљево се аутоматски брише са мапе Србије. Тај муљ је доспео и до белих зидова Чудотворне Светиње и прети да је потопи, а молитва која се уздиже до самог Господа, остала је на уснама малог броја Православних Хришћана. Оних, који ће “стати под једну шљиву“. Па, уколико би, не дај Боже до најгорег и дошло, да ли бисмо имали право да се запитамо зашто нам се догађа такво страдање? –Не. Одговор је:

НЕ! Стога је ово што се дешава сада, ништа друго, до рат за душе.

У којој мери је зло завладало на земљи, види се на сваком кораку. А ми, услед личних невоља и мука, срљамо у још већу пропаст, кривећи за то све и свакога. Ко би се сетио да од себе пође? Где нема молитве, где нема поста, где нема Љубави, нема ни Бога. Зато и немамо право да се запитамо због чега је стање у Србији баш овакво какво јесте.

Грачаница је наш праг. Наша историја. Наш понос. И завет у крви. Шта би се збило у нашим срцима, када бисмо само дошли до ове намучене Светиње, сазнаћемо једино, ако у Недељу дођемо на Свету Литургију у 9 часова. Ово је последњи позив. А реч Божија ће бити пресудна. Како будемо радили, тако ће нам и бити. А лепо је стајати у редовима Христових ратника. Велика је то част. Зато устани народе мој и направи бедем око своје вере. Не дај никоме да ти је пред очима ружи и исмева. Јер пред потомке по сваку цену мораш стати ка небу уздигнуте главе. А не као издајник и неко ко се предаје без борбе.

Залуд сте ми окивали руке, Бацали ме на најтеже муке
Душа ми је Богом окована Истином и правдом поткована.
Залуд ми тај око ноге ланац – Тврђава је срце, около је шанац
А зидови високи и чврсти… Зар ми могу прићи злобе прсти?
Залуд сте ме глађу уморили, Залуд ране на телу отворили,
Мој је одмор уморно Распеће. У храму мог срца не гасе се свеће.
Залуд сте ме у тамницу вукли, Залуд битке против мене тукли
Гнев је ваш, а моје смирење, Ко је јачи: сила ил’ трпљење?
Завршите једном с’ тим задатком Обојите моје сунце мраком,
Док се смејем тражите да плачем, Пођите ка мени голим рукама ил’ мачем.
Ал’ чувајте се моје песме гласне, Може бес и јарост да вам спласне
Стаћете на трен и немаћете куда, Мораћете уложити дупло више труда.
И опет ће бити залуд ваши јади! Зар је ико успео отети се правди?
Само ми допустите да с’ радошћу патим – на послетку имам коме да се вратим!
И ВИШЕ СЕ НИКАДА НЕЋЕМО СРЕСТИ… -Ја на једној, ви на другој цести.
Ја ћу путем Славе, а ви стазом срама, Ја ћу где је Мир, а ви где је тама:
крик и мука вечна, и вечити немир, док “Небесна литургија“ испуњава свемир.
Тамјаном мирисаће и небо и земља -од Косовских светиња – до Московског Кремља.

И са мачем правде доћи ће Цар Славе, Царица Тишине и Цар крви плаве…
Звона храма небеског чуће се до ада. -Највећи је Онај који ћутке страда.

Вања Војиновић, Ослобођење

Придружите нам се на Вајберу и Телеграму: